foto: Vojin Radovanović Danas“Živeo Vučić, Vučiću genije! On je napravio puteve i železnice!”, čuje se u Pionirskom parku.
Ispred Predsedništva postavljeni su šatori, svi gotovo identični. Na njima srpske zastave, vijori se i koja sa grbom Novog Sada. Gradu u kojem je nadstrešnica pre pet meseci ubila petnaestoro ljudi.
U tim šatorima, pod prozorom predsednika, noć su proveli studenti. Nazvali su se “Studenti 2.0”. Oni neće da blokiraju fakultete, oni samo hoće da uče. Država, poručuju, treba to da im omogući. I neće Slavicu Đukanović Dejanović.
Šatori su po čitavom parku, sve do Starog dvora. Ispred ograde kod Predsedništva postavili su transparente „Živi Gavrilo“ i „Izvini nemam roleks“. Opremili su se studenti i stolovima, igraju se karte. Greju se na kalorifere, poput onih po baštama kafića. Namera im je da ovde kampuju do 17. marta. Zahteve su uputili Ministarstvu prosvete, Skupštini, Vladi Srbije, ali i predsedniku. Opremili su se i indeksima.
“Ovo je naša budućnost! Ovo su naši budući vladari, a ne oni… Vučiću genije, samo spasi ovu mladost!”, ponovo se čuje stariji prodorni glas. Tu je i Simo Spasić, ali on ne viče. Samo objašnjava zašto je nekome poželeo silovanje i smrt braće.
Pokliči predsedniku i studentima-koji-samo-hoće-da-uče izlaze iz usta starijeg gospodina kojem megafon nije potreban. Visok, “ko od brega odvaljen”, izboranog lica, sa štapom u ruci, šeta po parku i sve glasnije i glasnije se zahvaljuje predsedniku na izgrađenim putevima. Kako bi dodatno pokazao svoje poštovanje štapom mlatara oko sebe.
Situaciju u kojoj baka donosi studentima na Andrićevom vencu dušek i pritom plače, a koju je preneo režimski Informer, nismo ispratili, ali jesmo ostale građane, mahom penzionere, koji su došli da podrže mladost Srbije. „Mladost koja ne ruši državu“.
Prilazimo velikom belom šatoru u kojem se skladišti hrana. Na kojem su takođe srpske trobojke.
Kiflice su donele bake iz Banata, tu su i sokovi, voda, jabuke, pituljice… Svako donošenje hrane propraćeno je zagrljalima i rečima podrške.
“Nahranite i ovog studenta, ponudite ga nečim”, apeluje, doduše cinično, jedan građanin da se i nama da hrana, da ne ostanemo gladni.
Podršku daje i Aleksandar Jerković, bivši opozicionar koji je nakon beogradskih izbora 2024. prešao na stranu vlasti, a tu je i Kapetan Dragan “Kep”. Popričaćemo sa njim kasnije, ali prvo glavno lice studenata-koji-samo-hoće-da-uče.
Među šatorima je Miloš Pavlović. Ovaj student medicine, čini se, od mitinga SNS-a u Jagodini na kojem je govorio, teško može da ukombinuje učenje i pojavljivanje u medijima. Prodefilovao je kroz RTS, Informer TV, Pink… Studio je delio sa predsednikom Vučićem, studentima i profesorima koji su za blokadu. I Jelenom Karleušom.
No, za Danas nije bio rad da govori.
“Konferencija je u jedan. Ako hoćete da pričamo o tome kako smo proveli noć, dođite ujutru. A ostala pitanja popodne”, objašnjava nam student Pavlović.
U žurbi je, priča preko telefona. Koordiniše.
Ni ostali studenti nisu bili baš pričljivi. Stiče se utisak da se deo njih i sklanja od medija, ili uopšte ne prilazi onom delu parka gde su brojne medijske ekipe koje zanima kako su se tako brzo organizovali, šta tačno žele i zašto su ispred Predsedništva.
Student Pavlović zove kolege da stanu iza govornika na konferenciji, ali poziva samo one koji imaju indekse. One starije moli da se pomere iz kadra. Usput smiruje Simu Spasića – “Nismo, Simo, mi ko oni, nemoj”. Ima sreće, Simo nema megafon.
Ovog puta nije određen da govori pred kamerama. Njegove kolege Pavle i Sara ističu da zahtevaju da im se omogući da normalno studiraju. Da se prekinu blokade.
Sem što ne žele da Đukić Dejanović bude ponovo ministarka prosvete, traže moratorijum na studentske kredite, revidiranje uslova za budžet za sledeću godinu, a hoće i da im se omogući da predispitne obaveze polažu tokom ispita… Daju podršku studentima u međunarodnim programima, a zahteve za pomoć su uputili Vladi, Skupštini i predsedniku Vučiću.
Normalizaciju nastave traže do 17. marta, no ako im zahtevi ne budu ispunjeni do 10. marta kreću u radikalizaciju. Ići će u obilazak rektora i dekana.
Student Pavlović i dalje koordiniše. Da l zbog prozivki da su tu dovedeni, da nisu studenti, i “bockanja” studenata u blokadi koji su apelovali javnost da njihovim kolegama ispred Predsedništva što pre doniraju indekse, podigli su pred kamerama u vis svoje studentske knjižice.
No, student Pavlović nije bio zadovoljan, pa je počeo da naređuje. “Gore bre indekse, gore! Više, više! I tri prsta, tri prsta!”. I tako par puta. Iako nije bio planiran da govori, morao je i ovog puta nešto da kaže.
Obraćanje medijima se završava, ali pitanja nema, na nezadovoljstvo novinara. Što je možda i razumljivo, s obzirom na to da se tokom prve večeri blokade student Pavlović nije baš najbolje pokazao u odgovorima na pitanja, pogotovo ono vezano za prijavu skupa u Pionirskom parku.
