„Okrugli sto bez studenata?“: Da li je to greška i ima li onda smisla sastanak na koji zove Aleksić?

Takođe, kako nam je rečeno od izvora sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, ne očekuje se ni da će do sastanka izaći javni stav studenata – prihvataju li ili ne ovaj poziv.

Iz izvora s beogradskog Filozofskog fakulteta saznali smo da su se studenti okupljeni u plenumu ove visokoškolske institucije izjasnili da ne žele da idu na ovaj okrugli sto, odnosno da ga bojkotuju.

Slično nam je rečeno i sa niškog univerziteta, gde se ne veruje da će iko od niških studenata otići na razgovor, a kako saznajemo, određeni fakulteti i sa novosadskog univerztita odbili su ovaj poziv.

Na okrugli sto, koji organizuje NPS pozvani su predstavnici studenata, sa svih univerziteta u Srbiji, parlamentarne opozicione stranke i pokreti. Kada je reč o organizacijama civilnog društva, poziv je upućen primarno onima koji su učestvovali u procesu vezanom za implementaciju preporuka ODIHR-a i poboljšanje izbornih uslova, tj. Crti, Cesidu, Transparentnosti, Građanskim inicijativama i ProGlasu.

Politikolog Aleksandar Ivković smatra da bi studenti trebalo da se uzmu učešće u tom sastanku, ali i napominje da bi iznenađenje bilo da se ta direktna i intezivna komunikacija između studenata i opozicije desi sutra ili u nekoj neposrednoj budućnosti.

Ivković: Koordinacija studenata i opozicije je korisna

Ivković napominje da bi srednjoročno gledano, za studente korisno bilo da uspostave neku vrstu koordinacije sa opozicijom na koju sada pozivaju određeni opozicioni akteri.

“Zašto? Zato što izbora neće biti u neposrednoj budućnosti i sada bi, mislim da je to sad jasno nakon ovog poslednjeg talasa protesta i to ne bi trebalo da se doživljava kao neki poraz opozicione strane, prosto je objektivno su dosta male šanse da bilo ko natera vlast da raspiše izbore ako ne mora. Ali izbori će svakako doći u jednom trenutku i to čak i da budu u redovnom terminu nije toliko daleka budućnost. Glavni zadatak studenata i opozicije u tom periodu bi trebalo da bude da ne dozvole vlasti da ponovo krene da dominira javnošću i da diktira tempo i teme. već da ovaj svoj deo pobuđene javnosti, opozicione, zadrže u nekom stanju aktiviranosti i da im ne dozvole da odu u pasivizaciju”, ocenjuje.

Sagovornik Danasa dodaje da ono što se desilo u poslednjih šest i više mesei od početka studentske pobune jeste da su brojni ljudi koji su ranije bili apstinenti su se sada na neki način aktivirali i zauzeli opozicioni stav. Zato misli da glavni zadatak do izbora i izborne kampanje treba da bude da ti ljudi ne padnu ponovo u pasivizaciju i ne odustanu od protivljenja vlasti.

„Studenti to teško sami mogu da postignu, zato što ipak se ide ka tome da se ponovo uspostavi nastavu i funkcionišu fakulteti, ne samo preko leta, nego verovatno i od jeseni. Što znači da će studenti imati manje vremena da se bave političkim aktivizmom na način na koji su to radili dok su fakulteti bili u blokadi i dok nastava se nije odvijala. I zato mislim da bi studenti koji svakako jesu pojedinačno najpopularniji akter u opoziciji, ali nisu verovatno dovoljno jaki u smislu popularnosti, a ni organizaciono da mogu sami da iznesu borbu protiv vlasti i da održe taj nivo aktiviranosti opozicione. Mislim da bi njima bilo u interesu ipak da sklope neku vrstu saveza sa drugim akterima koji mogu da se bave takođe tim aktivnostima“, navodi Ivković.

Kako napominje, drugi akterima sa kojima studenti bi trebalo da sklope neku vrstu saveza je opozicija, i to ne samo parlamentarna opozicija, nego i vanparlamentarna, kao i aktivističke grupe, grupe građana. Studenti bi ili odlaskom na sutrašnji sastanak ili odlaskom na neki budući sastanak ili samostalnim iniciranjem nekog sastanka sa opozicijom gde bi oni možda mogli da diktiraju uslove saradnje kao što su, na primer, kako podseća, uradili studenti u Kosjeriću kada su uticali na formiranje opozicione liste tamo, poslali poruku javnosti da su studenti i opozicione stranke, grupe građana, na istom zadatku, smatra ovaj politikolog.

„Ne bi to sigurno išlo toliko daleko da se sada već uskladi zajednička lista ili koji će biti format izlaska na sledeće izbore. Mislim da ćemo za to morati, jer čekamo bukvalno raspisivanje samih izbora. Ali ukoliko bi se poslao, makar ta poruka da su aktivnosti opozicionih aktera na istom pravcu, kao što su bili na primer u Zaječaru i Kosjeriću, onda bi i aktivnosti drugih organizacija poput političkih partija bile u opozicionoj javnosti percipirane kao da imaju legitimitet studentskih protesta i to bi samim time dovelo do veće sinergije i veće šanse za onaj zadatak koji sam opisao, a to je da se ne dozvoli vlasti da do izbora ponovo uspostavi neku vrstu monopola nad javnošću“, podvlači.

Hoće li okrugli sto bez studenata imati smisla?

Ivković kaže da pore svega ne zna da li će se tako nešto desiti, a upitan hoće li onda sastanak na koji je Aleksić pozvao imati smisla, ako na njemu ne učestvuju studenti, odgovara da može imati ako će se iz njega iznedriti makar prvi korak ka zajedničkom delovanju opozicije po važnim pitanjima.

„Mislim da i dalje ima smisla, da naravno da bi mnogo veću težinu imalo da studenti dođu tu. Ali ako taj sastanak bude makar opet prvi korak ka objedinjavanju opozicije, i tu ne mislim na, opet, dogovor o zajedničkoj listi za izbore, nego zajedničkom delovanju važnim pitanjima. I to je bio neki doprinos, zato što mislim da je opozicionoj javnosti stalo da dolazi do što većeg ukrupnjavanja u bilo kom smislu. Pa ako ne može da dođe do ukrupnjavanja između studenata i opozicije, može da dođe makar samo unutar opozicije ili unutar dela opozicije. Sve to je korak u dobrom pravcu, ali naravno ukoliko se zastane ili se odustane od toga, u jednom trenutku to neće biti dovoljno. Ali ukoliko ovo bude početak nekog procesa opet objedinjavanja makar opozicije i nekih aktera u civilnom društvu poput ProGlasa, to nije nevažno, samo neće imati istu težinu kao i da su studenti tu“, zaključuje Ivković.

Pozitvno mišljenje o Aleksićevom pozivu dali su zasad predstavnici većeg dela parlamentarnih politčikih stranaka, ali i vanparlamentarni pokret „Kreni-Promeni“, kao i predstavnici nekoliko organizacija civilnog društva, poput CRTA-e.

Negativno su se izjasnili Demokratska stranka, ali i samostalni poslanik Žarko Ristić. Takođe, kritiku Aleksićevog poziva izneo je i Alek Kavčić, profesor, izumitelj i osnivač fondacije koja nosi njegovo ime, a u koji je u svom saopštenju otkrio i da će njegovo ime da se nađe na studentskoj listi, napominjući da to i dalje nije konačno, jer je reč studenata u tom pogledu poslednja.