Traže azil i u Švedskoj

Ipak, sudeći prema najnovijim informacijama, može se očekivati da će pomenuta dvogodišnja cifra samo u toku 2010, nakon stupanja na snagu „belog šengena“, biti premašena. Nakon što je Belgija saopštila da je za poslednja tri meseca oko 500 srpskih državljana zatražilo u toj zemlji azil, oglasila se i Švedska.

– Samo u februaru više od 300 srpskih državljana koji su došli u Švedsku podnelo je zahtev za azil, dok ih je od početka godine bilo 580 ukupno – izjavio je Nil Krister Bringeus, švedski ambasador u Beogradu, i precizirao da je uglavnom reč o Romima.

Bringeus je kazao da je Švedska „veoma zabrinuta zbog ovako drastičnog povećanja broja zahteva, koji su usledili tako brzo po stupanju na snagu vizne liberalizacije. Takođe smo veoma zabrinuti zbog činjenice da su ti ljudi prevareni jer su navedeni da misle da mogu da dobiju azil u Švedskoj, što nije tačno“, rekao je ambasador. Prema švedskim zakonima, azil se ne može dobiti iz ekonomskih ili socijalnih, već samo iz političkih razloga, a nema razloga da se to primenjuje u slučaju građana Srbije, objasnio je Bringeus u izjavi za Tanjug.

Ipak, kako je istakao, Švedska i dalje u potpunosti podržava viznu liberalizaciju i ima potpuno poverenje u mere koje vlada u Beogradu namerava da preduzme.

– Povećani broj zahteva za azil koje su podneli uglavnom Albanci s juga Srbije i iz Makedonije, kao i Romi, neće neposredno ugroziti bezvizni režim koji je odobren Srbiji. Iako EU može da izmeni svaku svoju odluku, to bi bio dugotrajan proces, kakav se ne pokreće bez krupnih razloga – ocenjuje za Danas Maja Kovačević, predavač na Fakultetu političkih nauka i nekadašnja direktorka savezne Kancelarije za pridruživanje EU.

Ona podseća da je Srbija potpisala sporazum o readmisiji, kojim se obavezala da prihvati povratak svih svojih građana koji ilegalno borave u zemljama EU.

– Taj sporazum je bio jedan od preduslova za viznu liberalizaciju upravo stoga što se moglo očekivati da će biti povećan broj lica koja će pokušavati da se i bez pravnog osnova nastane u nekoj od zemalja EU. Na taj način su se zemlje Unije zaštitile i to je jedan od bitnih razloga zašto ne treba očekivati promene u bezviznom režimu – smatra Kovačevićeva.

Prema njenim rečima, slučajevi s Belgijom i Švedskom su posledica činjenice da je bezvizni režim tek počeo da se primenjuje i da su „lakoverni pomislili da traženjem azila mogu sebi da obezbede bolji život u inostranstvu“.

Direktor belgijske Federalne kancelarije za strance Fredi Rozmont rekao je juče da se na podnosioce zahteva za azil iz Srbije ne može primeniti procedura azila, jer zahtevi zbog kojih oni traže azil nisu adekvatni za tu vrstu zaštite.

– U razgovorima, oni kažu da dolaze zbog boljeg života, teške ekonomske situacije kod kuće, pominju i probleme u porodici, što nema nikakve veze sa Ženevskom konvencijom – kazao je Rozmont.

Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon pozvala je vlasti u Makedoniji i Srbiji da povedu informativne kampanje i obaveste svoje građane o postojanju agencija koje im lažnim obećanjima o boljem životu na Zapadu samo uzimaju novac. Fajonova je rekla da još nije bilo reči o mogućim merama, ali da je potrebno da se uvedu jače kontrole na granicama i stroži uslovi ulaska, koji se odnose na novčano osiguranje puta i slično.