Šta se krije iza Vulinovog predloga o referendumu o srpskom svetu?

Vulin, se u Večernjim novostima s početka nedelje, poziva na strategiju nacionalne odbrane SAD u kojoj se prema EU, kako navodi, odnosi s hladnim pragmatizmom pa i prezirom, i pita se pita da li je Srbija to videla i da li EU i dalje smatra važnojom od svog postojanja.

On tvrdi da su evropske integracije najveća prepreka srpskim integracijama, nakon što su SAD saopštile da su za svet nacionalnih država a protiv nadnacionalnih organizacija.

Vulin, u tim okolnostima, predlaže reviziju spoljne i unutrašnje politike Srbije, koja se, piše, neće desiti na izborima, već na referendumu na kojem će se izjašnjavati ili EU ili srpski svet.

„Srpski svet znači da su Srbi jedinstven politički narod, to znači da o najvažnijim nacionalnim pitanjima odlučujemo zajedno, to znači da smo uvek tu uz svoju Srbiju, baš kao što je i Srbija uz nas bez obzira gde mi živeli“, pojasnio je Vulin svojevremeno kao ministar policije.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ograđivao se više puta od politike “srpskog sveta”, govoreći da je zvanična državna politika ona koja govori da su granice Srbije nepovredive, a da se Beograd ne bavi tuđim granicama. Ili pak da “doktrina Srpskog sveta” nikada nije postojala kao zvanična politika Srbije, navodeći da je riječ o izmišljenom konceptu kojim se pravdaju antisrpske politike u regionu i pokušaji stvaranja vojnog saveza protiv Beograda.

S političkim iskustvom, vezama koje ima sa Vučićem, i kao deo vladajuće garniture čiji je, bar na rečima, ulazak u EU strateški cilj, Vulin bi morao da zna i razume da referendum koji predlaže nije realan. Osim u slučaju da zna i da je deo većeg i šireg Vučićevog plana da odustane od evropskih integracija koje bi zamenio srpskim.

Nenad Čanak, osnivač LSV, za Danas kaže da reči političkih kepeca nisu vredne komentarisanja, ali da mogu da posluže kao indikator stanja na političkoj sceni.

– „Fundamentalna politička jedinica sveta jeste i biće nacionalna država“ citira A.V. doktrinu USA, i lamentira nad činjenicom što je on, eto, „dobio sankcije“ jer se založio za stvaranje „srpskog sveta“, „razotkrivajući“ time svo licemerje „Zapada“ koji „Srbi neće“. Dakle, Srbi treba da se, već jednom „obavezujuće izjasne“ jesu li za tu „beznačajnu“ EU ili za „objedinjavanje svih Srba u jednu državu, pod svojim imenom“ – navodi delove Vulinovog teksta Čanak.

I pojašnjava najpre da je nacionalna država u iskazu USA, Francuske ili Velike Britanije građanska država ravnopravnih državljana gde se pripadnik „nacije“ postaje rođenjem ili naturalizacijom bez obzira na etničko, rasno ili bilo koje drugo poreklo.

– Vulinova ideja „srpskog sveta“ je zasnovana na etnocentrizmu Hitlerove Nemačke, Orbanove Mađarske ili današnje Srbije . Dakle, Vulin laže kada poistovećuje „naciju“ razvijenih demokratija i „etničko = nacionalno“ oprobanih diktatura – ukazuje Čanak.

Kao drugu stvar on ističe to da je ideja o „obavezujućem referendumu“ već viđena.

– Setimo se samo referenduma uoči rata na Kosovu sa pitanjem „Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji?“ Sa izlaznošću od 82 odsto upisanih birača, 94,73 odsto je glasalo protiv, 23. aprila.1998. čime je režim dobio legitimitet da odbije međunarodno angažovanje. Kapitulacija u Kumanovu je potpisana 9. juna i Kosovo je izašlo iz državno pravnog okvira Srbije. Da li je Milošević tada podneo ostavku? Nije. Referendum je bio samo postavljanje stanovnika Srbije u poziciju da im se može reći da su „sami krivi“ za sve što se posle referenduma događalo – podseća.

I dodaje da istu Kremaljsku ideju telali i Vulin.

– Transfer odgovornosti na stanovnike Srbije za sva zla koja bi usledila u slučaju okretanja leđa EU (a ne treba sumnjati kakav bi ishod referenduma bio). Ne zato što je to izvorno mišljenje javnosti nego zato što je to mišljenje besomučnom dugogodišnjom kampanjom ruske agenture i kontrolisanih medija utuvljeno u glave kroz floskule „ko nije za Rusiju i SPC, nije Srbin, dakle, ne pripada u Srbiju, pa neka ide gde mu je bolje“ – skreće pažnju on.

Kao treće, on navodi da je u toku priprema za rat na celoj planeti, gde je oružje na nekim tačkama već odavno progovorilo, a problemi gurani pod tepihe dnevnog politikantstva sada neumoljivo isplivavaju na površinu.

– Rusija je krenula u ofanzivu obnavljanja „Ruske imperije“, USA su u najvećoj ustavnoj krizi od 1861., Blisku Istok gori, Kina polako naseljava Sibir i utvrđuje se uz najbogatija svetska nalazišta sirovina dok Kremlj na to žmuri u zamenu za vojnu podršku u Ukrajini. Zbog svega rečenog, reči političkih nano kepeca nisu vredne komentarisanja. S druge strane, mogu da posluže kao indikator stanja na političkoj sceni. A to stanje je danas jednostavno: Rat dolazi. A kada se zastave razviju, pamet je u trubi. Pa makar u nju duvao i makar ko – zaključuje Čanak.

Slično misli i sociološkinja i politička aktivistkinja Vesna Pešić.

Ona za Danas podseća da je Vulin dobio odlikovanje od strane ruske špijunske službe FSB.

– Nezapamćeno je da se neko hvali i ordenom za uspešan rad za drugu državu. To je i nezapamćeno i za mene ponižavajuće kao državljanku Srbije. On je radio i za Miru Marković, ovde ozloglašenu za prljave poslove u „stranci“ koja se zvala Jul. Ništa me ne čudi da kao nagrađeni službenik FSB, služi i Vučiću kao ozloglašenoj Miri Marković jer je to ista fela ljudi – navodi ona.

Kako dodaje, Vučić ne zna šta da radi sa pobunjenim narodom, pa mu treba da nam zapreti Miloševićevom ratnonom politikom i ratom sa susedima, jer parola o srpskim svetu podrazumeva zločinačke ratove sa susedima koje smo videli devedesetih.

– To smo videli i pre neku godinu kad je u Beogradu održan dan srpskog jedinstva i doneta odvatna i licemerna Deklaracija – ističe Pešić.

I zaključuje da nema izbora između Rusije i EU, s obzirom na to da nas je Vučić, čije je opredelje za Rusiju ostalo netaknuto, od početka držao kao večnog kandidata za članstvo, a Unija mu je služila samo za novac i izvoz.

Ona naglašava da je ta igra završena.

– Šta imamo da biramo? Mi moramo da se izborimo za demokratiju, što je po definiciji orijentacija ka EU – zaključuje Pešić.