Srpska iredenta na severu Kosova

Zatim dolaze novi sporazumi, oko elektrodistribucije, telefonije i slično. Viši politički nivo dijaloga, koji se najavljuje, značiće samo veće garancije da će se sporazumi poštovati – kaže za Danas Škeljzen Maljići, politički analitičar iz Prištine.

Beograd želi da razgovara o severu Kosova, položaju Srba južno od Ibra i zaštiti imovine i crkava. Da li je Priština spremna da razgovara o ovim pitanjima i pod kojim uslovima?

– Priština bi mogla da razgovara o ovim pitanjima, ali nikako ne kao o statusnim problemima. Zaštita Srba, imovina i crkva nisu pitanja koja tek treba rešiti, ona su taksativno rešena u Ahtisarijevom planu, koji je integrisan u Ustav Kosova, i ta se rešenja primenjuju tamo gde su se Srbi integrisali u kosovski sistem. U srpskoj javnosti ima dosta manipulacija u vezi s ovim pitanjima, kao da su ona ostala otvorena. Podsetio bih da je u Ahtisarijevom planu praktično sve što su Srbi u toku pregovora tražili da se ugradi u njihovu lokalnu samoupravu. Ako ima žalbi da se to u praksi ne ostvaruje, o tome može i treba da se razgovara, ali to nisu statusna pitanja.

Beograd je, reklo bi se, najviše zainteresovan za sever…

– Na severu Kosova stanje je složeno, zato što nije ni počela primena Ahtisarijevog plana, a Srbija podržava paralelne strukture, kao da je to srpska teritorija i kao da su to srbijanske institucije. Na severu danas imamo iredentistički pokret, koji blokira puteve čak i za Kfor i Euleks, a otkazuje poslušnost i zvaničnom Beogradu. O severu se može voditi dijalog ali samo po pitanju koje je jasno postavila nemačka kancelarka Angela Merkel, a to je kako raspustiti paralelne strukture. Ne dolazi u obzir otvaranje pitanja granica. Po meni, moglo bi se razgovarati o nekom interregnumu ili privremenom protektoratu u kojem bi EU, uz podršku Prištine i Beograda, preuzela kontrolu i pomogla da se izgrade lokalne demokratske institucije umesto sadašnjih ilegalnih. Ljudi na severu su toliko izmanipulisani i slabo informisani da uopšte i ne znaju kakve sve privilegije imaju od primene Ahtisarijevog plana i uspostavljanja jake lokalne samouprave. Tome bi trebalo dodati i jasnu perspektivu ekonomskog razvoja severa.

U srpskoj javnosti se govori o spremnosti novog predsednika Nikolića da se sretne s predsednicom Kosova Jahjagom. Šta bi za kosovsku javnost značio taj susret?

– Jahjaga je odmah odgovorila potvrdno, da je spremna da se sretne s Nikolićem. To je dobra stvar, jer će doprineti da se simbolički, a i praktično, razbije blokada u odnosima Srbije i Kosova. Ne verujem da će na tom sastanku doći do pomirenja ili velikih, istorijskih sporazuma. Njihov susret može doprineti da se s više energije i poverenja ide u nastavak dijaloga. Što se tiče državnih obeležja, to je za obe strane delikatno pitanje. Za Kosovo bi, recimo, bilo prihvatljivo ako bi obe strane razgovarale bez državnih obeležja. Verovatno se traži nekakva formula kako da se zaobiđe ta poteškoća.

U Srbiji se ovih dana mnogo govori i o kraju nadgledane nezavisnosti Kosova. Šta to praktično znači?

– Za septembar je dogovoreno ukidanje nadgledanja nezavisnosti, što znači da Kosovo postaje nezavisno u punom kapacitetu i misija EU neće više imati prava da nadgleda ili preduzima mere protiv kosovskih institucija ukoliko one ne ispune obaveze koje su preuzele i integrisale u Ustav Kosova, kada je nezavisnost proglašena 2008. godine To praktično znači da je Kosovo položilo državni ispit zrelosti i sada može samo da se brine za poštovanje ustavnog poretka i prava manjina. Ujedno, ova mera je, kako je shvatam, i poruka Srbiji da je na Kosovu definitivno stvorena nova realnost, odnosno da Brisel odustaje od direktne supervizije, i da i Srbija treba da postane realistična.