Šta studenti mogu da ponude Zapadu?

O stateškim interesima Zapada na ovim prostorima ima još vremena za studenstko izjašnjavanje, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje šta studenti mogu da ponude Zapadu.

Podrška i spremnost na saradnju Evropske unije sa mogućom novom vladom Srbije, čiju će osnovu činiti oni koje će izabrati studenti, a na izborim podržati građani, važna je ako Srbija ne želi da bude izolovana.

Međutim, podrška, ulaganje i saradnja u međunarodnim odnosima uglavnom nije bez koristi, te se postavlja pitanje, šta studenti mogu da ponude Zapadu uzimajući u obzir interese EU i Amerike u ovom regionu.

Miljan Mladenović, saradnik Novog trećeg puta, za Danas navodi da je još uvek rano da se daju predviđanja, jer niti znamo kada će izbori biti, ni da li će i u kom formatu studenti na njima zaista i učestvovati kada budu raspisani, niti kako bi ta lista mogla da izgleda.

– Iz perspektive Zapada, za ovaj region u najširem mogućem smislu najvažnije je da se mir održi. Posmatrano iz tog ugla, izdvojio bih tri jasna znaka koje bi “Zapad” verovatno najviše voleo da vidi: ignorisanje i/ili političko saplitanje Dodika iz Beograda, uklanjanje nezvaničnih struktura moći na severu Kosova i energetska diversifikacija, tačnije udaljavanje od Rusije po tom pitanju. Iz ugla EU verujem da bi i zaoštravanje odnosa sa Orbanom bilo značajno pozdravljeno. Da li je realno očekivati da se “studentska lista”, kakvu trenutno možemo očekivati na osnovu svega što možemo pročitati u medijima, uhvati u koštac sa ovim izazovima? Teško, ali ne i nemoguće – ukazuje on.

Kako pojašnjava, Dodik se izdvaja kao verovatno najlakša meta zbog prisnih odnosa sa trenutnim vlastima, pa ga je lako napadati.

– Takođe, verujem da je i Orban relativno laka meta, tim više što nije politički jak kao nekada, a opozicioni gradonačelnik Budimpešte već je pokazao naklonost ka studentskom pokretu – kaže Mladenović.

Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je teško govoriti u tuđe ime posebno kad se radi o široko zasnvanom pokretu, politički nedefinisanom i koji je prvenstveno fokusiran na stanje u zemlji, a mnogo manje na međunarodno okruženje.

– Studenti su pokazali visok nivo demokratičnosti i kapacitet socijalnog okupljanja što dugoročno može imati pozitivne efekte ne samo za eliminisanje autokratije i stabilnost u Srbiji nego i primer u regionu i šire. Studentski pokret je pokrenuo Srbiju iz stanja blokade i podstakao obnove pravne države što će šire pomoći i evropskom projektu na duži rok. Deblokiranje stanja zarobljene države u Srbiji pomoći će dugoročno boljem regulisanju regionalnih odnosa u evropskom okviru. Vrednosti koje studenti zastupaju su evropske vrednosti, pa ovaj pokret suštinski ima proevropski karakter – navodi on.

Dodaje da je i spoljna politika Srbije zarobljena i podvgnuta interesima SNS klike, pa će promena vlasti dovesti do pozitivnih promena u tom domenu.

A kada je reč o evrosrpskom strateškom interesu iskopavanja litijuma ovde, Lopandić navodi da je tema litijuma pitanje koje za sada konsenzualno okuplja, u smislu odbacivanja projekta, ceo društveni i politički spektar od lokalne zajednice preko eksperata do raznih NVO i opozicije, pa čak i pristalica SNS.

– Tako da je to projekt koji do daljeg neće biti realizovan u Srbiji bez obzira n to ko je na vlasti. Sa vlastima koje nisu sposobne da pokrenu društveni dijalog ni po jednoj temi međunarodna zajednica gubi vreme ako očekuje da će im oni „isporučiti“ ovaj projekat nasuprot celom srpskom društvu – smatra on.

I Miloš Pavković, saradnik Centra za evropske politike, ukazuje na to da je na osnovu dosadašnjih akcija i poteza studenata jasno da studenti kao i građanski pokret koji se formira oko studenata, zalaže za neke od osnovnih vrednosti na kojima se temelji EU i zapadna civilizacija, a to su: vladavina prava, borba protiv korupcije, jake i samostalne institucije, demokratija i demokratsko upravljanje.

– S druge strane, ona tema koje može biti problematična, ali ne i nepremostiva, jesu pitanje istraživanja i iskopavanja litijuma. S tim, što u ovom momentu to nije presudna tema, jer se fokus studenata upravo na ovim osnovnim stvarima koje samo pomenuo, vladavina prava, demokratija, i institucije – navodi.

Na pitanje hoće li biti potrebno da studenti u nekom trenutku stave fokus i na pitanja iskopavanja litijuma i Kosova, odgovara da će verovatno i ta pitanja biti otvorena, ali sad je prerano za njih.

– To su teme za posle izbora i neku buduću vladu – zaključuje Pavković.