Tri članice EU „rezervisane“ prema kandidaturi

Prema nezvaničnim saznanjima, Rumuni su nezadovoljni položajem vlaške manjine, Poljacima smetaju bliski odnosi Beograda i Moskve, dok je u pozadini litvanskih primedbi konkurencija sa Srbijom u GS UN.

Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton i predsednik Srbije Boris Tadić izrazili su sinoć nadu da će ministri EU danas odobriti Srbiji status kandidata za članstvo. Eštonova je u izjavi novinarima posle razgovora sa predsednikom Srbije odala priznanje Tadiću za državničku viziju, posvećenost evropskom putu i napretku Srbije. Prema njenim rečima, Srbiji je mesto u EU i „zaista se nadam da će ministri danas učiniti korak napred“. Eštonova je dodala da je dogovor u dijalogu Beograda i Prištine bio prekretnica u naporima da se krene napred. Tadić je takođe rekao da očekuje pozitivnu odluku ministarskog saveta jer Srbija zaslužuje dobijanje statusa kandidata. On je ujedno podsetio na dugi put koji je Srbija prešla od 2000. do danas, kao i na izazove i probleme koje je na tom putu savladala.

Zahvalivši se na priznanju koje mu je Eštonova iskazala, Tadić je naglasio da se ne radi o njemu lično, već o dobrobiti građana Srbije. On je naveo i da je srećan zbog dogovora u dijalogu sa Prištinom, jer to omogućava bolje uslove života za obične ljude u „regionu koji je mnogo patio, kao i da „mi radimo sve što je moguće da rešimo probleme što je posebno teško u uslovima tekuće krize“.

Ministri spoljnih poslova članica EU juče su razmenili mišljenja o kandidaturi Srbije za članstvo, kako bi na današnjem sastanku Saveta za opšte poslove bila doneta formalna preporuka, koju će 1-2. marta potvrditi lideri 27 zemalja, okupljeni u Evropskom savetu. Neimenovani nemački zvaničnik juče je rekao da postoje jasni pokazatelji da će Savet za opšte poslove danas preporučiti da se Srbiji dodeli status kandidata. On je dodao da Nemačka „potpuno podržava i ohrabruje napredak Srbije na putu ka EU, kao što je to pre nekoliko dana izjavio i šef diplomatije Gido Vestervele“.

Prema izvorima iz Saveta ministara, Litvanija zvanično navodi da je potrebno još snažnije sprovođenje dogovora koji su prošle sedmice postigli Beograd i Priština, naročito u domenu saradnje Srbije i Euleksa. Pojedine evropske diplomate su nezvanično objasnile da je ponašanje Litvanije „dodatno motivisano“ odlukom Srbije da kandiduje ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN, što je predstavljalo neprijatno iznenađenje za vladu u Viljnusu, koja je za istu funkciju kandidovala ambasadora Daliusa Čekuolisa.

Poljska je tokom jučerašnjeg sastanka zatražila „garanciju“ da će Srbija ubuduće biti „solidarna s EU i da neće tako tesno kao do sada sarađivati s Rusijom“. Rumunija je ukazala na pitanje poštovanja prava nacionalnih manjina u Srbiji, pomenuvši položaj Vlaha. Između ostalog, ponovljen je stav Bukurešta da toj manjini mora da se omogući status „rumunske nacionalne manjine“. Rumunski izvori ističu da to ne znači pretnju vetom, ali da će održati dodatne konsultacije s vladom u Bukureštu pre današnjeg sastanka.

Šef francuske diplomatije Alen Žipe, koji je juče napustio sastanak u Briselu pre ostalih učesnika, rekao je da su šefovi diplomatija zemalja EU postigli konsenzus da Srbiji bude dodeljen status kandidata. „Uslovi su ispunjeni i to će biti ohrabrenje za Beograd da napreduje u procesu evrointegracija, kao i za Kosovo koje je takođe napravilo napredak“, naveo je Žipe. On je poručio da treba biti strpljiv, „jer status kandidata ne znači članstvo u Uniji“.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt smatra da sporazum Beograda i Prištine utire put i za prvi ugovorni odnos Kosova i EU, „što će, ako se desi, biti od ogromnog značaja za Kosovo“. Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn je ocenio da je „Srbija uradila sve što smo od nje tražili, a sada imamo i Kosovo u čamcu“, zbog čega „postoji samo jedan odgovor na želju Srbije da postane kandidat za EU“.

Ešton: Pred Kosovom je dug put i mnogo koraka

Ketrin Ešton je izrazila uzdržanost povodom težnji Kosova da u dogledno vreme započne proces evropskih integracija. „Pred Kosovom je dug put i mnogo koraka“, rekla je Eštonova odgovarajući na pitanje da li Kosovo može, kao i druge države u regionu, da stupi u ugovorni odnos sa EU i dobije Studiju izvodljivosti. Ona je dodala i da je, nakon dogovora o regionalnoj saradnji, „od ključnog značaja to što Kosovo sad može da govori u svoje ime“. Ona je navela i da je Evropska komisija objavila nameru da se Kosovu da Studija izvodljivosti, ali da to ne znači da će se to automatski dogoditi.

Nastavak pregovora posle izbora?

Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper izjavio je da će razgovori biti prekinuti do okončanja izbora u Srbiji. „Imali smo devet rundi uspešnih razgovora. Sa početkom dijaloga smo čekali do završetka izbora na Kosovu, a sada ćemo pauzirati zbog izbora u Srbiji“, rekao je Kuper za prištinski Zeri. Šef srpskih pregovarača Borislav Stefanović kazao je da „nema informaciju“ o prekidu dijaloga, ističući da je Beograd „u svakom trenutku spreman“ za nastavak tog procesa.