Srbija ipak neće biti tema Saveta ministara u septembru

Izvesno je da će jedna od ključnih tema tog sastanka biti razmatranje kandidature za članstvo koju je podnela Albanija, a za uvrštenje Srbije u dnevni red neophodna je saglasnost svih zemalja članica EU, uključujući Holandiju, rekli su sagovornici našeg lista.

– Postoji mogućnost da u poslednjem trenutku u dnevni red ministarskog zasedanja bude uključena još neka tačka, ali s obzirom na to da među zemljama članicama EU nije postignut konsenzus oko toga da li bi Srbiji trebalo odblokirati Prelazni sporazum, smatra se da ne bi bilo svrhovito ponovo raspravljati o toj temi – navode Danasovi diplomatski izvori.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren juče je ponovo pružio ohrabrenja Srbiji i njenom napretku na putu ka članstvu u EU. On je u Briselu rekao da bi „Savet ministara EU uskoro trebalo da prizna napredak Srbije i otkoči Prelazni sporazum zato što srpske vlasti predano rade na evropskim reformama“. Ipak, evropski komesar je istakao da je to njegovo mišljenje, ukazavši i da Beograd jednostrano sprovodi Prelazni trgovinski sporazum, „iako je u teškoj ekonomskoj situaciji“.

Danasovi izvori iz Brisela upućuju na opreznost u tumačenju ove Renove izjave, budući da „ne bi bio prvi put da evropski komesar za proširenje daje punu podršku Srbiji u integracijama nezavisno od okolnosti, odnosno realne mogućnosti da se postigne dogovor oko toga“ . Istovremeno, naši sagovornici najavljuju da dok stavovi unutar Unije ne budu usaglašeni, ta tema neće ni doći na dnevni red.

„Jedna članica EU je i dalje protiv da Srbija i formalno, preko odmrzavanja Prelaznog sporazuma, napreduje u integracijama bez hapšenja i isporučenja Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Za sada ne postoje signali da je Holandija promenila mišljenje, pa nije realno očekivati takav ishod na sastanku Saveta ministra EU sredinom ovog meseca“, zaključuju diplomatski izvori našeg lista.

To su potvrdili i jučerašnji izveštaji novinskih agencija, koji su preneli izjavu neimenovanog zvaničnika vlade Holandije da je pozicija te zemlje „kristalno jasna“ i da ostaju čvrsto pri stavu da napretka ne može biti dok Beograd ne ostvari „potpunu saradnju“ s Haškim tribunalom.

Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da izjava Olija Rena predstavlja još jednu u nizu podrški koju upućuje Srbiji na putu evropskih integracija.

– Nije prvi put da Oli Ren kao i Evropska komisija pružaju punu podršku Srbiji, a da krajnji ishod predstojećih sastanaka Saveta ministara ne bude u skladu sa njegovom ocenom – ističe Teokarević za Danas.

On podseća da je Holandija nedavno izašla u javnost sa stavom da nikada nije bila odlučnija da se protivi odmrzavanju Prelaznog sporazuma sa Srbijom bez isporučenja Ratka Mladića.

– To su izjave koje mi vrlo teško čitamo, ali one su realnost. Međutim, postoji kompromisno rešenje i u tom slučaju, a to je da se taj uslov prebaci na viši nivo, odnosno da se ispostavi kao neprikosnoven u sledećoj fazi integracija. Reč je o sticanju statusa kandidata za članstvo – smatra Teokarević.

Naš sagovornik upozorava da su evropske integracije Srbije previše dugo stopirane i da bi bilo dobro i za EU i za Srbiju da se nešto na tom planu konkretno dogodi.

– Za sada ne vidimo nikakve izjave od čelnika EU koje bi negativno ocenjivale skretanje fokusa srpske diplomatije sa evropskih partnera na neke druge zemlje. Međutim, kako vreme odmiče to bi mogao biti slučaj i tada bi Srbija mogla imati dodatnih problema. Činjenica je i da Evropa nije više fokusirana na integraciju zemalja Zapadnog Balkana kao što je bio slučaj ranije, jer je opterećena unutrašnjim problemima – zaključuje Jovan Teokarević.