Svečanim prijemom koji je sinoć organizovao vršilac dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasnići, Priština je počela obeležavanje treće godišnjice samoproglašene kosovske nezavisnosti. Politički lideri kosovskih Albanaca nisu ispunili očekivanja pojedinih zapadnih saveznika, posebno SAD, da godišnjicu dočekaju s novom vladom i novoizabranim predsednikom samoproglašene države, ali su zato konstitutivnu sednicu novog skupštinskog saziva pomerili za 21. februara, tri dana pre ranije najavljenog roka.
– Priština je u protekle tri godine već obavila prve lokalne i parlamentarne izbore. Nova vlada će očigledno biti drugačija od one koja je proglasila nezavisnost, u njoj će biti veliki broj predstavnika manjina, a i sama koalicija s Alijansom za budućnost Kosova govori da će nova vlast biti umerenija i okrenuta stabilnosti i kontaktima u regionu – kaže za Danas analitičar Dušan Janjić.
On ukazuje i da Kosovo ima svoj ustav, gotovo sve potrebne zakone koji su doneti po receptu EU, čiji stručnjaci kontrolišu rad institucija. Iako zbog velikog socijalnog raslojavanja i ekonomske krize pojedini prištinski politički krugovi Kosovu predviđaju „kairski scenario“, Janjić napominje da je prosečan dohodak na KiM, ipak, veći nego u Srbiji. Prema ocenama našeg sagovornika, KiM će biti „poseban slučaj i kada je reč o evroatlantskim integracijama, jer su EU i NATO tamo već ušli“.
– Kosovo je na pragu ulaska u NATO, a uskoro treba očekivati i neku vrstu sporazuma o njegovoj asocijaciji u EU – smatra Janjić.
Osnova za jednostrane poteze Prištine bio je „Sveobuhvatni plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova“ Martija Ahtisarija, koji zbog protivljenja Beograda i stava Moskve nije ni razmatran pred SB UN. Kao odgovor na odluke odluke Prištine, Skupština Srbije je 18. februara 2008. potvrdila raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti. Preduzete su diplomatske mere, a vlada je donela Akcioni plan, koji nije sproveden. Iako je Beograd prvi put od uvođenja protektorata na KiM maja 2008. organizovao lokalne izbore, tadašnja koaliciona vlada DSS-DS-G17 plus ubrzo se raspala na kosovskom pitanju – razmeštanju Euleksa na KiM. Uprkos diplomatskim aktivnostima Beograda, sadašnju vlast u Srbiji deo opozicije i pojedini lideri kosovskih Srba sumnjiče za „puzeće priznavanje kosovske nezavisnosti“, između ostalog i zato što se na terenu tiho gase srpske institucije.
Kosovski Srbi nalaze se u procepu između institucija samoproglašene kosovske države i konfuzne državne politike Beograda. Deo srpskih političara na KiM, uglavnom južno od reke Ibar, prihvatio je Ahtisarijev plan decentralizacije i izašao na lokalne kosovske izbore. Slična situacija ponovila se i na poslednjim izborima za Skupštinu Kosova, posle kojih neposlušni sever KiM i dalje podjednako muči Prištinu, EU, ali i Beograd.
Međunarodna zajednica za rešavanje kosovskih problema nade polaže u najavljeni dijalog Beograda i Prištine. Kosovsku nezavisnost do sada je priznalo 75 država.
Deset godina od zločina kod Podujeva
Deseta godišnjica od terorističkog napada na autobus „Niš-eskpresa“, u kojem je u mestu Livadice kod Podujeva ubijeno 12, a povređeno 43 Srba, obeležena je juče u Lapljem Selu, gde je u crkvi svete Petke parastos žrtvama služio episkop raško-prizrenski Teodosije. KiM radio iz Čaglavice navodi da parastosu nije prisustvovao niko od predstavnika države Srbije. U napadu kod Livadica poginuli su Nenad Stojanović (1943), Milinko Kragović (1943), Lazar Milikić (1936), Dragan Vukotić (1954), Nebojša Cokić (1974), njegova supruga Snežana (1975) i sin Danilo (1999), Mirjana Dragović (1981), Sunčica Pejčić (1972), Tihomir Stojković, Živana Tokić (1948), dok je njen suprug preminuo od posledica rana zadobijenih u napadu. Zbog ovog zločina, Unmikov sud je osudio Fljorima Ejupija na 40 godina, ali ga je Euleks u drugostepenom postupku 2009. oslobodio „zbog nedostatka dokaza“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
