Za EU strateški, za Srbiju ekonomski neprihvatljiv: Stručnjaci o efektima projekta Jadar

Ovakav potez, iako ranije najavljivan, ponovo je izazvao lavinu reakcija u domaćoj javnosti, pre svega zbog zabrinutosti u vezi sa uticajem projekta na životnu sredinu.

Međutim, i ekonomski stručnjaci su ponovo istakli da je taj projekat, iz ekonomskog ugla, apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju.

Ipak, kako ističu pravnici za Danas, javnost može, bar za sad, da odahne, jer ova odluka EU nije pravno obavezujuća za Srbiju.

Stručnjaci naglašavaju da status „strateškog projekta EU“ ne znači da Srbija mora da odobri eksploataciju litijuma.

Naprotiv, kako navode, konačnu odluku o tome da li će se litijum kopati ili ne donosi Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva, u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Evropska unija, Rio Tinto, niti bilo koja druga međunarodna organizacija nema nadležnost da natera Srbiju da započne rudarenje, ističu pravnici.

„Na kraju je sve na nama“

Advokat Vlatko Sekulović u izjavi za Danas ističe da odluka EU o stavljanju projekta „Jadar“ na listu strateških projekata EU nije obavezujuća za Srbiju.

Na pitanje ko ima krajnju nadležnost da odluči da li će se litijum u Srbiji kopati ili ne – EU, Vlada Srbije ili lokalna zajednica, Sekulović odgovara da o projektima te vrste odluku donose nadležna ministarstva.

„Ja ne vidim da se Srbija na taj način obavezala prema EU, niti EU prema Srbiji, nego je to sve stvar političke odluke“, rekao je Sekulović za Danas.

Upitan da li se Srbija možda nekim drugim dokumentom obavezala EU da će iskopavati litijum, među kojima je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila koji je potpisan u julu 2024, Sekulović objašnjava da ni taj dokument nema snagu zakona.

„Taj dokument nije ratifikovan u Skupštini, a ako nije ratifikovan u Skupštini, nema ni snagu zakona“, naglasio je Sekulović.

Na kraju je, kako je istakao Sekulović, odluka da li će se litijum kopati ili ne na nama, odnosno na našim nadležnim organima i poštovanju domaćih zakona.

To se, između ostalog, odnosi i na studiju o uticaju na životnu sredinu koju će, kako je naveo, odobriti ili ne naši državni organi.

„Ako studija uticaja na životnu sredinu tog projekta ne ispunjava uslove prema našem zakonu, onda takav projekat ne može da se realizuje, bez obzira da li se nalazio na spisku EU ili neke druge organizacije“, rekao je Sekulović.

Na pitanje da li će Srbija ako odbije iskopavanje litijuma trpeti određene posledica u odnosima sa EU i investitorom, u ovom slučaju Rio Tintom, Sekulović je objasnio da prema EU neće, jer ne postoji obaveza, ali da bi mogla da isplati štetu investitoru.

Kako je objasnio, ukoliko bi Srbija odbila da izda Rio Tintu dozvolu za iskopavanje bez pravne argumentacije, a investitor se ponašao u skladu sa našim zakonom, to bi moglo izložiti državu potencijalnim troškovima koje je taj investitor snosio do tog trenutka.

U suprotnom, ukoliko se utvrdi da postoji negativan uticaj projekta na životnu sredinu, onda postoji pravno osnovani razlog da se Rio Tintu ne izda dozvola.

„I iz ekonomskog ugla projekat neprihvatljiv“

Pored brige o uticaju projekta na životnu sredinu, ekonomski stručnjaci ukazali su više puta da je projekat „Jadar“ za državu neprihvatljiv i iz ekonomskog ugla.

Jedan od njih je ekonomista Božo Drašković koji je rekao da je sa ekonomskog stanovišta projekat „Jadar“ apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju, njeno stanovništvo i lokalnu zajednicu.

„Ne može biti nešto prihvatljivo za Srbiju gde ona ima korist svega pet odsto od neto efekta koji ostvaruje multinacionalna kompanija. Gde to ima? Brnabić, Vučić i ostali pokušavaju da nas ubede kao da smo imbecili, misleći da smo slepi, glupi i neznalice“, izjavio je Drašković za Danas.

Prema njegovim rečima, bezobrazluk je što državni zvaničnici pokušavaju da ubede javnost da će Srbija imati veću korist sa pet odsto od neto efekta, a da će mnogo manju korist imati kompanija sa 95 odsto od neto efekta.

Drašković zamera i to što država već godinama sprečava bilo kakav ozbiljan, otvoren i argumentovan dijalog o ekonomskim aspektima tog projekta.

„Ja sam pravio proračune, a na osnovu podataka koje je saopštila sama kompanija na bazi istraživanja o količini neobnovljivog prirodnog resursa, litijuma i bora, i količina eksploatacije od 58.000 tona godišnje na bazi cena u proseku od 12.000 evra po toni. Za period od 30 godina, na koliko je planiran projekat, neto sadašnja vrednost prihoda koju bi ostvarila kompanija je 21 milijardu evra“, istakao je Drašković.

Dodao je da je država, s druge strane, svojim zakonima propisala da je rudna renta pet odsto, a to znači da bi država u tom slučaju zaradila nešto više od jedne milijarde za 30 godina.

