Moje lično mišljenje da li je Srbija spremna za pregovore o članstvu u EU je irelevantno, budući da je to odluka država članica i bitno je da one budu uverene u njenu spremnost.
Ipak, čini mi se da će Srbija vrlo brzo početi pregovore ako ne bude iznenađenja, kaže u razgovoru za Danas Kristijan Turkalj, koji je bio član pregovaračkog tima Hrvatske sa EU za poglavlja 23 i 24.
Kako navodi naš sagovornik, mnoga od pitanja o kojima je pregovarala Hrvatska „verovatno će biti vrlo aktuelna“ u pristupnom procesu Srbije. „Verujem da Srbija neće imati problema s brodogradnjom i ribarstvom, ali u nekim drugim industrijskim granama može naići na prepreke koje u slučaju Hrvatske nisu postojale“; ukazuje Turkalj.
Izjavili ste da je proces pregovora o članstvu u EU bio „dosta frustrirajući“. Koji su to najveći izazovi?
– Poglavlje 23 je bilo najzahtevnije, jer se pregovaralo o političkim kriterijumima za članstvo u EU. Politički kriterijumi su obuhvatali reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, ljudska prava, saradnju s Haškim tribunalom, procesuiranje ratnih zločina. Svako od ovih područja sadržavalo je niz složenih pitanja u kojima je Hrvatska morala dosegnuti najbolje evropske prakse. U domenu reforme pravosuđa posebno su bila zahtevna pitanja nezavisnosti i nepristranosti pravosuđa, budući da su zahtevala promenu Ustava i zakona kako bi se osiguralo da imenovanje i napredovanje nosilaca pravosudnih funkcija bude utemeljeno na objektivnim, jedinstvenim i transparentnim kriterijumima. Na području borbe protiv korupcije dominirala su pitanja finansiranja političkih stranaka, sukoba interesa, pristupa informacijama, te javnih nabavki. Takođe, tražili su se konkretni rezultati u procesuiranju privrednog kriminala. U domenu ljudskih prava izdvajala su se pitanja zaštite nacionalnih manjina, posebno srpske i romske, suzbijanja diskriminacije i poštovanja prava LGBT zajednice. Posebno frustrirajuća su bila pitanja procesuiranja ratnih zločina budući da su zahtevala suočavanje s pitanjima iz prošlosti.
Kakvu ulogu bi u pregovaračkom procesu Srbije trebalo da ima nevladin sektor?
– Uloga nevladinog sektora je pitanje o kojem mora odlučiti Vlada Srbije. U slučaju Hrvatske mi smo izabrali model u kojem nevladin sektor nije direktno učestvovao u pregovaračkoj strukturi, već je bio izveštavan o pristupnom procesu, te su kroz razne oblike dijaloga vođene konsultacije s NVO. Predstavnici nevladinog sektora bili su uključeni u Nacionalni odbor koji je delovao u Saboru. Treba istaći da je NVO sektor u hrvatskim pristupnim pregovorima imao veliki uticaj budući da je našao način kako da predoči svoja stanovišta međunarodnoj zajednici i tako da utiče na oblikovanje zajedničkih stavova EU.
Na koji način bi predstavnici lokalnih vlasti mogli da budu uključeni u pregovore sa EU?
– U načelu, pregovori se odnose na nacionalni nivo, iako sve što se pregovara ima uticaja i na lokalni nivo. U slučaju Hrvatske lokalne vlasti nisu direktno učestvovale u pregovaračkoj strukturi, ali su kroz Zajednički odbor regiona imale forum za dijalog između Hrvatske i EU o svim pitanjima relevantnim za pregovore. Zajednički odbor regiona redovno se sastajao i raspravljao napredak Hrvatske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
