„Vučićevi birači očekuju da policajci tuku, ali…“: Zašto je policija brutalna prema demonstrantima?

U pokušajima da objasne takvo ponašanje Vučićeve policije, koje se razlikuje od onoga što je izražavala prethodnih osam meseci, izuzev 15. marta, kada je napala okupljene zvučnim oružjem, sagovornici Danasa ističu da glasačka baza Srpske napredne stranke zaista već mesecima priželjkuje nasilje nad demonstrantima.

Međutim, ističu i da Vučić mora da balansira između očekivanja svojih birača i opasnosti da ako bude previše nasilan prema demonstrantima, to samo može da homogenizuje i još više utvrdi bunt onih koji su protiv njegove vlasti, što bi posledično uticalo i na rast i jačanje pobune.

„Vučić neće otići ni u potpunu represiju, ni u potpuno povlačenje“

Sigurno postoji deo biračkog tela koji je nezadovoljan kako Vučić odgovara na ovu krizu, jer nije oštriji u suzbijanju demonstracija i što im ne pokazuje zube. Tome doprinosi i što vlast kroz svoje medije kreira sliku o demstratima kao o nasiloj grupi koja maltretira druge građane – kaže za Danas Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike.

Tu se Vučić nalazi, međutim, u nezgodnoj situaciji jer je zarobljen između očekivanja svojih glasača i SNS lojalista da bude oštar i represivan, ali je takođe svestan da ako pretera u tome da će izazvati kontraefekat na ovoj drugoj strani, napominje.

– Efekat polarizacije je počeo sad da radi protiv njega, što ranije nije bio slučaj. Ova druga strana, koja je protiv njegove vlasti je sad dosta veća. Znači, kada povlači poteze koji homogenizuju drugu stranu, to nije dobro za njega. S druge strane, ako ih ne povlači, onda rizikuje da razočara svoju bazu glasača – objašnjava Ivković.

Kako dodaje, zato i vidimo da pokušava da tu balansira.

– Tome je i služilo proglašavanje pobede u „obojenoj revoluiji“, da se pošalje poruka svojoj biračkoj bazi da je vlast mnogo uspešnija nego što je to slučaj. Vučić je svestan toga da ne sme da povlači previše poteza koji homogenizuju protivničku stranu i zato možda u poslednja dva tri dana imamo manje policijske represije – smatra naš sagovornik.

Mislim da će on tu nastaviti da vaga, ističe dalje, da neće potpuno otići ni na jednu ni na drugu stranu, ni u potpunu represiju ni u potpuno povlačenje pred demonstrantima.

– Gledaće svakog dana i u svakoj situaciji šta mu je korisnije – zaključuje Aleksandar Ivković.

Naznačimo da je najpre tokom mitinga 28. juna na ulicama Beograda zabeležena prekomerna sila policije, da bi se represija nastavila i u narednim danima, tokom blokada širom Srbije, kada je uhapšeno na hiljade ljudi, a mnogi od njih su dobili i batine.

„Jedva su čekali befel sa vrha da mogu neometano da prebijaju“

Prema rečima novinara Nedima Sejdinovića, postoji nekoliko razloga zbog kojih režim proteklih sedmica primenjuje dramatično, potpuno neuvijeno nasilje nad studentima i građanima. Mogli bi se oni, uslovno govoreći, podeliti na iracionalne i racionalne.

– Bilo je dosta reči o tome, psiholozi i drugi stručnjaci su se izjašnjavali: karakteri ličnosti predsednika i njegove svite su takvi da iracionalno i izuzetno agresivno reaguju na svaki osećaj nesigurnosti i povredu ega. Na svaki napad, čak na podsmeh, oni odgovaraju neuporedivo većom, vojnički rečeno nesrazmernom silom odgovora, uz sadističko uživanje. To je ono – sto za jednoga, što je najčuvenija Vučićeva fraza, koja je zauvek odredila njegovu karijeru i glavna je tačka političkog programa i radikala i naprednjaka. Od dolaska na vlast oni su na protivnike i kritičare bacali hidrogenske bombe iako bi za mnoge od ovih i čvoka bila dovoljna. Recimo, nije im bilo dosta pet „Informera“, pa su napravili 500 sličnih medija. Kao što im nikada nije dovoljno novca i moći – kaže Sejdinović.

Osećaj nesigurnosti se prenosi sa vrha do dna piramide, dodaje.

