Srbija i Evropska unija nastavljaju dijalog

Sastanak je pružio priliku da se razgovara o situaciji nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Eštonova i Tadić su se dogovorili da ostanu u kontaktu i tokom današnjeg dana, navodi se u kratkom saopštenju Evropske komisije koje je medijima prosleđeno iz Delegacije EU u Srbiji.

Iz kabineta Tadića saopšteno je, takođe, da su se predsednik Srbije i visoka zvaničnica EU dogovorili da nastave dijalog.

Članice EU postigle su ranije dogovor o „određenim“ smernicama koje su zajedničke za sve članice Unije, kako za one jesu priznale nezavisnost Kosova, tako i za one koje nisu. Predlog EU, o kojem su raspravljali Eštonova i Tadić, zasnovan je na tim stavovima, sličnim onima koje je šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost saopštila još 22. juna. EU kao kompromis vidi insistiranje „na dijalogu“, u cilju doprinosa „miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu“. Najvažnija ponuda Unije bila je da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine o pitanjima koja su od važnosti za unapređenje života građana i to su bili dovoljno neutralni stavovi za sve članice EU.

Prema mišljenju Ivana Vujačića, bivšeg ambasadora Srbije u SAD pitanje da li će Beograd uspostaviti kompromis sa Briselom još uvek je otvoreno.

– Neizvesno je i dalje da li će Srbija prihvatiti izmene teksta rezolucije koju je podnela Generalnoj skupštini UN. Čini se da je za predsednika Tadića i dalje neprihvatljivo ono što EU traži i to je razlog zbog kojeg nije saopšteno da je kompromis postignut – ocenjuje Vujačić za Danas.

On ističe grešku koju je Srbija načinila ishitrenim potezom slanja predloga kosovske rezolucije u Njujork.

– Došli smo u jedan tip pregovora koji je vrlo neprijatan i koji se odvija pod ogromnim pritiskom. Ne zna se šta će biti rezultat svega toga. Izvesno je da je rezolucija morala da bude zasnovana na nekom prethodnom dogovoru sa EU – zaključuje Vujačić.

Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj ocenjuje za Danas, međutim, da je konsenzus pet država članica koje nisu priznale Kosovo odigrao ključnu ulogu u prihvatanju Beograda na kompromis sa Briselom.

– Ne verujem da će Srbija povući svoj predlog rezolucije. Pre samo tri dana je to rekao šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. On je istovremeno rekao da je otvoren prostor za amandmiranje, što praktično znači da će tekst rezolucije biti izmenjen na samoj sutrašnjoj sednici Generalne skupštine UN – ističe Simić.

On napominje važnost činjenice da se Beograd i Brisel neće naći na suprotnim stranama barikade na skupštini UN.

– Beograd će morati da prihvati zahteve EU i prinuđen je da nađe kompromis. U suprotnom mogli bismo naći pod sankcijama bez mnogo izgleda za podršku u evropskim integracijama. Zbog mogućnosti takvog negativnog ishoda, najava kompromisa predstavlja olakšanje. Pitanje je samo koliko će Beograd morati da ode u reviziji svoje rezolucije – ističe Simić.

Prema njegovim rečima, podsticaj integracijama Srbije u EU, ukoliko pristane na kompromis, biće dalja ubrzana verifikacija SSP i izvesnost da će kandidatura Srbije za članstvo u Uniju naći na stolu u Briselu u dogledno vreme.

Komentarišući navode da se Beogradu nudi dijalog o specijalnom statusu za sever Kosova i enklave na jugu po principu plana Z-4 koji je svojevremeno nuđen krajiškim Srbima (pre „Oluje“) ili pojačanog Ahtisarijevog plana, Simić kaže da to ne znači podelu Kosova.

– Ne verujem da je tu reč o podeli Kosova. Paralelni odnosi u određenim oblastima u Ahtisarijevom planu su već predviđene i to će možda biti malo korigovano i zato se sada zove Ahtisari plus. Ne verujem da će se ići dalje od toga. Ipak je u pitanju autoritet EU koji dokazuje rešenošću da potpuno preuzme odgovornost – zaključuje Simić.

B92 saznaje da se predsednik Tadić vraća u Beograd, a da će sa Eštonovom, u narednim danima, biti na telefonskoj vezi. U Briselu ostaju njegovi saradnici koji nastavljaju rad na usaglašavanju teksta Rezolucije. O srpskoj rezoluciji o Kosovu trebalo bi da se glasa sutra, a procedura u UN dozvoljava mogućnost podnošenja amandmana na predložene rezolucije gotovo do samog momenta glasanja. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić već je u Njujorku gde i dalje pokušava da osigura podršku većine za srpsku rezoluciju.

Političko-bezbednosni komitet EU juče je u Briselu zaključio da postoji „ozbiljna predanost Srbije“ za dogovor s Unijom o usaglašenom pristupu predstojećoj raspravi o Kosovu u UN. Kako su preneli evropski zvaničnici, rečeno je i da treba sačekati susret predsednika Srbije i visoke predstavnice za spoljnu politike i bezbednost da bi se videlo u kojoj meri je to usaglašavanje stavova moguće. U „zajedničkim polazištima“, kako se zvanično zovu usvojene smernice članica EU za razgovor Eštonove s Tadićem, nema formulacije da je EU spremna da ponudi „dobre usluge“ za dijalog Beograd – Priština o „praktičnim pitanjima“, već samo za „dijalog“ u funkciji evropske budućnosti i Srbije i Kosova.

