Turska novinarka o sličnostima i razlikama srpskih i turskih protesta

Turska i Srbija, dva autoritarna lidera, zarobljene države i narod na nogama. Od „ko ne skače taj je Čaći“ do Marvelovih junaka koji u Istanbulu stoje ispred policije. Zahtevi na protestima su srodni, energija ista, retorika vlasti kao prepisana. Da li su ovo odlučujući trenuci za naše države i demokratiju uopšte? Zašto je glavna uloga na mladima i studentima? Ako u Turskoj mladi potonuli brod opozicije pretvaraju u koralni greben, kako kaže gošća N1, zašto se to ne dešava u Srbiji.

Edže Temelkuran je turska novinarka, autorka više knjiga među kojima i „Kako izgubiti državu“, sedam koraka od demokratije do diktature. Temelkuran je 1996. bila turska novinarka godine, jedna od najčitaniijih kolumnistkinja. Danas piše za Gardijan, Njujork tajms, Le Mond, Špigel.

Praveći paralelu između protesta u Srbiji i onog u Turskoj, Temelkuran je kazala da ima sličnosti u obe zemlje.

„Ima sličnosti i svi mi posmatramo šta se dešava u Srbiji, vrlo pažljivo pratimo situaciju, jer je to zaista jedinstven način protesta. Za sada se radi o lepoj slici, dostojanstvenoj. Ima više sličnosti, ali ono što je najvažnije je to što su mladi inicirali proteste a drugi faktori politički se pridružuju. U Srbiji znam da se mladi distanciraju od stranaka, ali u Turskoj, zbog više razloga, glavna opoziciona stranka Socijaldemokrate pokušavaju da se prilagode tom opštem ustanku“, pojašnjava Temelkuran.

Na pitanje o tome da li postoji zajednički obrazac Aleksandra Vučića i Tajipa Erdogana prema protestima, Temelkuran kaže – naravno da postoji.

„Naravno da postoji, ali ne radi se samo o Vučiću i Erdoganu, svi slični lideri na svetu ispoljavaju iste simptome, govoto da igraju po istom udžbeniku ditatora. I zbog toga sam napisala tu knjigu ‘Kako izgubiti državu’, uvek postoje isti šabloni, a svaka zemlja misli da je po tome jedinstvena“, navela je Temelkuran.

Kako je rekla, globalni je uspon krajnje desnice i autoritarizma u celom svetu, a građani u Srbiji i Turskoj „dižu svoj glas da zaštite svoju demokratiju, ali traže i humaniju budućnost“.

Temelkuran je bila među prvim glasovima koja je upozoravala svet nakon što je Erdogan došao na vlast. Na pitanje ima li solidarnosti u borbi protiv sličnih režima, kaže:

„Ima, trebalo bi da ima. U ovom trenutku svi narodi sveta koji traže demokratiju, dostajanstvo, socijalnu pravdu ostavljeni su sami sebi, nemaju političke institucije koja bi mogla da se uhvati u koštac sa tim besom. I svi ti narodi koji se dižu trebalo bi da budu u vezi“.

Temelkuran navodi da je videla na društvenim mrežama pozdrave koje jedni drugima upućuju mladi iz Srbije i Turske.

„I nadam se u bolju budućnost, jer je to nova generacija koja ustaje sa novim političkim diskursom. Ti autoritarni lideri – Vučić, Ergodan, Orban, svi oni su u kontaktu, ne samo ideološki, već se zaista i čuju, podržavaju se međusobno. S druge strane, ako mi to radimo, ne možemo da razmišljamo o otporu ograničenom na državne granice, to mora da bude šire. Naravno, nemamo sredstva koja oni imaju, ali kako je rekao gradonačelnik Istanbula – mi imamo mlade, to znači u ovom trenutku mnogo“, izjavila je Temelkuran.

Na pitanje kako gleda na to što se mladi u Srbiji distanciraju od političkih partija i rešenje vide u nekoj vrsti neposredne demokratije, Temelkuran kaže da su svi ti otpori neka vrsta eksperimenta.

„Svi pokreti širom sveta su ekserimenti, od Indije do SAD, šta činiti sa brzim usponom krajnje desnice. Ova generacija piše priručnik kako se opirati fašizmu i moramo da učimo jedni od drugih. Mi smo probali 2013. kada smo imali prvi taj ustanak. Ali, sada je u Turskoj stvoren odnos između opozicionih stranaka i ulične politike. I to je nov eksperiment“, kazala je.

Srbija je, dodaje, takođe jedan eksperiment.

„Koji je takođe za divljenje i iz dubine srca ja sam veoma uzbuđena zbog tih dešavanja u Srbiji. Sva sredstva treba uložiti u to. Znam da se ti mladi trude da daju sve od sbe. To je deo političkog otpora fašizmu, jer ti fašistički režimi škode našoj veri i poverenju jednih u druge. I moramo da mislimo da ti studenti daju sve od sebe. Kritikovati bi bilo moralno i politički pogrešan izbr“, rekla je Temelkuran.

Za to vreme, vlast pribegava represiji.

