Eventualno usvajanje rezolucije u SB UN o Srebrenici koju je predložila Velika Britanija ne može biti direktan osnov za ukidanje Republike Srpske, ali u srpskoj vladi kao i u RS očigledno da postoji strah od onoga šta bi moglo da se dogodi u realizaciji nemačko-britanske inicijative kojom treba BiH uspostaviti kao funkcionalnu državu, smatraju sagovornici Danasa Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, koji su komentarisali izjavu Ivice Dačića, šefa srpske diplomatije, da bi usvajanje rezolucije u SB UN bio osnov za ukidanje RS.


Aleksandra Joksimović za naš list ukazuje da treba imati u vidu nemačko-britansku inicijativu koja govori o funkcionalnosti BiH.

– Možda u tom kontekstu postoji bojazan šta će se dešavati, odnosno pod kakvim će pritiskom biti RS u uspostavljanju BiH funkcionalnom, smatra Joksimović.

Aleksandar Popov za Danas kaže da ne može rezolucija SB UN, ukoliko bude usvojena, da bude osnov za ukidanje Republike Srpske.

– Termin genocid je do sada upotrebljen više puta i to u presudama Haškog tribunala, suda u Strazburu, a čak se i Srbija prilikom usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Skupštini indirektno pozvala na presude međunarodnog suda. Rezolucija organa UN ne može biti osnov za ukidanje RS, ističe Popov. Upitan da li Dačić možda misli na centralizaciju BiH na kojoj insistiraju Velika Britanija i Nemačka, on odgovara da i tu političari stvari predstavljaju crno i belo i da je mnogo manipulacija.

– Nemačko-britanski predlog je osnova za reforme i uspostavljanje BiH kao funkcionalne države, bez ukidanja entiteta sa jasno utvrđenim nadležnostima po principu supsidijarnosti. Da se tačno zna čime se bavi centralne i ostale vlasti. To Dodik nije prihvatio i sada se tim planom manipuliše, navodi Popov. Prema njegovim rečima, Srbiji ne trebaju izjave poput ove Dačićeve. On očekuje da će i nemačka kancelarka u Beogradu jasno reći srpskim zvaničnicima da moraju da se jasno odrede prema Miloradu Dodiku, predsedniku RS, odnosno da li podržavaju reformu BiH ili ne.

Nemačko-britanska inicijativa za BiH usvojena je u novembru 2014. Njen smisao je da se sudbina zemlje i njenog približavanja EU, nakon dugogodišnjeg zastoja, više ne sme prepuštati isključivo njihovoj volji. U inicijativi ministara spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Šteinmajera i Velike Britanije Filipa Hamonda između ostalog se navodi da bi „Bosanski predstavnici vlasti trebalo da potpišu pismenu izjavu, kojom se obavezuju na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, koje su osmišljene da je učine funkcionalnijom i omoguće joj da efikasnije radi sa EU. Ako domaći političari ovo urade, zauzvrat ćemo tražiti od EU da na snagu stupi SSP. Ako se ovaj inicijalni plan reformi potpuno implementira, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo će podržati podnošenje aplikacije BiH za članstvo u EU.“

Moguće pominjanje i Nasera Orića u rezoluciji EP

Strazbur, Beograd – Posle višenedeljnog premišljanja Evropski parlament je na početku plenarne sednice održane u ponedeljak odlučio da se u četvrtak raspravlja i glasa o predlogu rezolucije o Srebrenici. Izvori Danasa iz EP kažu da je na početku zasedanja poslanička grupa Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) ponovo predložila da se takav dokument uvrsti u agendu sutrašnje plenarne sedmice, što je podržala grupa socijalista i demokrata.

Naši sagovornici navode da će, najverovatnije, biti izmenjen naziv rezolucije, odnosno da će umesto reči „genocid“ biti upotrebljen termin „komemoracija“, jer „levica ne želi referencu na genocid“. Kako saznajemo, postoji i predlog da se u tekstu, između ostalog, pomene ime Nasera Orića, ratnog komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici, ali da „ostaje da se vidi da li će ta inicijativa biti usvojena“, te koliko će amandmana podneti Evropska narodna partija, najbrojnija grupacija u EP. U tom kontekstu, navodi se da će danas biti održan takozvani „kompromisni sastanak izvestioca iz senke za BiH kako bi se usaglasio tekst“.

