Da li je Srbija „najtrampskija“ zemlja: Nimalo jednostavan izbor pred srpskim predsednikom

Ovako za Danas nekadašnji ambasador Srećko Đukić ocenjuje pojedine tvrdnje da Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dolaskom Trampa na vlast, sve više okreće leđa Vladimiru Putinu, a sedenje na više stolica zamenjuje jednom.

Tokom Vučićevog gostovanja na televiziji Hepi konstatovano je, međutim, da Vučić, ne da nije sedeo na dve stolice, nego su sad i američka i ruska stolica postale jedna, i da je predsednik Srbije znao da će se to dogoditi i šta će da se dogodi i da je u 95 odsto stvari bio u pravu.

„Srbija najtrampskija zemlja“

Đukić, međutim, smatra da je svaka promena u unutrašnjoj, pa sledstveno tome i u spoljnoj politici zakasnela. Napominje da naša vlast za tako nešto, niti ima snage, niti ima motiva, niti ima alternative.

„Zato se ona „kao pijan plota“ drži, Brisela, Vasingtona, Moskve, Pekinga, i taj redosled navodi prema njenim tekućim potrebama da se približi, dodvori, nekoj od tih adresa. Tačno je, međutim, da je Tramp izbio u prvi plan svekolike srpske politike, kao uostalom kod svih krajnje desnih oligarhijskih kapitalističkih snaga. Da je Srbija najtrampskija zemlja, vlast se time ponosi i baca u zasenak ostale stolice na kojoj sedi, pa naizgled i Moskvu. Ali to nije tačno“, ističe Đukić.

Prema njegovim rečima srpska spoljna politika odražava unutrašnju polivalentnu politiku i nema znakova da se tu bilo šta značajnije menja. Svaka promena dovela bi do njenog potpunog urušavanja, pogotovo u današnje vreme kada je neoradikalska Srbija u najdubljoj krizi.

*Nastavlja se vrludanje u spoljnoj politici u trouglu Tramp – Putin – EU

Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da će Vučić nastojati da nastavi „vrludanje“ (njegova definicija) u spoljnoj politici i to u trouglu Tramp- Putin -EU.

„To će postati sve šizofrenije i zbunjujuće i za njegove ministre ,a gto se videlo i pri glasanju u UN oko Ukrajine. Ako je izbegavao da uvede sankcije ruskim oligarsima, sankcije su sada stigle njega, i ovo je ozbiljno državno i ekonomsko pitanje koje zahteva hitno rešenje, pri čemu ovde vrludanje ne pomaže. Trend okretanja od Rusa ka Zapadu će se nastaviti, ali za sad su pred Vučićem dva različita Zapada. Sa Trampom neće biti siguran na čemu je, iako mu Trampova politika pruža veći prostor za vrludanje sa Moskvom, ali manji kad se radi o Kini. Sa EU može vrludati samo kratkoročno, dok bi na duži rok morao da uskladi unutrašnju i spoljnu politiku, što ova vlast strukturno nije u stanju da postigne“, napominje Lopandić.

Sa povratkom Trampa, proces preoblikovanja svetskog poretka će se ubrzati, smatra Branka Latinović , bivša ambasadoka i dodaje da Tamp želi , pre svega, da reguliše američko-ruske odnose, kako bi Rusiju izvukao iz snažnog kineskog zagrljaja. Uređenje tih odnosa, kako kaže, će se, pre svega, reflektovati na odnose u Evropi i zavisiće koliko dugo će još trajati rat u Ukrajini i kakvim mirovnim sporazumom će se okončati.

* Utisak je da Vučić i dalje više voli da čuje glasove iz Moskve

„Nerealna su očekivanja da će se to desiti u kratkom periodu. U svakom slučaju, ta perspektiva popuštanja u američko-ruskim odnosima pred Srbiju otvara nove izazove, a samog Vučića dovodi pred nimalo jednostavan izbor. Srbija treba da ima izbalansiran, utemeljen odnos sa obe strane, ali je utisak da će to biti mnogo teže postići, nego do sada. S obzirom na izjavu Dimitrija Peskova u vezi našeg glasanja u Generalnoj skupštini UN, utisak je da Rusija traži da budemo samo na njenoj strani. S druge strane, slučaj NIS govori da Rusija ne haje posebno za naše interese, već isključivo svoje“, navodi Latnovićeva.

Prema njenim rečima, obzirom da je EU podigla glas i odlučno reagovala na Trampovo nipodaštavanje i Evrope i Ukrajine, to znači da će biti potrebno da se brže, decidnije odredimo i prema novom preusmeravanju koje se nazire, pre svega o pitanjima evropske bezbednosti.

„Nije pitanje samo kome se više privoleti između Trampa i Putina, već i kako se postaviti u vezi onog što bi se moglo nazvati nova „evropska arhitektura“, koja će se preoblikivati u odnosu na dosadašnju. I pored svih nedostataka, slabosti EU se probudila i pokazala da zna da povisi ton i vodi računa o svojim interesima. Za sada je utisak da Vučić i dalje više voli da čuje glasove iz Moskve, što mu Tramp neće zaboraviti. Evropa, takođe“, ocenjuje sagovornica Danasa.

*Stvar je političkog oportuniteta kome će se dati prednost

Nadovezujući se na stav Latinovićeve, diplomata Milovan Božinović ocenjuje da je teško i to ne od juče, razaznati šta su tačno premise i ciljevi srpske spoljne politike. Dodaje da dolazi do izražaja jedan poznati paradoks: što spoljnu politiku čvršće vodi jedna ruka, ona (spoljna politika), umesto da dobija na koherenciji, počinje da se razlaže na fragmente i lutanja. Pre svega zbog toga što ta čvrsta ruka personalizuje spoljnu politiku, uz sve veću nedoumicu šta su u tekuvoj spoljnoj politici lični interesi, očvanja vlasti, a šta „čista“, „viša“ državna politika. U takvoj sistemski proizvedenoj magli mi živimo više od jedne decenije.

„U našoj spoljnoj politici uvek imate začetke raznih spoljnopolitičkih pravaca, i uglavnom je stvar političkog oportuniteta kome će se dati prednost. A ima mesta i za političke drame, na šta liči ova nekako suviše bizarna zabuna oko potpisivanja Rezolucije EU o Ukrajini, objašnjenje da je načinjena greška, ali da je ona posledica „umora“. Da bi na scenu potom ušao Vulin koji svojim „objašnjenjem“ ujdurmu dosoljava i sl. Rusija je, izgleda, ovim dramoletom zadovoljna pa ce čitav slučaj otići u arhivu „zabuna“ kakvih je počesto bilo u novijim srpsko-ruskim odnosima“, ističe Božinović.

Prema njegovim rečima , kada je u pitanju moguće udaljavanje Srbije od Rusije pod okolnostima koje je svetu, za mesec dana vlasti, nametnula nova američka administracija, to bi, po svemu sudeći, bio rizično odabran trenutak.

„Uz svu buku i bes koje proizvode najnoviji američki zaokreti, sve je izvesniji utisak da SAD žele reintegraciju Rusije u međunarodni poredak i strukture pa je, logika govori, neuputno udaljavati se od Rusije sad kad Rusija ima moćnog sponzora sa povratak u međunarodne strukture. Otvoriće se, po istoj logici, pitanje naše eventualne preterane bliskosti sa Kinom koja, kako se predviđa, postaje glavni američki rival“, napominje ovaj diplomata.

„Potrebno je da najpre sredimo svoju kuću pa da bistrija pogleda, procenimo kako ćemo i sa kime pred današnje izazove“, zaključuje Božinović.