„I brzini. Vidimo tu brzinu u Trampovoj Americi… oni nemaju vremena da razmisle. Lideri sa fašističkim tendencijama, oni funkcionišu velikom brzinom i to je sredstvo koje koriste. Međutim, to ne prolazi mirno, narod gradi nešto, i u Srbiji i u Turskoj. Ono što grade je najvažniji otpor prema fašizmu, a to je rušenje zida straha, to je mnogo važno. A narod na terenu odlučuje šta će uraditi s tom energijom“, rekla je sagovornica N1.

Ona smatra i da oni koji su u protestima treba da odlučuju šta dalje.

„I Srbija i Turska će poslužiti kao priručnik za druge zemlje, posebno za zapadne, jer su i one blizu trenutka gde se nalaze Srbija i Turska, i oni će videti kako izgleda biti potpuno usamljen u borbi protiv fašizma“, naglasila je Temelkuran.

Organizovanost ispred pameti

Prema njenim rečima, fašizam „nije posebno kreativan ni inteligentan“. „Nikada nije ni bio takav, ponavlja se ista retorika, isti princip. To je jedan šablonski način na koji raste globalni fašizam. To još uvek radi kod Erdoganovih pristalica, ali podrška za AKP, njegovu stranku, je u drastičnom padu“, navela je.

Ono što fašizam čini jakim je organizovanost.

„I to nije samo upozorenje. Humor, kreativnost, neverovatna energija koja kulja iz protesta, ta pamet, inteligencija, to je velika inspiracija, oni su predivni. Međutim, ne smemo stavljati akcenat na to, jer je ovo politički rat koji će biti dobijen kroz organizovanje, oni koji su organizovaniji, biće jači. U poređenju sa stranom koja je pametna, jednostavno je tako. Moramo to imati u vidu i moramo biti oprezni“, poručila je Temelkuran.

Zbacivanje autoritarnog lidera je, dodaje, proizvod organizovanih procesa i ulične politike. „Protesti predstavljaju inspiraciju, čuvaju dostojanstvo, ali je iscrpljujuće ako su sami i ta iscrpljenost je slaba tačka, ranjiva tačka svih protesta. A odlazak lidera je proizvod organizovanih akcija“, kaže.

A na pitanje da li se autoritarni režimi menjaju na biračkim mestima, turska novinarka kaže:

„To je sjajno pitanje, jedna od crta autoritarnog režima je pretvaranje demokratije u glasačke kutije, ograničavanje demokratije na izbore, na brojke, a sve ostale aktivnosti su ili suzbijene ili postaju obesmišljenje i nisu više uspešne“.

Kako je rekla, ako izbore prati „ulična politika“ i sve veća potražnja sa ulice, onda bi izbori mogli da imaju neku težinu.

„U Turskoj imamo potpuno odbacivanje tih ograničenja, političkih i pravnih restrikcija koje je diktatura uvela društvu. Pa ljudi kažu – briga nas za vaše zabrane, za vaše odluke i presude“, kaže Temelkuran.

Kao što i mnogi stručnjaci za Srbiji smatraju, i Temelkuran kaže da je u Turskoj „duh izašao iz boce“.

„I niko ne zna kuda taj put vodi, ali svi znaju da nema nazad, ni na jednoj strani. Mi smo u zanimljivoj tački u vremenu, juče su odražane najveće demonstracije, 2,5 miliona ljudi okupilo se u Istanbulu. I tamo smo videli plakat koji kaže – mi smo na ivici svih mogućnosti. Tako da jesmo na ivici svih mogućnosti, ali ako pogledamo ljude, političku atmosferu, ja mogu da kažem da ne može nazad“, naglasila je sagovornica N1.

Jer, kako je rekla, velika je stvar da je toliko ljudi izašlo na ulice uprkos zabrani protesta.

„Jednom kada je pređena crta, mislim da ljudi znaju kuda idu, ali ne znaju krajnje odredište. U Turskoj bi želeli da to bude demokrastki uređena zemlja, ali videćemo“, rekla je.

Zašto Evropa ćuti?

Temelkuran na pitanje zašto Evropa i svet ćute na dešavanja u Srbiji i Turskoj, kaže:

„Evropa i svet ne ćute, ćute njihove vlade, svi znamo zbog čega, to je Rusija. Jer Turska ima mogućnost da zaštiti jednu razoružanu Evropu. Jer Tramp uklanja svoju podršku Evropi i Turska je pod lupom. I zbog toga kažem da kada tražite demokratiju u socijalnu pravdu kao narodi, sami ste na svetu“.

Ne postoji politička institucija koja bi izašla u susret vašem besu, jer ceo svet pravi kompromise, dodala je.

„Posle izbora Trampa, svi sličnu lideri, svi su dobili vetar u leđa, ‘carte blanche’ da vrše represiju nad svojim narodima. Zbog toga smo sami ali smo zato jednu drugima potrebni“, predočila je Temelkuran.

Autoritarni režimi, kako kaže, osle izvesnog vremena stvaraju moralnu korupciju u zemlji.

„A najvažnije od svega je da to stvara beznađe, gubi se vera u sebe i u sopstveni narod, u sopstvenu snagu. Da bismo pridobili tu snagu, mi smo potrebni jedni drugima. Ove političke akcije u Srbiji i u Turskoj su ono što osvežava, obnavlja našu veru u ljude. Zašto su mladi tako srećni, puno je radosti u protestima, jer ponovo imate veru u svoje sugrađane, zato su svi radosni, ne zabavljaju se, nego se raduju“, zaključila je Temelkuran.