Srbija dobija status kandidata

Evropske diplomate su juče u jutarnjim satima najavljivale da se ne očekuje duga rasprava o srpskoj kandidaturi i da će pozitivna vest biti objavljena oko podneva, ali je sastanak bio privremeno prekinut oko 13 sati, kako bi učesnici održali dodatne konsultacije, a nastavljen je dva i po sata kasnije.

Donošenje odluke je odloženo zbog Rumunije, koja je zahtevala da se pruže dodatne garancije da će Srbija „valjano primenjivati zakone o nacionalnim manjinama“, dok Poljska i Litvanija nisu iznosile nikakve primedbe na račun srpske kandidature, za razliku od sastanka šefova diplomatija država članica EU održanog dan ranije, naveli su izvori agencije Beta u Briselu. Zvaničnik koji je učestvovao na jučerašnjem zasedanju je rekao da je Evropska komisija ponudila da posebnim saopštenjem bude naglašeno da će „sprovođenje zakona i politika Srbije prema nacionalnim manjinama biti pažljivo praćeni“.

Predstavnici Rumunije nisu izričito navodili da je reč o vlaškoj manjini u Srbiji, za koju bi oni hteli da se ubuduće „vodi“ kao rumunska, iako je nezvanično objašnjeno da za Bukurešt to predstavlja problem. U Ministarstvu spoljnih poslova Rumunije nisu želeli da za Danas objasne svoje stavove. Kako nam je rečeno, komunikacija s medijima moguća je „isključivo putem zvaničnih saopštenja“.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, koji je prethodna dva dana proveo u Briselu, da je Srbija zaslužila status kandidata i odao priznanje Tadiću na vodećoj ulozi u stvaranju uslova da Beograd „dođe do praga da dobije taj status“.

„Mi Srbiju vidimo kao članicu EU, a to će biti i potvrda dalje politike proširenja koju vodi Unija. Za Srbiju je najvažnije da nastavi reforme i dijalog s Prištinom“, rekao je Barozo, koji je s Tadićem razgovarao u pauzi jučerašnjeg ministarskog sastanka.

Predsednik Srbije je izjavio da su prepreke bile očekivane, ali i da su primedbe Rumunije neopravdane. Tadić, koji se juče sastao i s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem, ocenio je da Srbija ima najbolje zakone i institucionalna rešenja za nacionalne manjine u Evropi.

„U slučaju vlaške manjine niko ne može da ospori pravo pojedincima da se na popisu i u životu po nacionalnosti iskazuju i osećaju kako oni žele“, rekao je predsednik Srbije. On je naveo da su Srbija i Rumunija „istorijski prijatelji“, ali je upozorio da je vlaško pitanje komplikovano i povezano s položajem manjina u Albaniji, Makedoniji, Grčkoj i Hrvatskoj.

Tadić je ponovio da je članstvo u EU strateški cilj Srbije i da je status kandidata važan jer vodi početku pregovora i „kvalitativnoj promeni srpskog društva“, odnosno da služi kao „jasna garancija za svakog potencijalnog investitora, bez čega nema otvaranja radnih mesta, da je Srbija na pravom putu“.

Iz diplomatskih krugova u Briselu se nezvanično saznaje da je ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele naveo da je Berlin bio neprijatno iznenađen stavom Rumunije. Vestervele je neposredno pred sastanak Saveta za opšte poslove istakao da je „ispravno da Srbija dobije status kandidata, kao i da se ispune obećanja data Kosovu“. Šef nemačke diplomatije je ocenio da su „obe zemlje krenule na put ka Evropi i sprovele reforme od odlučujućeg značaja“.

Ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt je u poruci na društvenoj internet mreži Tviter ocenio da „nije u evropskom duhu da pojedine nacije“ plasiraju „nepovezane teme“, dok se radi na daljim evrointegracijama Srbije i Kosova.

Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger je poručio da je dodela statusa kandidata Srbiji „pitanje verodostojnosti Unije i da se „ne sme dozvoliti da budu postavljene nove, veštačke prepreke“.

Finski ministar za evropske poslove Aleksandar Stub smatra da je Srbija ostvarila ogroman napredak u proteklom periodu, zbog čega je zasluženo dobila status kandidata. „Proširenje na Zapadni Balkan jedno je od strateških i najvažnijih ciljeva Unije“, rekao je Stub

Neimenovani evropski diplomata je izjavio za internet magazin „EU Obzerver“ da negativni komentari Rumunije zapravo predstavljaju želju Bukurešta da „iskoristi trenutak koji smatra istorijskim za Uniju, kada svi govore o potrebi sprovođenja snažnih reformi“.

Holandija ratifikovala SSP

Holandija je postala 24. članica EU koja je potvrdila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. „Holandija je 27. februara zvanično ratifikovala SSP“, saopštila je juče ambasada te zemlje u Beogradu. SSP između EU i Srbije potpisan je 29. aprila 2008. u Luksemburgu, a da bi stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuju parlamenti svih zemalja 27 članica EU. SSP još nisu potvrdile Belgija, Litvanija i Rumunija.