Da li Piculina poruka o „srpskom svetu“ pomaže ili odmaže Vučiću?

Nekada su se iz EU čuli glasovi o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji su u domaćoj javnosti neretko bili tumačeni kao pozivi na priznanje Kosova. No, Picula je istakao i “politiku srpskog sveta”.

U intervjuu za hrvatski Jutarnji list, Picula je i izrazio skeptičnost u pogledu proširenja EU do 2030. godine, navodeći da čak ni Crna Gora, koja je najdalje odmakla u pregovorima, neće ući u EU dotad.

„Nisam optimista po pitanju ulaska novih članica. Ako bi se sutra održao referendum o ulasku Srbije u EU, ne treba očekivati spektakularan rezultat“, rekao je Picula.

Termin “srpski svet” prvi je put upotrebljen 2020. godine, a njegov glavni zagovarač u Srbiji, Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista, danas nije više u Vladi Srbije. Poslednjih godina sve češće u regionu takođe govori upravo o “srpskom svetu”.

Demokratska partija socijalista u Crnoj Gori svoju kampanju upravo gradi na “borbi protiv srpskog svijeta”. O toj ideji kao vrsti ekspanzionistične politike Srbije, “umivenoj Velikoj Srbiji” govorili su i sarajevski i hrvatski političari. Sada i evroposlanik Picula.

Anđelković: Picula skinuo „demokratsku građansku masku“

Politički analitičar Dragomir Anđelković, smatra da Picula ovom izjavom ruši svoj kredibilitet koji je počeo da stvara u srpskoj javnosti i ostaje potpuno na liniji ranije politike EU. “A delovalo je da će Picula na neki način, makar u svoje ime, od te politike da odstupi”, napominje.

Dodaje da je to politika podrške Aleksandru Vučiću, jer, uviđa, Picula govori kao da se stvarno režim u Srbiji bori za nekakvu srpsku ideju i odbranu Kosova.

“To je zapravo režim koji je izvršio veleizdaju prepuštanjem Kosova, a srpska ideja mu služi za jeftinu dnevnu političku propagandu. Ni na koji način ne brani srpske interese, ni u regionu, niti u samoj Srbiji. Otuda pričati o tome da je prepreka za ulazak u EU odbranak o pitanje Kosova ili srpske ideje je pomoć Vučiću”, smatra.

Picula je sada “skinuo demokratsku građansku masku” i nastupa kao “tipičan hrvatski političar sa antisrpskih pozicija, smatrajući Srbiju kao geopolitičkog neprijatelja njegove zemlje”, smatra Anđelković.

On podvlači da je ključna stvar sada Vučićeva diktatura, i da je to valjda prva stvar o kojoj bi EU trebalo da priča.

“O geopolitičkim pitanjima možemo da se složimo ili da se ne složimo. Može Srbija da bude članica EU i ne mora, ali valjda je i njihov interes da bude dobro uređena demokratska zemlja na granici EU, a ovim se pomaže autokratija i daje se Vučiću izgovor da priča da ga neko pritiska zato što brani srpski interes. Zapravo on je veleizdajnik”, mišljenja je Anđelković.

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, smatra da je Picula izrazio pesimizam bez obzira na deo izjave o Kosovu, koji, primećuje, nije ništa novo i predstavlja nešto što su s vremena na vreme i visoki evropski zvaničnici ponavaljali.

“Picula je dosta pesimističan što se tiče uopšte ne samo Srbije nego i Crne Gore, koja je prva u redu za kandidate koji će ući do 2030. godine, tako da on na neki način iskazuje barem deo raspoloženja koje vlada unutar EU, koje je protiv proširenja”, navodi.

Jakšić kaže da je Picula ranije govorio i o problemima demokratije u Srbiji, i drugim temama vezanim za Vučićev režim, ali da je ovoga puta bio ponukan već izjavom patrijarha Porfirija u Moskvi kojom je aktuelizovano pitanje srpskog sveta. “U izveštaju koji Picula bude odneo o Srbiji, sve te teme će biti zastupljene, ne samo srpski svet”, kaže on.

Jakšić: Ideja srpskog sveta veća prepreka nego Kosovo

Naši sagovornici oprečno komentarišu i Piculino pominjanje srpskog sveta – dok Anđelković smatra da to predstavlja dogovor Vučića i njegovim “evroatlantskim mentora”, Jakšić kaže da je politika Srbije prema regionu u suprotnosti sa normalizacijom i harmonizacijom odnosa.

Dragomir Anđelković u Vučićeve mentore sa kojima, smatra, ima dogovor, ubraja i porodicu Soroš, pa je zato sada “ubacio tu nakardnu priču o srpskom svetu”.