– Režim na svim nivoima produkuje hiljade krivičnih dela dnevno, bahato ostavljajući iza sebe more dokaza. Znaju naprednjaci da ih čekaju dugogodišnje robije ako u ovoj zemlji ikada zaživi vladavina prava. U najboljem slučaju, ukoliko dođe do smene vlasti ostaće bez ogromnih prihoda ničim zasluženih. To je još jedan faktor koji utiče na eksploziju nasilja – smatra Nedim Sejdinović.

Kako naznačava, ranjena zver može biti veoma opasna, a da je ranjena, jeste.

– Mnogi su verovali da će vladati doveka, a od 1. novembra naovamo bude se noću, kao masovne ubice koje u snu progone duhovi žrtava. Ne vole oni to. Jedva su čekali befel sa vrha da mogu neometano da prebijaju studente i građane, a tu je naravno uključena i policija i BIA, s obzirom da se u zemlji istopila razlika između kriminala i onih koji bi protiv kriminala trebalo da se bore. Među njima je vladalo nezadovoljstvo mesecima jer je režim, kako su govorili, isuviše blag prema demonstrantima. Sada su svoji na svom – smatra sagovornik Danasa.

Postoji i onaj sloj ljudi koji nemaju direktne koristi od vladavine naprednjaka, čak su njihove žrtve: oduzeli su im dostojanstvo i izvršili operaciju na otvorenom mozgu lopatom, koja je sukcesija sličnih.

– Oni odista veruju da su studenti i drugi građani u službi zlih sila, odnosno da iza njih stoji Vatikan, Islamska država, Menhetn, Jevreji, Masoni i Vanzemaljci. Njima upotreba sile deluje takođe logično i prihvatljivo, i oni su počeli da sumnjaju u režim, jer je bio donedavno isuviše feminiziran za njihove svetonazore. Odnosno, logična posledica naprednjačke propagande je nasilje, pa čak i pucanje u studente – zaključuje Nedim Sejdinović.

Podsetimo, tokom vikenda, po prvi put nakon nekoliko dana nije primećeno prisustvo policije na ulicama niti su pribegavali sili da bi razbili blokade i rasterali građane kućama.

„Propaganda vlasti usmerana na studente vraća se kao bumerang“

Nije ništa novo da pristalice autoritarnih lidera odobravaju represiju i upotrebu sile. To smo mogli videti na na primeru Putinovih i Erdoganovih pristalica prilikom protesta u Rusiji i Turskoj, a kasnija istraživanja su to pokazala. Da ne ulazimo u opštepoznate načine i strategije kako se ovakvi lideri obraćaju svojim biračima sa autoritarnim sklomostima koji između ostalog žele i “čvrstu ruku“, moramo reći da iz više razloga Vučićeve pristalice većinski ne odobravaju upotrebu slile pogotovo prema studentima a oni su u prvim redovima – kaže za Danas Milomir Mandić, istraživač Demostata.

Dakle, dodaje, imali smo retke slučajeve brutalne upotrebe slile prebijanja, a kada su studentikinji skomili vilicu u Novom Sadu, pala je vlada. Taj događaj uznenirio je i značajan deo pristalica vlasti.

Vučić se još čuva toga jer studenti su specifična društvena grupa mladih ljudi, još neukaljanih, deca i unuci mnogih pristalica režima.

– Propaganda vlasti usmerana na njih vraća se kao bumerang. To pokazuje dugotrajnist, masovnost, rasprostranjenost i žilavost ovih protesta završno sa 28. junom. Njih je tesko uklopiti u poželjnu sllku “državnog neprijatelja” što se uporno pokušava od strane vlasti – zaključuje sagovornik Danasa.

„Autoritarni birači žele da na čelu države bude neki ćaća“

Tvrdo jezgro Vučićevih birača, dakle, oni koji nisu naterani da glasaju za SNS jer rade u javnom sektoru i čiji glasovi nisu kupljeni novcem je prilično autoritarno, mišljenja je Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Dobrim delom preziru koncept demokratije i ne vide benefite koje bi od nje ostvarivali, već priželjkuju “čvrstu ruku”, smatra.

– Autoritarni birači žele da na čelu države bude neki pater familias, ili, kolokvijalno rečeno “ćaća” na koga bi mogli da prenesu odgovornost za sopstveni život i sudbinu. To su, primera radi, oni ljudi koje čujemo da kažu da im je “Vučić dao penziju”. Takvo razmišljanje je, u velikoj meri, relikt iz vremena jednopartijskog sistema. Takvi birači bunt protiv vladajuće stranke doživljavaju kao izdaju države i očekuju žestoku i represivnu kontrareakciju. To je jedan od razloga zašto Vučić podstiče prekomernu upotrebu sile posle vidovdanskog protesta – zaključuje Bojan Pajtić za Danas.