foto (BETAPHOTO/KANCELARIJA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA VLADE SRBIJE)Dok zvaničnici u Dubaiju govore o tehnološkim iskoracima i ljudskom kapitalu, učešće Srbije na Svetskom samitu vlada se u domaćoj javnosti predstavlja kao potvrda međunarodne relevantnosti i modernizacijskih ambicija. Međutim, prema oceni našeg sagovornika, između takvih poruka i svakodnevnog života građana postoji ozbiljan jaz.
U Dubaiju do četvrtka, 5. februara, održava se Svetski samit vlada (World Government Summit – WGS) pod sloganom „Oblikovanje budućih vlada“ kojem prisustvuje i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut.
Srbiju na ovogodišnjem WGS predstavljaju i prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U okviru Samita planirano je održavanje i više od 40 okruglih stolova i ministarskih susreta. Diskusije na panelima obuhvataju pet ključnih tematskih oblasti koje se odnose na savremene izazove, dugoročne pravce razvoja vlada širom sveta, unapređenje globalnog upravljanja, jačanje društvenih kapaciteta i podsticanje održivog ekonomskog rasta. Učesnici panela razgovarali su i na teme urbane transformacije, demografskih promena, kao i novih tehnoloških i geopolitičkih realnosti koje oblikuju buduće globalne tokove.
Nameće se pitanje da li su ovakvi forumi prostor za suštinsko oblikovanje politika ili pre svega sredstvo političke promocije.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenjuje da se zemlja koja još nema pijaću vodu u svim gradovima, toalete u svim školama i kanalizaciju u svakom domaćinstvu teško može ozbiljno predstavljati kao deo kluba tehnološki najnaprednijih država sveta. On navodi da je, uprkos tome, delegacija iz Beograda, predvođena premijerom Đurom Macutom, otputovala u Dubai kako bi „predstavila Srbiju“ na Svetskom samitu vlada, događaju koji se promoviše kao mesto na kojem se oblikuju buduće javne politike i okupljaju najnaprednije vlade i tehnološki lideri sveta.
Kako objašnjava, u praksi, ovo je još jedna prilika da domaći zvaničnici pokažu da su deo globalnih tokova, međutim, prema njegovim rečima, više na fotografijama nego kroz konkretne rezultate.
– Na prvi pogled, poruke koje stižu iz srpske delegacije zvuče poznato: Srbija je među najspremnijim zemljama za tehnološke izazove, napreduje u oblasti veštačke inteligencije, dok ministar finansija Siniša Mali paralelno koristi skup da promoviše Ekspo 2027 i privuče što veći broj država u Beograd. Problem nastaje kada pokušamo da prepoznamo konkretan interes građana Srbije u svemu tome, jer iza velikih reči retko dolaze jasni planovi i merljivi rezultati – objašnjava Beširi.
On navodi da Macut na panelu „Snaga ljudskog kapitala“ govorio o tome kako je IT sektor postao najveći izvozni adut Srbije i kako se država nalazi među vodećima u oblasti digitalne uprave. Podseća i na Macutovo upozorenje da globalno tržište rada prolazi kroz velike promene i da će mnoga zanimanja u narednoj deceniji nestati ili se transformisati, zbog čega su ulaganja u obrazovanje i prekvalifikacije presudna. Istovremeno, Beširi ukazuje na ironiju da o „ljudskom kapitalu“ govori predstavnik vlasti tokom čijeg mandata je Srbiju napustilo oko 800.000 ljudi, uz ocenu da taj kapital nije modernizovan, već odlazi u potrazi za sigurnošću i perspektivom u drugim državama.
Premijer je dodatno pohvalio strateško partnerstvo Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, predstavljajući ga kao dugoročnu viziju razvoja i institucionalne otpornosti, međutim, Beširi ističe da šira slika pokazuje da Srbija danas ima strateška partnerstva gotovo sa svima.
– Gotovo da je jedino Burkina Faso ostala izvan tog kruga, dok istovremeno decenijama nemamo jasnu i doslednu nacionalnu strategiju spoljne politike. To nije slučajno, već model u kome se politika vodi kroz ad hoc dogovore i kratkoročne političke dilove, u skladu sa potrebama vlasti i ličnim stilom upravljanja predsednika, bez obzira na to ko formalno obavlja funkciju premijer – kaže naš sagovornik.
On objašnjava da učešće na ovakvim samitima često služi domaćoj publici kao dokaz međunarodne relevantnosti, dok realni efekti ostaju nejasni.
– Dok ministri govore o digitalnim revolucijama i globalnim partnerstvima, Srbija kod kuće nastavlja da gubi ljude, vreme i razvojne šanse. Ako već govorimo o budućnosti vlada, možda bi prvi korak bio da država konačno pokaže kako da zadrži sopstvenu budućnost u zemlji, a ne da je ispraća na aerodrom – zaključuje Naim Leo Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