“Srbija se bori za ono na što ima pravo da se bori, za prava srpskog naroda u regionu pod evropskim standardima, definisanim u Savetu Evrope, znači Srbi u Crnoj Goriji moraju da imaju sva demokratska prava koja je nemaju, nezastupljeni su državnim organima, a evropski standardi nalazu da budu proporcionalno zastupljeni i diskriminisani su. To su stvari pravne prirode na koje Srbija može da stavi legitimno akcenat, kao što može da stavi na podršku Republike Srpske u sladu sa Dejtonskim sporazumom i činjenicom da je garant tog sporazuma. Umesto da radimo ono što možemo po evropskim standardima u sladu sa međunarodnim sporazumima, mi pričamo o nekakvom apstraktnom srpskom svetu koji ništa ne znači, a daje municiju protivničkoj strani da nas obtužuje za nekaj ekspansionizam”, ukazuje on.

Smatra da je Vučić to uradio iz dva razloga – kako bi zadovoljio svoje “zapadne mentore kojima takva priča je dobra da se devolvira srpska pozicija”, a drugi je zbog unutrašnje “jeftine patriotske upotrebe”.

Boško Jakšić ukazuje da su Evropljani i do sada u mnogo prilika iskazivali velike rezerve i zabrinutost zbog izjava o srpskom svetu koje “uporno lansira Aleksandar Vulin, a Aleksandar Vučić ih je stalno demantovao govoreći da to nisu njegove ideje, da on ne stoji iza jednog takvog koncepta”.

“A onda dobijemo potvrdu takvih razmišljanja nijednog drugog nego od Patrijarha Portfirija u Moskvi, koji je ponovo aktualizovao jednu takvu ideju”, kaže Jakšić. Dodaje da tu postoje dve mogućnosti – da je patrijarh sam podžrao ideju srpskog sveta ili da zvanični Beograd sada lansira istu ideju samo ne više kroz usta Vulina nego Porfirija.

Ideja spskog sveta, smatra on, može biti veća prepreka evrointegracijama Srbije nego Kosovo, a ona se najbolje vidi, kaže Jakšić, po tome kakve Srbija odnose ima sa susedima.

“Decenijama mislim da Srbija nije imala tako loša odnose sa svim susedima, isključujem tu Mađarska, ali sa njima je to je po autoritarnoj liniji, ne po politici etniteta. Zašto su odnose Srbije tako loše? Pa zato što očigledno postoji visok stepen percepcije Srbije kao i dalje remetilačkog faktora u regionu, a onda kada se pojavi ideja srpskog sveta onda je sve to samopojačano. U poslednje vreme, veoma glasno i veoma uočljivo insistiranje na odbrani Republike Srpske, činjenica da u Beogradu peva Baja Mali Knindža to su sve neki mali dokazi jednog raspoloženja koje uznemirava region, a verovatno raduje pristalice srpskog sveta. Tako da mi nemamo zvaničnu potvrdu stava o podrščiti ideje srpskog sveta, ali u praksi vidimo da na mnoge načine se ta ideja inauguriše”, ukazuje.

I Jakšić, poput Anđelkovića, napominje da u međunarodnoj praksi postoje sasvim legitimni načini na koji države štite svoje manjine u susednim zemljama, dodajući da su oni sasvim jasno precizirani.

“Prema tome, Bošnjaci mogu da štite svoje interese u Sandžaku, a mi se uvek ljutimo kada neko drugi štiti interese svojih manjina u Srbiji, a pritom Srbija sebi zadržava to pravo i to je ono što je uvek iritirajuće. Ponaša se kao veliki brat koji ima pravo na sve načine da se meša u politiku Crne Gore, insistirajući preko svojih lakeja na odlukama koje se tiču političkog života Crne Gore, na taj način se mešaju poslove Bosne i Hercegovine na izrazitom podrškom separatisti kakav je Milorad Dodik”, navodi.

Jakšić kao zanimljivost primećuje da onaj deo srpske politike koji se može podvesti pod formulu srpskog sveta, jedino nema podršku Srba u Hrvatskoj, i Milorada Pupovca, predsednika srpske samostalne demokratske stranke.

“I to je još jedna od potvrda da se vodi agresivna politika iz Beograda koju je većina prihvatila, ali recimo liderstvo Srba u Hrvatskoj nije. i ono što mi se čini, ne bih propustio da to kažem, da je kontrast sada neuporedio veći u vreme studenata koji su svojim zahtevima i svojim ponašanjem posle mnogo vremena uneli elemente zajedništa u region i oni su pod svoj visok stepen solidarnosti sa studentima iz Srbije u Hrvatskoj, u Sloveniji, u Makedoniji, Crnoj gori, u Bosni i njih niko ne druživljava kao nacionaliste”, mišljenja je Jakšić.

U intervjuu za Jutarnji list, Tonino Picula ocenio je i da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić „najradije izazvao nemire na severu Kosova“, ali da to trenutno ne može jer je, kako kaže, „potrošio sve kredite nakon upada srpskih paravojnih grupa u Banjskoj 2023. godine“.