Rumunija i Kipar su ujedno u posebnom aneksu „polazišta“ stavili do znanja da Međunarodni sud pravde, svojim „savetodavnim mišljenjem“, nije ušao u suštinu problema i pravnih posledica samoproglašenja nezavisnosti u Prištini. Bukurešt podvlači da je bitna budućnost odnosa Srbije i EU, odnosno evropskih integracija Srbije, isto kao i poštovanje teritorijalnog integriteta. Kipar je predočio da se ne može osporiti pravo Srbiji da se bori protiv secesije Kosova i traži pregovore o svim otvorenim pitanjima.

U smernicama se govori o ponudi za dijalog koji bi bio u funkciji evropske budućnosti Srbije i Kosova i u cilju boljeg života ljudi. Ne govori se ni o praktičnim, niti pitanjima „od životne važnosti“, ali se ne spominju ni pitanja jednostranog otcepljenja Kosova, isto kao ni pregovori o svim otvorenim pitanjima, što je dosad tražila Srbija. Usvojena polazišta sadrže i formulaciju da se „prima na znanje“ da te smernice Eštonovoj za razgovore s Tadićem ne dovode u pitanje pravo članica EU da odnose s Kosovom temelje u skladu sa sopstvenom praksom i međunarodnim pravom.

Prema saznanjima Danasa, usaglašavanje stavova između zemalja EU koje su priznale Kosovo i pet država Unije koje to nisu učinile, nije išlo glatko i trajalo je sve do prepodnevnih sati u ponedeljak kada se Kipar, koji spada među najtvrđe zagovornike stava da je jednostrana secesija neprihvatljivo rešenje za sporove među državama, saglasio s mišljenjem ostalih 26 članica.

Prema spekulacijama u medijima, neslaganja je bilo jer države koje su priznale Kosovo ne žele da se u rezoluciji pominju pregovori o statusu, dok države koje nisu priznale nezavisnost ne žele da rezolucija prejudicira kosovsku nezavisnost. Nezvanično se tvrdi da je pronađena je formula da srpska rezolucija bude takva da je moguće da je svaka strana tumači u skladu sa svojim stavovima.

Ubijen Albanac u Kosovskoj Mitrovici

Kosovska Mitrovica – U severnom delu Kosovske Mitrovice u Mikronaselju iz vatrenog oružja sinoć je ubijen kosovski Albanac Hakif Mehmeti. Regionalni portparol KPS Besim Hoti je rekao da je Mehmeti upucan u neposrednoj blizini svoje kuće u Mikronaselju i da je ranama podlegao u bolnici u severnom delu Mitrovice. Mikronaselje je jedno od gradskih četvrti u severnom delu Kosovske Mitrovice u kojem pored Srba žive i Kosovski Albanci. Portparol policije kazao je da se su za sada nepoznati počinioci i motiv za koje se dogodilo u 21.40 sati. Stradali kosovski Albanac je jedno vreme radio u lokalnim kosovskim medijima. Nakon ubistva koje se dogodilo početkom jula kada je u severnom delu Mitrovice u eksploziji bombe u naselju Bošnjačka Mahala stradao lekar Mesud Džeković ovo je drugo ubistvo u ovom gradu u poslednja dva meseca.Tanjug

Moskva: Tekst rezolucije posao za Beograd

Rusija sarađuje sa Srbijom u rešavanju kosovskog pitanja, uključujući i podnošenje rezolucije Generalnoj skupštini UN, ali je formulisanje teksta tog dokumenta posao prvenstveno za Beograd, rečeno je agenciji Beta u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova. Na pitanje kakav je stav Moskve o srpskom predlogu rezolucije, u Ministarstvu podsećaju da se Rusija u rešavanju kosovskog problema od početka drži principijelne pozicije „u čijoj je osnovi imperativ nalaženja uzajamno prihvatljivog rešenja kroz pregovore i odbacivanje jednostranih koraka“.

Katar priznao Kosovo

Priština – Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je Katar 71. zemlja, a druga posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, koja je priznala nezavisnost Kosova. Tači je, kako je prenela RTV Kosova, potvrdu o tome dobio tokom posete Kataru, od šeika Abdulaha bin Kalifa Thanija, koji mu je preneo da je počela i formalna procedura oko uspostavljanja diplomatskih odnosa. Tači tvrdi da će kosovsku nezavisnost uskoro priznati i Kuvajt i Oman. Honduras je to uradio krajem prošle sedmice. R. D.

Deklaracija o odbrani KiM

Zvečan, Beograd – Skupština zajednica opština AP Kosova i Metohije usvojila je juče na sednici u Zvečanu Deklaraciju o odbrani KiM kao neotuđivog sastavnog dela Srbije. U Deklaraciji se ističe da ni „evropske integracije ne smeju biti povod za kompromise sa zapadnim silama koji bi značio odustajanje od celovitosti državne teritorije“. Skupština zajednice poziva „državne organe Srbije da ni po koju cenu ne ulaze u obaveze koje nameću države koje rade na dovršenju strategije nezavisnog KiM“, a SPC da „odbaci ideju o eksteritorijalnosti manastira“. J. T.