Prema mišljenju pojedinih izvora našeg lista „u najvećoj meri“ biće zadržan tekst koji je prvobitno predložio poslanik ALDE Ivan Jakovčić, „jer razlike nisu bile u tekstu nego u različitim gledištima na to koliko teške prošlosti treba evocirati da bi se unutar EU gradila pozitivna politika prema evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana“. Poslanik EP i bivši šef slovenačke diplomatije Ivo Vajgl komentariše za Danas da i dalje smatra da je problematizovanje obeležavanja tragedije Srebrenice za potrebe domaće politike štetno, nezavisno od toga ko i u kojoj državi bivše Jugoslavije to činio.

Podsetimo, u nacrtu rezolucije koju je predložio Jakovčić navodi se da su 11. jula 1995. grad na istoku Bosne Srebrenicu, koji je Savet bezbednosti UN rezolucijom od 16. aprila 1993. proglasio zaštićenom zonom, osvojile srpske snage predvođene generalom Ratkom Mladićem, na osnovu direktive tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. U tekstu se, takođe, konstatuje da su snage bosanskih Srba, pod komandom generala Mladića i paravojnih jedinica, nakon zauzimanja Srebrenice, streljale više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, koji su tražili sigurnost u ovom području pod zaštitom UNPROFOR-a, dok je gotovo 30.000 žena, dece i starih proterano u akciji etničkog čišćenja, „što čini ovaj događaj najvećim ratnim zločinom koji se odigrao u Evropi nakon završetka Drugog svetskog rata“. Takođe, ističe se da ova tragedija „ostaje simbol nemoći međunarodne zajednice da interveniše u sukobima kako bi zaštitila nevine civile“.

Žestoke kritike

Kako je Danas nedavno pisao, pojedine organizacije izrazile su veliko nezadovoljstvo na sastancima u Briselu zbog ranije odluke Evropskog parlamenta da odustane od rezolucije povodom dvadesetogodišnjice zločina u Srebrenici. Izvori iz EP istakli su da se na udaru žestokih kritika našao, između ostalih, izvestilac za BiH u EP Kristijan Dan Preda, koga su neki optužili da drži stranu Republici Srpskoj i njenom predsedniku Miloradu Dodiku.

 

I Tači ide u Srebrenicu?

Beograd – Predstavnici Kosova pozvani su na obeležavanje 20. godišnjice genocida u Srebrenici, a prema informacijama načelnika opštine Srebrenica Ćamila Durakovića, 11. jula bi trebalo da dođe kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači. To je Danasu potvrđeno i u nezvaničnim izvorima u Prištini, dok u kabinetima predsednice Kosova Atifete Jahjage, premijera Ise Mustafe i šefa diplomatije Hašima Tačija nismo dobili zvaničan odgovor ko je pozvan i ko će ići u subotu u Srebrenicu.

Predsednik pododbora za „Marš mira 2015“ Hamdija Fejzić potvrdio je juče da je ovaj pododbor izvršio sve neophodne pripreme na sanaciji staze i njenom obeležavanju, te da su spremni za ovogodišnji, po njihovim očekivanjima najmasovniji Marš mira 2015. „Nismo sigurni koliko ćemo učesnika imati, više informacija ćemo imati danas, kada akreditujemo učesnike i kada bude trebalo da krene ovogodišnja maršuta, ali očekujemo oko 10.000 učesnika“, rekao je Fejzić. Do sada su stigle potvrde velikog broja zvanica -tri predsednika iz regiona – Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, ministara spoljnih poslova Italije, Norveške, Belgije, Slovačke, visoke predstavnice Evropske unije, evropskih parlamentaraca, kraljice Noor od Jordana, tužilaca i sudija Haškog tribunala i mnogih drugih zvanica. Kako je rečeno ranije, u Srebrenici se očekuje oko 20 visokih zvanica.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić neće ići u Srebrenici, iako je, kako je rekao, spreman da oda počast svim žrtvama „pošto bi isto učinio Bakir Izetbegović u Kravicama, Bratuncu i drugim mestima“. I premijer Aleksandar Vučić je rekao da je spreman da ode u Srebrenicu, ako bude dobrodošao zbog zahteva Srbije za izručenje Nasera Orića. Organizacioni odbor potom je saopštio da su upućeni pozivi svim vladama i da je svako ko želi da dođe dobrodošao. Prema ranijim najavama, Vučić bi trebalo da donese odluku o odlasku do petka, odnosno nakon izjašnjavanja SB UN o predlogu britanske rezolucije o Srebrenici i nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.