Srbiji 168 miliona evra

Srbiji je za ovu godinu, prema višegodišnjem planu davanja novca iz IPA fonda, namenjeno 190,9 miliona evra. Kako je za Danas objasnio Ognjen Mirić, koordinator za fondove Evropske unije u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, Srbija će osim ovih 168 miliona evra dobiti celu sumu od 190,9 miliona.

– Razlika postoji zato što se projekti, kao što su Tempus, projekat nuklearne bezbednosti u Vinči i projekat otklanjanja posledica bolesti životinja, neće finansirati putem nacionalnih projekata, već na regionalnom nivou – rekao je Mirić.

U sklopu Finansijskog sporazuma, koji vredi 168 miliona evra, odobreno je 36 projekata. Dobijen novac biće iskorišćen za podršku reformama, uključujući usklađivanje domaćih standarda sa evropskim. Četvrtina sredstava biće rezervisana za projekte koji uključuju uvođenje evropskih standarda i osposobljavanje države da preuzme obaveze za buduće članstvo u EU. Novac je, između ostalog, namenjen izbeglim i interno raseljenim licima, jačanju kapaciteta Narodne banke Srbije, obuci službenika u Vladi i opštinskim vlastima, uključivanju dece marginalizovanih grupa i dece sa posebnim potrebama u sistem predškolskog i školskog obrazovanja, borbi protiv korupcije i drugim oblastima.

Trošenje tog novca za sada kontroliše Evropska komisija, preko domaćih i inostranih partnera, odnosno firmi koje su za taj posao angažovane preko tendera. Srpska Vlada trenutno preduzima korake kako bi stvorila uslove da sama kontroliše trošenje novca.

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozep Ljoveras je novinarima u Valjevu rekao da će Srbija postati punopravna članica Evropske unije tokom naredne decenije i istakao da do tada Srbija mora da nastavi sa reformama na svim poljima. Ljoveras je izbegao da kaže koje se godine tačno očekuje ulazak Srbije u EU, napominjući da to zavisi od Srbije. Trenutno, kazao je, u celom svetu vlada ekonomska kriza koja će uticati i na Srbiju, ali se reforme, koje će dovesti do jačanja konkurentnosti privrede i stvaranja snažnije ekonomije zemlje, moraju nastaviti. On je pozvao preduzeća u Valjevu da intenziviraju reforme i povećaju svoju konkurentnost kako bi na taj način dala doprinos procesu pridruživanja EU.

Ambasadorka Češke Republike Hana Hubačkova očekuje da će Srbiji do kraja godine biti ukinut vizni režim za ulazak njenih građana u EU, ocenjujući da će 2009. biti prekretnica za Srbiju u tom pogledu.

Ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu Nils Krister Bringeus podsetio je da od 1. jula Švedska preuzima predsedavanje EU od Češke i ocenio da je proces vizne liberalizacije ključni deo procesa evropskih integracija Srbije. Bringeus je istakao da proces pridruživanja EU jača reforme u društvu i naveo da se oko 40 odsto tih reformi odnosi na zaštitu životne sredine.

Ambasadori 22 zemlje članice EU posetili su juče sve srednje škole u Valjevu, gradsku toplanu, koja je izgrađena sredstvima EU i Istraživačku stanicu „Petnica“.