Politika, privreda i mediji u Srbiji moraju se osloboditi uticaja tajkuna, a vlada u Beogradu treba da insistira na obračunu s nasleđem Miloševićeve ere, kako bi vaša zemlja mogla da nastavi napredovanje u procesu evropskih integracija – kaže za Danas Mariluiz Bek, članica Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga.
Mariluiz Bek, poslanica Bundestaga iz redova Partije Zelenih, inače stručnjak za Istočnu Evropu i Balkan, ističe da je Nemačka uvek podržavala put Srbije u EU i da je dokaz za to nedavna ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u saveznom parlamentu u Berlinu. Podržali smo ratifikciju SSP, kaže ona, jer taj ugovor „omogućava bližu saradnju EU i vlasti u Beogradu u različitim oblastima, posebno u ekonomiji“.
Bek ocenjuje da će trgovinske barijere između Srbije i EU uskoro nestati, kao i da će uspešno sprovođenje programa reformi iz SSP omogućiti drastično poboljšanje uslova života u Srbiji. „EU će ubrzati taj proces uz snažnu finansijsku podršku. Ono što je takođe važno je unapređenje regionalne saradnje kroz SSP, posebno u oblasti privrede“, smatra sagovornica Danasa.
Međutim, kako upozorava, EU je svojom dosadašnjom podrškom proevropskim snagama u Srbiji „često ignorisala nedostatke i otpor u srpskim političkim strukturama“. „To više neće biti moguće, jer Srbija mora da se pripemi za članstvo u EU. Dug je put do toga i nimalo neće biti lak. Jedan od ključnih problema je otvoren dijalog o Miloševićevoj eri, koji je važan za pomirenje Srbije sa susedima. Buduće članice EU ne mogu sebi da priušte sukobe s komšijskim državama. Iznad svega, u ujedinjenoj Evropi ne sme da bude nacionalizma. Takođe, politika, privreda i mediji se moraju osloboditi uticaja tajkuna. Neophodni su vladavina prava i slobodno tržište kako bi većina građana u Srbiji živela bolje“, zaključuje Mariluiz Bek.
Vladimir Pavićević, predavač na Fakultetu političkih nauka, ocenjuje za Danas da je saradnja s Haškim tribunalom „uslov ubrzanja evropske integracije Srbije od početka tog procesa“. Pavićević ukazuje da izjave evropskih zvaničnika o Hagu kao preduslovu za nastavak procesa ratifikacije SSP ne predstavljaju nikakvo iznenađenje, „kao što nema ničeg novog ni u nastojanju upravljača Srbijom da ovaj problem ne rešavaju“.
„Mislim da bi predstavnici vlasti u Beogradu, umesto što kao najvažniji posao vide prebrojavanje država članica EU koje su ratifikovale SSP, trebalo da imaju u vidu dve stvari. Prvo, da se saradnja s Hagom ne finišira hapšenjem Mladića i Hadžića, već iskrenim, stalnim radom na prevladavanju autoritarne prošlosti, a da je izručenje ove dvojice deo tog procesa. Drugo, da je neophodno da se pristupi celovitoj reformi bezbednosnog sistema i naročito da se uklone uticaji neformalnih, neinstitucionalizovanih delova ovog sektora. Oba polja su izrazito povezana i njihovo rešavanje bi, ne samo doprinelo obezbeđivanju uslova za nastavak evropske integracije, već bi, što je naročito važno, evropski put Srbije učinili izvesnim, što, nažalost, sada nije slučaj“, zaključuje Pavićević.
Podsetimo, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Verner Hojer u obraćanju poslanicima Bundestaga povodom ratifikacije SSP istakao je da se od Srbije očekuje da „pre ulaska u EU ispuni sve kriterijume, bez ograničenja“. Kako je naveo, Srbija treba da što pre počne dijalog s Kosovom i da vodi konstruktivnu politiku prema BiH. Hojer je podsetio da se Srbija potpisivanjem SSP izjasnila za „evropske vrednosti – ljudsko dostojanstvo, demokratiju, zaštitu manjina, pravo izbeglica na povratak kućama, neograničenu saradnju sa Haškim tribunalom i razvoj dobrosusedskih odnosa“.
Nemačka je 10. februara, kao 13. članica EU, ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
