Šta Srbiji donosi smena na čelu Delegacije EU?

Žiofre je imenovan za ambasadora EU u Srbiji u septembru 2021. godine, a na ovu dužnost došao je nakon četvorogodišnjeg mandata ambasadora EU u Izraelu.

Uoči preuzimanja funkcije, očekivanja od Žiofrea bila su fokusirana na sprovođenje reformi u raznim segmentima društva, od jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije, preko podrške ekonomskom razvoju, do unapređenja dijaloga između vlasti i civilnog društva i usklađivanja spoljne politike sa EU.

Stagniranje srbije na putu EU integracija postaje tema i u ovom kontekstu, budući da se od odlazećeg ambasadora očekivalo mnogo više. U kotekstu aktuelnih demonstracija, isto se može reći i za reforme sudstva koje bi unapredile poredak vladavine prava.

Naši sagovornici prepoznaju da je proces evrointegracija bio problematičan tokom mandata Žiofre, neslažući se, međutim, oko uzroka ovakvog ishoda. Oni dodaju da budućnost odnosa Srbije i EU zavisi od narednog ambasadora, ali i od samih srpskih vlasti.

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove smatra da odlazak ambasadora Emanuela Žiofrea označava kraj jednog od najletargičnijih perioda u odnosima Srbije i Evropske unije u poslednjih deset godina. Navodi da je tokom gotovo četiri godine Žofreovog mandata evropski put Srbije praktično stagnirao.

– Otvoreno je svega četiri pregovaračka poglavlja, proces normalizacije odnosa sa Kosovom dodatno se zakomplikovao, a prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju bio je najlošiji od 2014. godine, s otvorenim upozorenjima na nazadovanje u oblasti vladavine prava, slobode medija i izbornog integriteta – objašjava.

On podseća da je Žofre u Beograd stigao u septembru 2021. godine u trenutku kada su odnosi između EU i Srbiji već bili opterećeni stagnacijom i krizom poverenja.

Beširi ocenjuje da Žofre, umesto da svoj mandat iskoristi za odmrzavanje procesa, svojim mlakim nastupima i uglavnom tehničkim porukama o „potrebi reformi“ i „važnosti dijaloga“ nije delovao kao aktivan akter, već pre kao posmatrač, a ne kao ambasador unije koja bi trebalo da insistira na uslovima i principima.

– Njegov glas nije bio dovoljno glasan kada su institucije urušavane, opozicija marginalizovana, a građani protestovali protiv korupcije, nasilja i izborne krađe. Utisak je da je svojim stilom dodatno učvrstio percepciju EU kao politički pasivne i fokusirane isključivo na stabilnost, čak i po cenu demokratije – dodaje.

Prema njegovim rečima u diplomatskim krugovima, za Žiofreovog naslednika očekivao se karijerni diplomata iz zemlje “velike četvorke” EU, ali ko god da dođe, zateći će još dublje podele u društvu, još niže poverenje u evropsku perspektivu i još udaljenije standarde od onih koje bi Srbija trebalo da ispuni.

– Biće mu potreban snažniji glas od Žofreovog i spremnost da otvoreno proziva institucije kada skreću sa evropskog puta, umesto da ćutke posmatra i relativizuje regresiju pod plaštom stabilnosti – ističe.

Beširi smatra da je Žofre, umesto da iskoristi svoj mandat za pokretanje procesa, svojim neodlučnim pristupom i ponavljanjem tehničkih poruka o „potrebi reformi“ i „važnosti dijaloga“, više ličio na pasivnog posmatrača nego na ambasadora Evropske unije, koja bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da dosledno insistira na svojim uslovima i principima.

– U budućnosti možemo očekivati da će pritisak na Brisel da se jasno odredi prema režimu u Beogradu samo rasti, kako iznutra, tako i spolja. A od Srbije zavisi hoće li novu priliku iskoristiti, ili će nastaviti da tone u prividnom statusu quo – zaključuje naš sagovornik.

Bivši diplomata Srećko Đukić ocenjuje pak da ambasador Evropske unije u Srbiji završava svoju diplomatsku misiju veoma uspešno, uprkos veoma složenim uslovima koji vladaju u Srbiji i u odnosima između Srbije i EU.

– Zaslužuje cestitke i priznanja za tiho, nenametljivo obavljanje ni malo jednostavne diplomatske misije u sredini koja od EU očekuje sve, a u isto vreme nije spremna EU da pružiti ništa – kaže.

Đukić navodi da je ambasador Žiofre bio posvećen evropskom putu Srbije više nego bilo koji srpski zvaničnik ili vlada u Nemanjinoj ulici. On ističe da se Žiofre nije preterano eksponirao u javnosti, nije se isticao niti odskakao, za razliku od svojih prethodnika, ne samo neposrednog.

On naglašava da da je Žiofre, gde god se pojavljivao tokom svog mandata, uvek imao pravu reč i bio na pravom mestu, upravo tamo gde je stizala nesebična pomoć Evropske unije, uprkos sebičnom odnosu i nerealnim očekivanjima srpske zvanične strukture, ali i dela javnosti.

– Ako naslednik Žiofrea nastavi njegovim putem, da se ne priklanja režimu, nego da je posvećen svojoj evropskoj misiji u srpskom drustvu, mi možemo biti zadovoljni izborom Brisela. U svakom slučaju Good buy Emanuel! – zaključuje.