„Tramp može doneti promenu, ali ZSO ostaje neizvesna“: Da li povratak Trampa i slabljenje Kurtija mogu obnoviti pitanje Zajednice srpskih opština?

ZSO je formalno definisana Briselskim sporazumom iz 2013. godine a potvđena Ohridskim sporazumom 2023. godine. Ipak, do danas nema pomaka u njenom formiranju iako ostaje jedno od glavnih pitanja dijaloga.

Dosadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti je za svoja dva mandata aktivno radio na onemogućavanju stvaranja ZSO, a u samoj predizbornoj kampanji za fenruarske izbore istakao je da Zajednice srpskih opština, ukoliko njegova partija dođe na vlast, neće biti.

„Republika Kosovo, sa našom vladom na čelu, kaže nikada ‘Zajednici’, a kaže da ‘Asocijaciji opština Kosova’, gde sada imamo i severnu opštinu naše drage Mitrovice“, rekao je Kurti tada.

Sa druge strane, prošla američka administracija nije se previše bavila Kosovom, niti konkretnim pitanjima poput formiranja ZSO. Ipak, mnogi polažu nade administraciju sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da će doprineti rešavanju bar nekih pitanja u odnosu Kosova i Srbije.

Tako je nakon njegove pobede na severu Kosova osvanuo poster sa slikom srpske i američke zastave i natpisom „Srećna pobeda predsedniče“ koji je postavija Srpska demokratija.

Na to se nadovezao i specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel koji je nakon tvrdnji Kurtija da odnosi SAD i Kosova nikada nisu bili bolji, odgovorio da je to „zabluda“, te da nikada nisu bili gori.

Sve to javnost navodi na zaključak da će nova američka administracija biti naklonjenija Srbiji, dok će Kurtijevo slabljenje na izborima možda otvoriti prostor za napretke u ispunjavnaju uslova sa kosovske strane.

Američki pritisak na Kurtija je već vidljiv

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi smatra da će Trampov novi mandat doneti novu dinamiku u odnosima Vašingtona prema Balkanu.

„Tokom prethodnog predsedničkog mandata, Trampova administracija je pokazala ambiciju da postigne istorijski sporazum između Beograda i Prištine, pri čemu je specijalni izaslanik Ričard Grenel bio ključni akter“, kaže Beširi i podseća da je „buldožer diplomatijom“ pokušala da forsira brze ekonomske dogovore i iza kulisa promovisala ideju razmene teritorija kao moguće rešenje.

On ističe da je nedostatak podrške ključnih evropskih partnera po pitanu razmene, ali i unutrašnji otpor u Prištini i Beogradu, doveo je do toga da se Trampova administracija na kraju zadovoljila Vašingtonskim sporazumom 2020. godine, koji je ostao ograničenog dometa.

„Sada, s povratkom Trampa, postavlja se pitanje da li će njegova administracija ponovo pokušati da nametne rešenje ili će izvući pouke iz prethodnog neuspeha“, naglašava naš sagovornik.

Kao moguće ograničenje Trampovom agresivnom stilu diplomatije, Beširi ističe otpor EU i posebno Nemačke, ali i nesklonost regionalnih aktera da prihvate rizična rešenja.

„Dinamika odnosa SAD i EU prema Ukrajini, diktiraće i odnose prema Beogradu i Prištini“, tvrdi on.

Govoreći o slabljenju Kurtija, Beširi tvrdi da, iako je Samoopredeljenje ostala najjača politička opcija, rezultati izbora pokazuju da je izgubio deo političkog kapitala, što ga čini ranjivijim u budućim pregovorima.

„Iako može formirati vlast, Kurti više nema apsolutnu dominaciju kakvu je imao posle izbora 2021. godine. To znači da će mu za donošenje ključnih odluka možda biti potrebna šira politička podrška, što otvara mogućnost za veći uticaj međunarodnih aktera, uključujući SAD“, kaže sagovornik Danasa.

On smatra da je američki pritisak na Kurtija već je vidljiv kroz obustavu vojnih donacija i oštriji ton Vašingtona kada je reč o sprovođenju prethodno postignutih sporazuma.

„Ako se ovaj trend nastavi, Priština bi mogla biti primorana da barem formalno otvori pitanje ZSO, iako bi implementacija u praksi mogla ostati predmet daljih opstrukcija“, kaže Beširi.

Imajući sve ovo u vidu, Beširi tvrdi da i dalje postoje teškoće za implementaciju ZSO.

„Priština se i dalje protivi stvaranju strukture koju vidi kao „Republiku Srpsku na Kosovu“, dok Beograd ZSO vidi kao minimum političkog kompromisa jer je Vučiću izrazito stalo da proglasi neku vrstu pobede u dijalogu“, pojašnjava on.

Beširi podseća da EU, a posebno Nemačka, i dalje ima presudnu ulogu u ovom procesu, te da je teško zamisliti da bi Tramp mogao postići dogovor bez njihovog učešća.

„Njegova administracija bi mogla izvršiti pritisak, ali pitanje je da li bi to dovelo do suštinskih promena ili samo privremenih gestova bez konkretne implementacije“, naglašava naš sagovornik.

Beširi tvrdi da povratak Trampa može doneti promenu u pristupu SAD, a oslabljeni Kurti može otvoriti prostor za pregovore.

„Međutim, realna implementacija ZSO ostaje neizvesna, jer se ključne prepreke nisu promenile – otpor u Prištini, nespremnost EU da prihvati jednostrana rešenja i ograničen domet američkog pritiska u odnosu na evropske interese na Balkanu“, ističe on.

Sve to, zaključuje Beširi, u već postojećoj tenziji na relaciji Beograd-Priština, sugeriše da nismo bliže osnivanju ZSO niti potpisivanju pravno-obavezujućeg sporazuma što je preduslov održivom miru i članstvu Srbije i Kosova u EU.

Ne treba očekivati više od deklarativne podrške

Istraživač Centra za savremene politike Miloš Pavković za Danas kaže da ne treba očekivati od Trampove administracije da se ozbiljnije posveti i izvršni pritisak na formiranje ZSO.

„Uloga novog predsednika u Beloj kući na pitanje autonomije Srba na KiM će biti ograničena, i ne treba očekivati više od deklarativne podrške za ZSO“, pojašnjava on.

Govoreći o uticaju rezultata parlamentarnih izbora na Kosovu, odnosno slabljenju Kurtija, Pavković tvrdi da to može otvoriti šansu pre svega za EU i uticajne države članice da uspešnije izvrše pritisak na novu vladu u Prištini da ispuni svoje međunarodne obaveze.

„Bio to Kurti u koalciji sa nekom drugom albanskom partijom, ili neko drugi, biće mnogo teže da tzv. Kosovo nastavi sa izbegavanjem ove obaveze bez većih posledica i po bilaterne odnose i po budućnost te vlade“, zaključuje naš sagovornik.