Švajcarska štampa: Beograd je prihvatio Prištinu kao ravnopravnu 1Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

„Novi granični režim je etapna pobeda za Kosovo na putu do priznanja od strane Beograda“, naslovljen je komentar uglednog švajcarskog Noje cirher cajtunga o kompromisu Beograda i Prištine.

Dogovor da kosovski i srpski građani mogu putovati samo sa ličnom kartom i bez dodatnih papira je prvi put da je Prištini prošlo insistiranje na „reciprocitetu“, ocenjuje Noje ciriher cajtung.

Ali, „to je uspeh koji se sada ne sme prokockati tvrdoglavošću“, piše u komentaru Andreas Ernst, odlični poznavalac Balkana, ranije dugogodišnji dopisnik ciriškog lista iz Beograda.

Ukidanje „ulazno-izlaznog“ papira koji su do sada imaocima kosovske lične karte izdavale srpske vlasti „na prvi pogled izgleda kao mali simbolični uspeh za Kurtija. Država Srbija sada bez zadrške priznaje jedan dokument sa simbolima kosovske suverenosti. Ali radi se o nečemu mnogo većem“, piše list.

Radi se o reciprocitetu: „Pravilo ti meni, ja tebi važan je temeljni princip međunarodnog prava koji podrazumeva da su jedan naspram drugog dva pravna subjekta. Ko prihvata reciprocitet, on u principu prihvata drugu stranu kao ravnopravnu“, piše Andreas Ernst.

„Upravo zato je Kurti odavno i uzaludno pokušavao da ustanovi ovaj princip kao osnovu bilateralnih odnosa sa Beogradom. Sada mu je uspelo“, dodaje se u komentaru.

Navodi se da to u praksi ne menja previše – nije toliko bitno da li građani moraju da pokažu jedan ili dva dokumenta na granici. Uz to, još je nerešena svađa oko automobilskih registracija.

„Ali – i to je odlučujuće – spor Kosova i Srbije sada je drukčije uokviren“, piše dalje list.

Ernst smatra da je pitanje Kosova bilo „problem koji se ciklično“ javljao u jugoslovenskoj istoriji posle 1945. i da je ostao „opsesija srpske unutrašnje politike“.

„Pri tome je u prvom planu bilo pitanje kako da se Beograd odnosi prema ovoj nemirnoj oblasti na jugu koju velikom većinom nastanjuju Albanci, ima srpsku manjinu i u istorijskom narativu Srbije predstavlja kolevku nacije.“

„Razni odgovori su išli od autonomije, podele oblasti, nasilne integracije sve do nezavisnosti“, nabraja Ernst.

„Kurti je sada postigao promenu perspektive: pred očima EU kao posrednice i uz efikasnu asistenciju Amerikanaca, kosovsko pitanje postalo je bilateralni problem. Prvi put je Beograd faktički prihvatio kosovsku stranu na ravnoj nozi“, piše Noje cirher cajtung.

„To po sebi naravno ne znači priznanje u smislu međunarodnog prava. Ali je važan preduslov za priznanje“, navodi se dalje.

„No Priština bi morala pažljivo da se odnosi prema ovoj etapnoj pobedi. Ako ne želi da je prokocka, moraće da ispruži ruku kako bi Zajednica srpskih opština konačno postala realnost“, piše Ernst i zaključuje:

„Delimična autonomija za Srbe jedina je šansa da ova manjina jednog dana sebe možda vidi kao deo Kosova. Kurti bi trebalo da pametno igra nakon simbolične pobede na polju suvereniteta koju je ostvario.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.