Tužilac traži maksimalne kazne

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić juče je u Specijalnom sudu na suđenju optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića zatražio od sudskog veća da okrivljene oglasi krivim i da ih kazni po zakonu.
Prema Krivičnom zakonu Srbije za organizovanje ubistva najvišeg predstavnika vlasti i terorizam predviđena je kazna zatvora do 40 godina.
Za organizovanje i ubistvo premijera Đinđića 12. marta 2003. i ranjavanje njegovog telohranitelja Milana Veruovića optuženi su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, pripadnici JSO Zvezdan Jovanović, Željko Tojaga, Saša Pejaković, radnik Bezbednosno-informativne agencije Branislav Bezarević, pripadnici zemunskog klana Dušan Krsmanović i Aleksandar Simović.

Odobreno televizijsko snimanje završnih reči

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero odobrila je juče svim zainteresovanim TV stanicama da emituju završne reči sa suđenja, pošto integralnu verziju dobiju od tehnike Specijalnog suda, ali s odloženim prenosom, kada se u sudu završi radni dan. To je prvi slučaj u srpskom pravosuđu da je javnosti dostupan deo nekog suđenja.

Svi optuženi od početka suđenja negirali su da imaju bilo kakve veze s ubistvom premijera Đinđića. U bekstvu se nalaze Miloš Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić. Đinđić je ubijen jednim hicem iz snajperske puške „hekler koh G3“ pravo u srce.

Izmenjena optužnica za Pejakovića i Tojagu

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić juče je rekao da je izmenio deo optužnice za Sašu Pejakovića i Željka Tojagu. On je odustao od krivičnog gonjenja Pejakovića za zločinačko udruživanje i ubistvo premijera i optužio ga za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Tojagu tužilac sada tereti za pokušaj ubistva premijera kod sportske hale Limes u Novom Beogradu.

Tužilac Prijić je u završnoj reči, napisanoj na više od 100 strana, rekao da je Đinđića iz snajpera ubio pripadnik MUP Srbije i JSO Zvezdan Jovanović koji je to u pretkrivičnom postupku pred policijom detaljno i nedvosmisleno priznao, a zatim i 12 puta potpisao svoj iskaz. On je naglasio da je motiv za ubistvo premijera Srbije kod Jovanovića stvorio Milorad Ulemek koji mu je rekao da će JSO biti rasformirana i da će njeni pripadnici biti poslati u Haški tribunal zbog učešća u ratu na prostorima bivše SFRJ tokom devedesetih.
– Krajnji cilj ubistva premijera Đinđića bio je dovođenje na vlast ljudi kojima bi mogli da upravljaju i da mogu da nastave da se bave kriminalom. Cilj JSO je bio politička vlast. Motiv Ulemeka i Jovanovića bio je što su postojale informacije da je Haški tribunal zainteresovan za njih, a Ulemek je u likvidaciji premijera video mogućnost da se eliminiše haška priča. Akcija je nazvana Stop Hagu i mislili su da bi se sprečila dalja izručenja Tribunalu – rekao je Prijić.
Prema njegovim rečima vođa kriminalne grupe zemunski klan Dušan Spasojević, koji je ubijen prilikom sukoba s policijom u Meljaku maja 2003, nije se slagao s tim Ulemekovim planom, ali je promenio mišljenje kada su stizale informacije da je policija na tragu nerazjašnjenih otmica biznismena, ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, atentata na predsednika SPO Vuka Draškovića. Prijić ističe da je Ulemek bio ubeđen da bi se ubistvom Đinđića poremetilo stanje u društvu i da bi se smanjilo interesovanje Tribunala za njega, pa su preko lista Identitet Đinđića lažno povezivali s kriminalnom grupom sada svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, a trebalo je i da bude snimljena video kaseta na kojoj bi član klana, a danas svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi rekao da je s Đinđićem „radio drogu“. Prijić ističe da je postojao plan da se Ulemek po ubistvu Đinđića postavi na visoko mesto u MUP Srbije.
Tužilac je odbacio bilo kakvu mogućnost da je u atentatu na Đinđića učestvovao i drugi snajperista iz suprotnog pravca, kako je to tvrdila nekolicina pripadnika Đinđićevog obezbeđenja, i negirao mogućnost takozvanog „trećeg metka“, jer su takve spekulacije nastale zbog rasprskavanja košuljice jednog od dva ispaljena snajperska hica.
Prijić je optužene nazvao „lažnim patriotama“ i „još lažnijim ratnicima“ koji su iz snajpera ubili „čoveka usporenog i komplikovanog kretanja“, jer je Đinđić imao povređenu nogu i kretao se pomoću štaka. On je detaljno opisao četiri pokušaja atentata na Đinđića od kraja 2002, na Kopaoniku, kod Bubanj potoka, kod hale Limes i poslednji u dvorištu Vlade Srbije, ali i odbrane svakog od okrivljenih, izjave svedoka i svedoka-saradnika i upoređivao s materijalnim dokazima, pokazujući na koji su način neistinite odbrane okrivljenih.
Prijić je rekao da je jedina strategija odbrane bila da se dokaže da je postupak bio politički montiran i da je ista taktika viđena i na suđenjima za ubistvo Ivana Stambolića, za atentat na Vuka Draškovića i za zločin na Ibarskoj magistrali.
Kako je objasnio tužilac Prijić, JSO je bila privatna Ulemekova vojska, a Zvezdan Jovanović je bio ubeđen da je Ulemek bio šef vođi zemunskog klana Dušanu Spasojeviću.
Posle Prijića, završne reči će izneti i pravni zastupnici porodice Đinđić i optuženi i njihovi branioci.
Suđenje je počelo 22. decembra 2003, a saslušano je oko 150 svedoka, četiri svedoka saradnika, nekoliko veštaka balističke i medicinske struke.