Koga ciljaju najavljene sankcije SAD: „Trebalo bi da budu zabrinuti batinaši, kriminalci i biznis stubovi režima“

Predsednik stranke Srbija centar (Srce) Zdravko Ponoš rekao je u četvrtak da je on jednog “vrlo kredibilnog izvora” dobio informaciju da se u Vašingtonu počinje sa realizacijom Zakona o demokratiji na Zapadnom Balkanu.

„Počele su konsultacije među raznim agencijama šta to znači. Nazire se format ljudi koji će biti sankcionisan, biće podložni viznom režimu, neće moći da dobiju vize (sledi) i zamrzavanje finansijske imovine”, rekao je on.

Govoreći o tome kojim će se ljudima uvesti sankcije, on je rekao da se radi “srednjem nivou menadžmenta”.

“Oni koji su učestvovali u manipulaciji sa biračkim spiskovima, oni koji su učestvovali u manipulaciji i korupciji u oblasti energetike i infrastrukturnih projekata, zatim oni koji su bili presudni u oblasti pritisaka na glasače koji rade u državnoj upravi, uključujući ljude iz medijskog sektora – vlasnici i urednici“, pojasnio je Ponoš.

„Dosta jasno se kaže da je prošlo vreme kad smo zbog stabilnosti žrtvovali demokratiju u Srbiji, sad je demokratija jednako stabilnost… Ono kada postaje zakon onda će agencije morati da sprovode zakon“, rekao je Ponoš.

Latinović: Nisu u pitanju sankcije koje se donose protiv države

Bivša ambasadorka Branka Latinović za Danas pojašnjava da se u ovom slučaju najverovatnije radi o ciljanim sankcijama.

“To nisu su sankcije koje se donose protiv države i to ne osećaju pojedinci koji nisu na listi, što je ogromna većina stanovništva i ne utiče na državu kao celinu. Međutim, ta lica, entiteti i firme, ali i pojedine državne institucije, ukoliko se to desi, a verovatno će se desiti, će se pojaviti ispod naziva “Srbija”. Ta lica pripadaju jednoj državi i s obzirom na aktivnosti koje su preduzimala u ime države, a koje su u suprotnosti sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama, će se naći pod sankcijama”, ističe naša sagovornica.

Govoreći o obimu potencijalnih sankcija, ona kaže da se ne može sa sigurnošću pretpostaviti ali dodaje da tu mogu da se nađu i neke firme, i sektori u odgovarajućim ministarstvima, pre svega u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

“One se pre svega tiču zamrzavanja imovine, ukoliko je imaju u SAD-u, zabrane putovanja. To su dve mere sankcija koje se uglavnom primenjuju”, navodi Latinović.

Ukoliko se tu nađe veći broj lica to, tvrdi on, generalno slabi ugled zemlje i utiče na “skupljaje poena” kod međunarodnih činilaca koji određuju rejting u raznim oblastima.

Na pitanje u kojoj meri takve sankcije mogu utiucati na situaciju na unutrašnjem planu, ona ističe da neće biti direktnog uticaja.

“Sigurno bi partija koja je na vlasti o tome dobro morala da razmisli i uzme te činjenice u razmatranje, jer bi to moglo da ima konsekvence i za partiju kao partiju, jer je ona jedan politički činilac u društvenom životu zemlje”, kaže Latinović.

Naglašava da su političke partije glavni subjekti demokratije, te da je i finansiranje političkih partija vrlo važan segment, kao i njeni kadrovi.

“Ukoliko bi veliki broj onih koji se nađu po toj listi istovremeno pripadao i SNS-u, to bi imalo odgovarajući eho na unutrašnji politički život, posebno kada se to može koristiti od strane političkih protivnika vezano za izbornu kampanju”, navodi ona.

Ipak, ističe da je pitanje i kako će se to tumačiti u medijima.

“U svakom slučaju ne treba zaboraviti da se takvi slučajevi, odnosno ta lica i firme stavljaju na listu Srbije i to ne može da nema svoje konsekvence, naravno u negativnom kontekstu”, kaže sagovornica Danasa.

Ona ponavalja da je prerano pretpostavljati kada postoji samo najava mera, ali da je činjenica da su one najavljene Zakonom o o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.

