Srbija očekuje podršku Nemačke već u junu

O ratifikaciji SSP će se sigurno u junu raspravljati na savetu ministara jer je to predviđeno zaključkom ovog tela iz prošlog decembra. Naš apel je da ukoliko Bramercov izveštaj bude pozitivan, u šta ne sumnjamo, proces ratifikacije počne bez odlaganja i u Nemačkoj – kaže za Danas srpski vicepremijer zadužen za poslove evropskih integracija Božidar Đelić, povodom njegovog jučerašnjeg obraćanja poslanicima Bundestaga zaduženim za EU.

On očekuje da u narednim nedeljama i mesecima pozicija Nemačke napreduje u pozitivnom pravcu po ovim pitanjima, jer je poslanicima objasnio da je bitno održavanje ritma srpskih integracija i važnost dobijanja statusa kandidata.

– Naša glavna teza jeste da Srbija već danas daje doprinos EU. Srbija je zemlja koja želi da ojača Evropu, a ne da je oslabi. Imamo kapacitete koji mogu biti od značaja za Uniju u domenima bezbednosti, infrastrukture, ekonomije znanja, energetike – navodi Đelić, koji je u višednevnoj zvaničnoj poseti Berlinu.

Prema Đelićevim rečima, uloga nemačkog parlamenta je u razvoju EU i njene politike znatno ojačana posle odluke Ustavnog suda ove zemlje.

– Ovaj Komitet će prema Lisabonskom sporazumu će odigrati ključnu ulogu u daljim koracima Srbije, jer će njegovo mišljenje biti neophodno za dobijanje statusa kandidata i svih drugih koraka za Srbiju. Prvi korak je da Evropska komisija pripremi mišljenje oko kandidature Srbije, koje će biti prosleđeno vladi Nemačke. Pre izjašnjavanja nemačke vlade u Savetu ministara, ona će morati da traži mišljenje i odobrenje od Komiteta. Njihovo odobrenje je važno za dobijanje statusa kandidata. Formalno gledajući, odobrenje ovog komiteta nije potrebno vladi da bi dala zeleno svetlo EK da razmotri kandidaturu, ali u novonastalim okolnostima raspoloženje Bundestaga i te kako ima težinu – objašnjava Đelić.

On navodi da je diskusija sa nemačkim parlamentarcima bila veoma uspešna i da je bilo dosta reči o Kosovu.

– Dobro je poznata zvanična politika Nemačke o tom pitanju. Ne treba očekivati preokret takve politike preko noći, ali sam im predočio našu državnu politiku a to je da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, ali i da želimo da budemo deo rešenja. Veoma je indikativno i ohrabrujuće to što su predstavnici svih političkih grupacija bili zainteresovani da čuju naše ideje o tome kako i kada bi moglo rešenje da se nađe. Rekao sam da je Srbija spremna da posle dobijanja mišljenja MSP otpočne pregovore da bi došlo do rešenja i uputio ih na one elementa koje je naša delegacija predočila tokom prethodnih diskusija, koje nisu bile pregovori. Indikativno je i to da su i one frakcije koje su podržale nezavisnost Kosova bile zainteresovane za rešenje čiji bi deo bio i Beograd. Videlo se da Nemačka ne očekuje da Srbija prizna nezavisnost. Od nas se traži da u sklopu onoga što je naša politika budemo konstruktivni, a to je da treba da pomognemo da se sva druga pitanja budu rešena na adekvatan način – objasnio je Đelić.

On ističe da su nemački poslanici jednoglasno pozdravili usvajanje Rezolucije o Srebrenici, kao i da se veoma uvažava pozitivna politika predsednika Srbije i vlade prema BiH, kao i novi odnos predsednika Hrvatske i Srbije. Srbiji se takođe priznaje i snažna ekonomska politika.

Na pitanje koliko na evropske integracije Srbije utiče stav vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, kancelarke Angele Merkel, da posle prijema Hrvatske treba da nastupi izvesna „pauza“ u procesu prijema novih članica u EU, Đelić odgovara da „ne treba praviti karikature od određenih pozicija“.

– Tačno je da se, kada je reč o punopravnom članstvu, ne očekuje da neka zemlja postane članica odmah po ulasku Hrvatske, što se očekuje 2012. godine. Međutim, to ni na koji način ne znači da bilo koja važnija partija, uključujući i stranku kancelarke Merkel, očekuje da se evropske integracije Srbije i Zapadnog Balkana blokiraju. To su dve različite stvari koje se kod nas pogrešno razumeju. Razgovarao sam s najbližim saradnicima kancelarke, koji su mi rekli da vide Srbiju kao centralnu zemlju Zapadnog Balkana i da su svesni da ona može da doprinese i Nemačkoj i Evropi, ali i da trenutna situacija nije povoljna – ističe Đelić.

On objašnjava da situacija u kojoj stopa nezaposlenosti u Nemačkoj raste, u kojoj su prihodi budžeta slabiji, gde je pomoć sopstvenoj industriju i bankama neophodna i kada Nemačka treba da odblokira čak 22 milijarde evra za pomoć Grčkoj, nikako ne ide u prilog daljem proširenju Unije.

Srbija je, prema rečima potpredsednika Vlade, dobila veliko priznanje, jer će on kao predstavnik Srbije danas učestvovati na jednom od najvažnijih skupova posvećenih ujedinjenoj Evropi, koji organizuje nemačka državna televizija WDR. Na tom skupu učestvovaće kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, kao i ministri spoljnih poslova i finansija Namačke. Fokus je na „Evropu posle Lisabona“, a izlaganje Božidara Đelića biće o temi „Posle Lisabona novi start, nova zajednica“.