Da li bi studenti trebalo da objave bar nekoliko imena sa svoje liste i kad je vreme za to?

Da moraju da izdrže takav napad, jer to ide „u rok službe“, takođe je istakao profesor Bakić.

Imena sa studentske liste za izbore, činjenica je, drže se pod, može se reći, najvećim velom tajne u aktuelnim društveno-političkim događajima. Gotovo sve javne ličnosti za koje se pretpostavljalo da će se naći na toj listi, demantovale su takav slučaj, a jedino što je izvesno jeste da se na njoj niko iz opozicije, vlasti ili bilo kakvog kontesta angažovanja u politici – neće naći.

To je bio prvi i osnovni kriterijum prilikom njenog sastavljanja.

Sagovornici Danasa slažu se u tome da je jasno zbog čega se imena sa studentske liste čuvaju u tajnost, kako zbog targetiranja tih ljudi od strane režima, tako i zbog mogućnosti njihovog međusobnog konfrontiranja, s obzirom na ideološku razliku, odnosno namere studenata da sve opcije udruži u jednu frakciju.

Ali, napominju da bi možda izlaženje sa par „nosećih“ imena „osvežilo“ pobunu protiv vlasti i bio, zapravo, dobar potez u smislu pozicioniranja za predstojeće izbore.

„S jedne strane, jasno je, s druge…“

S jedne strane, jasno mi je zašto studenti ne objavljuju listu u celini i zašto su skeptični prema tome. Oni znaju na šta je sve spreman režim u Srbiji, da će tu biti sa jedne strane verovatno i pritiska na te ljude da odustanu od liste, što bi stvorilo zaista lošu sliku da neko počne da odustaje i da se povlači – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

S druge strane, dodaje, biće verovatno pokušaja da se ti ljudi smeste u centar nekakvih afera, da se nekome izvuče neki prljav veš i da se građanima kaže da za tu listu ne vredi glasati.

– Biće svakako i pokušaja da se posvađaju eventualno ljudi sa liste koji su različitih, možda ideoloških svetonazora. Studentski pokret je pokušao te ideološke razlike da skloni na stranu i da ih podvede pod jednu zajedničku priču. Borba protiv režima, rada institucija u Srbiji, zakonitosti, borba protiv korupcije, društvene slobode i slučajno – objašnjava naš sagovornik.

Na studentskoj listi, smatra, sigurno ima brojnih razlika između mnogih članova tog pokreta, kada se uđe u neke specifičnije političke stvari.

– Sad, sa jedne strane, to jeste strateški i logično što neće da objave listu u celini, mada ostavlja mogućnost da lista još nije kompletno finiširana, iako verujem da se velika većina već zna o tome. A sa druge strane, sigurno bi bilo dobro za neko podizanje morala javnosti, interesa javnosti i jednostavno za podizanje rejtinga te buduće studentske liste da se bar u formi nekog pod znacima navoda tizera izbaci neki niz poznatih ljudi koji bi sigurno privukli pažnju javnosti, koji imaju nešto pametno da kažu i koji mogu da ponude nekakve jasne signale vrednosti te studentske liste javnosti. U tom smislu, to možda ne bi bio loš potez – zaključuje Dejan Bursać.

Naznačimo, sredinom leta, agencija Sprint insight, uradila je istraživanje javnog mnjenja o tome koliko bi na nekim narednim izborima osvojila studentska lista, koju čine profesori, radnici, poljoprivrednici, stručnjaci, kada, kao i danas nisu bila poznata lica sa te liste, osvojili bi 54.8 odsto.

Dok bi pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem osvojio 42,1 odsto.

Nakon ovog istraživanja, objavljena su pojedina koja, međutim, u svoja pitanja i merenja nisu uvrstila i studentsku listu kao datu opciju, te su, prema takvoj metodologiji, Vučić i njegova ekipa ubedljivo na prvom mestu.

„Studentima su trenutno potrebni takvi potezi“

– Objavljivanje nekih kandidata sa studentske liste, koje bi onda, pretpostavljam, krenuli u obilaske Srbije, u prezentaciju programa studentske liste, ne bi bilo samo objavljivanje radi objavljivanja, već objavljivanje radi aktiviranja nekih kandidata sa studentske liste. Ja mislim da su studentima sada trenutno potrebni takvi potezi koji više podsećaju na klasičnu kampanju, kako bi stvarali nove medijske priče u javnosti, kako bi održali pažnju i nadu u promenu onih čije su poverenje zadobili – kaže za Danas Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike.

Jer, kaže dalje, ukoliko studentski pokret ostane sveden samo na organizaciju protesta, to vremenom dovodi do zamora materijala, što ne znači da protesti ne treba i dalje da se održavaju, da nije korisno za studente da ih dalje održavaju, ali prosto im trebaju i još neke komplementarne aktivnosti.

– Svakako će energija za proteste ponovo da se akumulira, zato što će nezadovoljstvo ponovo da se akumulira, to je već potpuno zagarantovano da će se desiti. Ali u tim nekim međuprostorima, kada postoji delimična zamorenost od protesta i kada oni ne postižu efekte koje su postizali ranije, u smislu privlačenja pažnje i u smislu očekivanja ljudi da se nešto novo desi, neka druga vrsta aktivnosti koju bi mogli da sprovode kandidati sa studentske liste, bila bi dobra. Dakle, opet, kao što sam pomenuo, u obilasku Srbije predstavljanje danas, sutra, kako bi to izgledalo, bi mogli da popune taj prostor koji je potreban studentima. Tako da, ja mislim da bi, kada se izmere koristi i troškovi, taj potez bio zapravo verovatno više koristan nego štetan za studente – kaže Ivković.

Prema njegovim rečima, štetan bi bio jedino zbog tog faktora da bi vlast krenula naravno da demonizuje kandidate i da ih napada preko svojih medija, urušava njihovu eventualnu popularnost, itd…

– Ali, ukoliko se ne bi otkrili svi kandidati ili ukoliko bi se fazno otkrivali kandidati, što bi takođe bila zanimljiva dinamika…, i taj efekat bi bio donekle ublažen i mislim da bi onda studenti mogli da se nose sa time. Dok, sa druge strane, pozitivne stvari su ovo što sam opisao. Ako bi studenti imali neki drugi način da sprovode kampanju, a da nije samo organizovanje protesta, a bez otkrivanja kandidata, i to bi bilo dobro, ali trenutno čini mi se da niko nema neku opipljivu ideju šta bi ta alternativa zapravo bila, a da nije objavljivanje kandidata i imena kandidata, tako da mislim da bi to bilo korisno za studente u onom trenutku takav potez – zaključuje sagovornik Danasa.