Stefanović: Sankcije bi se uvodile izvršiocima u MUP-u i drugim Vladinim službama

Narodni poslanik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović za Danas ističe da se sankcije nikako ne bi uvodile Srbiji ili njenim građanima, već izvršiocima na srednjem i višem nivou u MUP i ostalim Vladinim službama koje su, kako kaže, radile i rade na izbornom inženjeringu i prekrajanju izborne volje građana Srbije.

“Takođe, ove individualne sankcije bi mogle pogoditi i policajce, njihove komandire, pripadnike organizovanog kriminala i batinaških grupa koje su sistematski narušavale prava građana Srbije i sprovodile nasilje nad demonstrantima, pripadnicima opozicije, studentima i novinarima”, pojašnjava on.

Dodaje da treba da budu zabrinuti i “biznis stubovi” režima koji, kaže Stefanović, mimo zakona i tendera dolaze do ogromnog bogatstva a “u službi režima, laži i represije”.

“Ovakve mere, ako se dese, imalo bi veoma negativne posledice po režim u Srbiji jer bi dodatno odvojili kriminalce i uzurpatore iz sns od Srbije i pokazalo da se ne može kršiti zakon, krasti i prebijati građani bez posledica. To bi dodatno urušilo i ovako srozan međunarodni reputacioni nivo Vučića i njegove vlasti”, kaže naš sagovornik.

Ističe da bi takav potez ogolio kriminalne elemente trenutnog režima koji su “srasli sa institucijama” i verovatno otežao njihova putovanja, transfere novca i ostalo sto je posledica pljačke Srbije.

“Na spoljnom planu bi takav režim dobio i tu međunarodnu potvrdu da je ono sto jeste – izolacionisticki i kriminalan i da takve mere nisu i neće biti usmerene protiv Srbije već iskljucivo protiv licnosti koje kradu izbore, guše medije, sprovode nasilje i hapšenja i progon i koji koriste izbore za transfere fantomskih birača i kupovinu glasova”, zaključuje Stefanović.

Lopandić: Važan uticaj mera bi bio na odnos EU prema režimu u Srbiji

Govoreći o tome na koga će sankcije biti usmerene, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i diplomata Duško Lopandić kaže da se radi o funkcijama ispod ministarskih, ali na nivou osoba koje imaju nadležnosti koje su povezane sa odlučivanjem u pitanjima izbornih procedura ili pitanjima tendera odnosno odlučivanja u finansijskim aspektima investiranja iz budžetskih sredstava.

“Podsetio bih da je Miloševićev režim počeo da se osipa u momentu kada su krenule sankcije prema njegovom okruženju, posebno vlasnicima firmi i finansijskih institucija povezanih sa državom”, dodaje naš sagovornik.

On smatra da bi važan efekat ovih mera bio i uticaj na odnos Evropske unije prema režimu koji je i dalje nejasan.

“EU izbegava u ovom momentu da režimu pruži ozbiljniju šargarepu ali jos uvek nije spremna da jasnije koristi štap u vidu ličnih sankcija. U međuvremenu, Srbija kasni u procesu integracije sa EU na raznim poljima, uključujući smanjenu finansijsku podršku i otežana rešavanja konkretnjih pitanja bitnih za građane i privredu poput roming sistema, ulazaka u EU i drugih”, zaključuje on.

Podsetimo, krajem prošle godine u Predstavničkom domu Američkog kongresa usvojen je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u kojem se ocenjuje da je u Srbiji „stanje demokratije zabrinjavajuće“, a uslovi za održavanje izbora „nepravedni“.

Navodi se i da zvaničnici optužuju mirne demonstrante, opoziciju i civilno društvo da destabilizuju vladu, i to je „zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“.

Zabrinjavajuća je i korupcija, među ključnim političkim liderima.

Ovaj propis je deo šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA) za 2026. i za njega je glasalo ukupno 312 predstavnika (197 republikanaca i 115 demokrata), dok je protiv bilo 112.

Za razliku od ranijih rezolucija i deklarativnih poruka, reč je o zakonskom okviru čije odredbe mogu postati obavezujuće za Stejt department i Pentagon.