Grupa od 19 pripadnika više nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji koji sebe nazivaju „Evropljanima koji žive na Kosovu“ uputila je apel Evropskom parlamentu, institucijama i liderima EU u kojem traže da Brisel „predloži putokaz za liberalizaciju viznog režima prema Kosovu“.
„Ako Kosovo može da se stavi na „crnu“ Šengensku listu, bez sporazuma među članica EU o njegovom statusu, onda se sigurno može staviti i na „belu“ listu, pod uslovom da ispuni potrebne uslove. Svesni smo da se članice EU ne slažu o statusu Kosova, jer i potpisnici ovog pisma, takođe, imaju različite poglede o ovome. Međutim, svi se slažemo da ostavljanje stanovnika Kosova, koje god etničke pripadnosti bili, u zamci viznog geta, kada svi ostali stanovici Balkana od Jadrana do Crnog mora mogu da putuju slobodno, može biti katastrofalna politika“, navodi se, između ostalog, u apelu.
Potpisnici apela smatraju da je politika viznih olakšica koju je Evropska komisija nedavno predložila „nekoherentna i diskriminatorska“, da „podriva njihova zalaganja za izgradnju otvorenog, multietničkog Kosova“, zbog čega pozivaju članice EU da razmotre izmenu predloga Evropske komisije.
– Predlažemo da se pitanja statusa i vizne liberalizacije odvoje i da se Kosovu ponudi početak procesa koji vodi do vizne liberalizacije. Ne tražimo nikakvu protekciju za Kosovo, već samo da mu se omogući da započne proceduru kroz koju prolaze i druge države – objašnjava za Danas Ljuan Šljaku iz Kosovske fondacija za otvoreno društvo.
Na pitanje ko su „Evropljani koji žive na Kosovu“, jedini potpisnik apela iz srpske zajednice Rada Trajković kaže za Danas da su potpisnici ovog dokumenta „zbog različitih stavova o kosovskom statusu izmislili ’nadnaciju’, kako bi pokazali Briselu da je Pokrajina deo Evrope i da u njoj postoje ljudi koji su opredeljeni za evropske vrednosti“. Ona smatra da bi pitanje viznih olakšica za građane KiM trebalo da bude rešeno „preko Beograda“, iako je svesna da njeno mišljenje ne dele svi potpicnici apela.
– Kosovo nije legalizovalo i legitimisalo svoj status u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rukovodstvo u Prištini bi trebalo da prihvati tu realnost i da s Beogradom napravi dogovor o rešavanju problema viznih olakšica za građane KiM. U međunarodnoj zajednici postoje ljudi spemni da lobiraju za ravnopravni status građana Kosova i Metohije da putuju bez viza – ističe RadaTrajković.
Nadira Avdić-Vlasi iz Foruma Bošnjaka Kosova smatra da je izuzimanje Albanije, BiH i Kosova iz režima viznih olakšica „poniženje jednog dela evropskih građana“ i jasna poruka narodima u državama čije je većinsko stanovništvo muslimansko. Ona je izjavila za Danas da je odlukom Evropske komisije „dvostruko uvređena – kao Bošnjakinja, rođena u BiH i kao građanin Kosova“, da je apel, čiji je jedan od potpisnika „poruka Evropi da su Evropljani i njeni građani koji nisu hrišćani“, kao i da očekuje da Kosovo dobije vizne olakšice, kao nezavisna država koju je priznala većina zemalja članica EU.
U diplomatskim krugovima u Briselu ne kriju da EU do sada nikada nije bila u situaciji kakva je stvorena „kosovskim slučajem“. Činjenica da pet država članica EU nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost onemogućavaju Evropski savet da da mandat Evropskoj komisiji da počne tehnički deo procesa vezan za vizne olakšice na Kosovu, objašnjavaju izvori našeg lista. Među diplomatama se spekuliše da bi Brisel ovaj problem mogao da razmatra na jesen, u okviru ocene napretka Kosova, što je nedavno nezvanično najavio i kosovski premijer Hašim Tači posle susreta u Prištini s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