„Koga možete ubediti da Srbija ima korist od ovog rudnika ako će za 30 godina dobiti jednu milijardu dok će kompanija ostvariti 20 milijardi“, rekao je Drašković.

Osim toga, kako je istakao Drašković, često se zaboravljaju negativni ekonomski efekti ovog rudnika, a to su gubici koji će nastati na poljoprivrednom zemljištu, stanovništvu, zdravlju, vodnim resursima, šumskim resursima, biodiverzitetu…

„Ovi gubici nisu gubici koji će trajati i završiti se za 30 godina, oni ostaju u narednim stotinama i stotinama godina, i ako se korektno proračunaju, predstavljaju u tom dugom periodu sadašnje vrednosti zasigurno gubitak od stotine milijardi“, istakao je Drašković.

Naš sagovornik je naglasio i da EU sa svojom porukom da je zainteresovana za sirovine van zemalja EU daje signal o novom kolonijalizmu.

„Kada je to u njihovom interesu, onda nalaze neke tamo u divljim plemenima, računajte tu sada i Srbiju, koje će podmititi, obmanuti, pa će onda doći kao kolonijalna sila preko svojih kompanija da eksploatiše te resurse, a štete i nesreće će ostaviti tim narodima“, ukazao je Drašković.

Istakao je da je sve ovo već poznato kroz ekonomsku i ekološku istoriju.

Jedino u čemu se, kako kaže Drašković, EU prešla jeste da misle da je narod u Srbiji neobrazovan, ističući da ova zemlja ima obrazovanih ljudi koji su podigli otvoren i jasan glas protiv.

„Nijeda kolonijalna sila vas neće prepustiti lako, zbog toga mi moramo pružiti žestok otpor“, rekao je Drašković.

Ekonomska analiza

Podsetimo da je grupa ekonomskih stručnjaka krajem porošle godine objavila analizu pod nazivom „Koliko bi Srbija dobila od projekta Jadar?“, u kojoj su naveli da su ekonomski efekti rudnika litijuma u dolini Jadra za Srbiju krajnje neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.

Na osnovu ekonomske i finansijke analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, njihov zaključak je da projekat Jadar nije opravdan i da treba biti obustavljen.

Srbija bi, kako se navodi u analizi, po projekcijama Rio Tinta imala zanemarljive prihode po svim osnovama: 17,4 miliona evra godišnje zarade predstavlja tek 2,6 evra po glavi stanovnika.

Analizu su radili Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik, vlasnik Point grupe, ali i prvog rudnika litijuma na svetu, profesor na ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, profesorka ekonomije u penziji Danica Popović i ekonomista Boško Mijatović.

Komentarišući svrstavanje projekta Jadar na listu starteških projekata EU, Drakulić je za Danas izjavio da je to „bezobrazluk EU i Rio Tinta“.

„Nismo mi zemlja u Evropi sa najviše litijuma i bora. Koriste korumpiranost naše vlasti i bezizlaznu domaću situaciju. Naš vrh vlasti nastavlja sa prodajom resursa i uništavanjem ekologije i budućnosti najbogatijih poljoprivrednih regiona. Kao što smo već rekli u ekonomskoj studiji, finansijski efekti po Srbiju su zanemarljivi, i kao i u slučaju Bora strani i privatni interesi su najvažniji“, rekao je Drakulić.

Izrazio je nadu da probuđena mladost i svesni ljudi to nikada neće dozvoliti.

Direktor projekta Jadar u Rio Tintu, Čed Bluit je povodom stavljanja Jadra na listu strateških projekata EU izjavio da to potvrđuje da Srbija ima važnu ulogu u energetskoj i digitalnoj budućnosti Evrope.

„Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa zakonima Srbije i evropskim standardima, uz transparentan pristup i stalni dijalog sa svim zainteresovanim stranama“, navodi se izjava Bluita u saopštenju Rio Tinta.

U saopštenju se navodi i da je pre početka izgradnje rudnika i postrojenja za preradu, neophodno sprovesti niz zakonom propisanih procedura, koje uključuju nastavak razvoja projekta u smislu dozvola, ažuriranje studija o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i finalno ishodovanje svih neophodnih dozvola i odobrenja.

Ostali projekti sa liste

Evropska komisija je objavila da je ukupno bilo prijavljeno 49 projekata van država članica EU, dok je status projekta od strateškog značaja za EU dobilo njih 13, među njima i projekat Jadar.

Procenjuje se da je za 13 strateških projekata van EU potrebno ukupno kapitalno ulaganje od 5,5 milijardi evra da bi započeli sa radom.

Jadar je jedini sa liste iz zemalja Zapadnog Balkana.

Od ostalih 12 jedan je u Ukrajini i radi se o iskopavanju grafita, jedan je na Novoj Kaledoniji gde je u planu iskopavanje nikla. Jedan je na Grenlandu gde bi se takođe iskopavao grafit.

Jedan je u Kanadi gde bi se iskopavao nikl. U Zambiji je EU zainteresovana za kobalt, na Madagaskaru za grafit, u Norveškoj za bakar, u Brazilu za nikl i kobalt, u Kazahstanu za grafit.

Preostale tri zemlje za čije sirovine je EU zaintresovana nalaze se u Velikoj Britaniji, Malaviju i Južnoafričkoj Republici.