Njegov kolega sa beogradskog Fakulteta političkih nauka ipak je bio otvoren da govori za medije, nakon konferecije. Potkovan je, na svako pitanje ima odgovor.
Luka Lalošević objašnjava da kampuju kako bi se obratili nadležnim institucijama kojima su poslali pisma, jer već četiri meseca apeluju da treba da se nastava na fakultetima i školama vrati u normalu. Kako odgovor nisu dobili, odlučili su se da malo radikalnije deluju. Vremena više nema, 17. mart je rok da se ponovo krene na fakultete i srednje škole i da se nadoknadi izgubljeno, poručuje.
Pitanje da li time zapravo želi da kaže da institucije ne rade svoj posao vešto izbegava. Ističe da one treba da rade svoj posao, da to oni ne mogu umesto njih. “Oni koji su odgovorni za pad nadstrešnice treba da odgovaraju, tužilaštvo koliko znamo radi”, navodi on, podvlačeći da u rad pravosuđa ne mogu da se mešaju.
Prema mišljenju studenata “kampera” zahtevi studenata “blokadera” su ispunjeni, ističe.
“Ne zanima nas politika, nijedna politička stranka, sami smo se organizovali”.
Zanimalo nas je i zašto, ako su im već zahtevi pre svega upućeni Vladi i Skupštini, kampuju ispred zdanja rezervisanog za instituciju nenadležnu za ova pitanja.
“Mi smo naše zahteve, deo njih, podneli još pre mesec i po dana Ministarstvu prosvete, nismo naišli na odgovor. I ponovo smo ih sada pre dva dana podneli nadleženim insittucijama, ali i predsedniku Srbije, predsednici Skupštine i sada već bivšem premijeru Vučeviću. Da urade ono što je u njihovoj nadležnosti da pomognu da se trenutno stanje vrati u normalni tok”.
Smatraju da se Slavica Đukić Dejanović nije dovoljno angažovala da se spreči ovo stanje u prosveti i da zato treba da snosi odgovornosti.
Dok razgovaramo sa Laloševićem, onaj stariji gospodin s početka priče prilazi, “odmerava” sa kojim to medijima ovaj student razgovara.
Odlazi i nastavlja raspravu sa građaninom koji skup prenosi na svom Jutjub kanalu.
“Ti nisi novinar, šta si završio?! Idi kod blokadera, koji si ku*ac ovde dolazio?!”, pita čoveka sa kojim se raspravlja. Svađa se nastavila dugo nakon toga, a probali smo da razgovaramo sa istomišljenicima ovog grlatog čoveka.
Starija gospoda prvo nas je optužila da smo provokatori, poručili da znaju našeg novinara “provokatora”, da ne bi rekli da studira. Kasnije se odobrovoljavaju, pa se obično uzimanje izjave pretvara u objašnjavanje političke istorije Srbije, razaranja države od strane onih žutih…
“Nijednog sudiju ova vlast nije promenila, sine, nijednog. I sad kažete ne valjaju, pa to su ti ljudi”, kaže u našu kameru jedan, takođe stariji, sugrađanin. Sa onim žutima koji su prešli u redove naprednjaka problema nemaju jer oni su – shvatili šta valja.
“Mi se slažemo da oni u aferama budu procesuirani, gde god da su bili proteklih 20, 30 godina. Mi nemamo problem sa tim, imamo problem sa blokadom života”, dodaje čovek pored njega.
Skladno poruci koja stoji na drvetu kod Predsedništva da je jedino Informer izvor pravog informisanja, odnosno da „idemo svi do kraja, do pobede na čelu sa Brankom Lazić“, novinarkom Informer televizije, dvojicu naših sagovornika pogodile su scene od četvrtka ispred beogradske Skupštine. Tada su okupljeni građani ometali ovu novinarku u radu i gađali je crvenom farbom. Za svoje zasluge dobiće i orden od predsednika Republike.
Dok razgovaramo, rasprava iza nas se zaoštrava, padaju psovke jer je sad tu malo veća grupica onih koji su opoziciono orijentisani.
“Došao sam da vidim ovo čudo. Ovaj takozvani Vučićev kontramiting. Tako to smatram. Podržavam sve što studenti rade, plus da se ova vlast promeni što pre. To je moj stav. Još od Miloševića se borim. Vratili su se u najgorem obliku. Ja sam mator, imam 71 godinu, ali podržavam ovu mladost i svaki put šetam. Mada me kičma boli. Kakvo učenje crno, ovo je ovde sve dovedeno. Ovde ima više WC-a nego tih studenata”, kaže za Danas Borivoje Pečević koji se zalaže za promenu sistema.
Studenti “kamperi” će ovde dočekati i veliki protest najavljen za 15. mart u organizaciji studenata “blokadera”. No, kako su nam rekli oni koji su u kampu, nadaju se da taj protest neće dočekati u šatorima, da će im ispuniti zahteve.
Ostavljamo studente da se bore za učenje. Spekuliše se da će im se ubrzo pridružiti studenti, ali i ostali građani sa Kosova i Metohije. O onima koji prelaze Pavlovića most kako bi došli da studiraju u Srbiju, još nema reči.
“Ti si mene pitao za dete, gde mi dete radi. Šta ja tebi imam da pričam? Šta si ti završio, šta si završio?”, i dalje se raspravlja naš junak s početka priče. Uzima cigare, ispada mu štap.
“Ovo je naša svadba”, viče terajući svoje neistomišljenike. “Ženi vam se Brnabić”, dobacuju ovi drugi. Kep nam je utekao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
