Temelj naših zahteva je Briselski sporazum

To težak proces, ali radićemo zajedno. Nemamo izbora, osim da probamo da sarađujemo na traženju rešenja, kaže u razgovoru za Danas Branimir Stojanović, potpredsednik nove kosovske vlade, gradonačelnik kosovske opštine Gračanica u ostavci, čiji bi naslednik trebalo da bude izbran u roku od 45 dana i član pokrajinskog odbora SNS.

Koji su srpski zahtevi ušli u koalicioni sporazum Srpske liste sa DPK i DSK?

– Temelj naših zahteva je Briselski sporazum, naročito u delu koji se odnosi na formiranje zajednice srpskih opština, preispitivanje dela privatizacije posebno u srpskim sredinama, ali i kada je reč i o mnogim drugim nerešenim problemima koji danas opterećuju Srbe. Jedan od njih, koji nije direktno definisan u Briselskom sporazumu, ali je dogovoren, jeste normalizacija distribucije lekova.

Kakve je obaveze prema albanskoj većini preuzela Srpska lista tim koalicionom sporazumom i da li su vas DPK i DSK uslovljavali glasovima srpskih poslanika za promenu Ustava Kosova i formiranje kosovske vojske?

– Nije bilo nikakvog uslovljavanja, niti smo na bilo šta pristali unapred. Sve što želimo jeste da zajednički radimo. Njihova obaveza bila je da nas uključe u vladu. Tu smo. Želimo da radimo na konstruktivan način. Ukoliko toga ne bude bilo, nas neće biti u vladi.

Da li je Srpska lista zaista tražila mesta zamenika komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga i Obaveštajne službe Kosova?

– Postoji još mnogo mesta o kojima još moramo da razgovaramo. Te stvari nisu definisane, ali svakako jesu važne.

Za Mustafinu vladu mnogi kažu da je „nemački projekat“, čiji je cilj slabljenje i eliminacija Hašima Tačija. Gde je u tome Srpska lista, koja je tokom postizborne političke krize najpre podržala albansku opozicionu koaliciju Vljan?

– Mi se ne bavimo takvim analizama. Za mene je važno da Srbi znaju šta hoće, da se okupe oko tog jedinstvenog cilja i tako probaju da sebi stvore bolji život. To je suština našeg političkog delovanja.

Da li ste svesni odgovornosti koju ste preuzeli – dobar deo Srba sa KiM ne prihvata Briselski sporazum, a i vladajuća većina u Srbiji koja stoji iza Srpske liste, uprkos dominaciju u srpskom parlamentu, iza sebe ima samo četvrtinu biračkog tela Srbije?

– Postoje oni koji su odgovorni i pokušavaju da reše probleme, a ne samo da ih konstatuju. Mi imamo puno ljudi širom Srbije koji su spremni samo da kritikuju, ali ne i da ponude neko rešenje. Ako neko kaže šta je alternativa ovom što mi danas radimo, ja ću jedva dočekati. Nikome ovo nije prijatno. Ali, izgleda da je sudbina kosovskih Srba da u Srbiji budemo Šiptari, a na KiM izdajnici. Ja želim da budem odgovoran prema ovim ljudima ovde koji jako teško žive i da svoju poziciju upotrebim najbolje što mogu da se njihov život promeni nabolje. Oni koji su zaduženi da se bave najvišim političkim temama neka to rade. Ne treba da na naša nejaka pleća stavljaju teret koji ne možemo da nosimo.

Koliko će opština na kraju biti u ZSO i kakva će njena ovlašćenja?

– Ono što je sigurno, ZSO će činiti 10 srpskih opština. Glavna bitka vodiće se oko statuta – direktne nadležnosti, ingerencija ZSO.

Statut se piše više od godinu dana. Da li se zna da li će imati institucionalne veze sa Beogradom ili će to biti ono što najavljuje Priština – asocijacija opština, predviđena postojećim kosovskim zakonodavstvom?

– Na statutu se toliko radi zato što nije bilo adrese u Prištini. Sada kada je tu, moraće da se konkretizuje status. Ima dosta obaveza koje je Priština preuzela, ali neće biti lako, jer će se sigurno boriti da ZSO ima što manje ingerencija. Na nama je da se borimo da ih bude što više, jer je to jedini mehanizam za dugoročno rešavanje položaja Srba na KiM. Mislim da to neće biti ono što Albanci govore, ali videće se. O tome kako će statut konačno izgledati pregovaraće dve delegacije – Beograda i Prištine u Briselu.

EU i „ruga“ vožda Karađorđa

Zbog čega su na uličnim oznakama u Gračanici prvo nazivi na albanskom, a potom na srpskom jeziku? Recimo ruga (rrugë) – ulica vožda Karađorđa?

– To je projekat EU koji je dogovoren i sproveden pre nego što je formirana aktuelna samouprava. Bez obzira na naše insistiranje nije prihvaćeno ni da natpisi budu i na ćiriličnom pismu. To govori da zapravo neke stvari nisu promenjene, niti urađene kako treba. Za mnoge stvari zapravo nećemo ni biti pitani, ali je naš zadatak da se potrudimo da izvučemo maksimum iz sadašnje situacije. Videli smo da bojkot i ignorisanje svega nije rešenje, ali ako neko ima bolju alternativu od ovog što radimo, neka se javi, jedva čekam da ga čujem.