Uslov za kandidaturu ili prihvatanje realnosti

Da li je to, kako tvrde diplomatski izvori i analitičar Dušan Janjić, najava novog uslova za srpsku kandidaturu za ulazak u EU ili moguć rezultat briselskog dijaloga? Srpski zvaničnici smatraju da je to prihvatanje realnosti da se sa Srbima na severu KiM ništa ne može rešiti bez Beograda.

Endi Mekgafi, portparol Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika (MCP), objašnjava za Danas da u Fejtovoj izjavi nema ničeg novog i da se ova kancelarija „nada da Beograd želi da severno Kosovo takođe krene napred sa EU integracijama“.

– Institucije koje su trenutno na severu, u suprotnosti s Rezolucijom SB UN 1244, osim onih unutar kosovskog sistema, nisu kompatibilne s kriterijumima za pristupanje EU. Može se dogoditi da se pitanje severnog Kosova iznese tokom dijaloga, što bi moglo biti produktivno, ali na dvema državama je da o tome odluče. Naš stav je da, imajući u vidu da obe zemlje teže integraciji u EU, ne treba da postoji zamrznut konflikt između Prištine i Beograda – napominje Mekgafi.

Povodom spekulacija da bi Fejtova izjava mogla da bude najava eventualnog rešenja za sever KiM kada ta tema dođe na red u dijaloga između Beograda i Prištine, šef beogradskog pregovarača Borislav Stefanović kaže za Danas da je „sever specifičan i da ne može da se simetrično rešava kao deo KiM južno od Ibra ni po pitanju decentralizacije“.

– Piter Fejt je u više navrata pokušavao da nametne decentralizaciju na severu KiM, ali je tek sada, na kraju mandata odabrao konstruktivan pristup, jer je shvatio da jedino Beograd može da utiče na Srbe sa severa. Opština severna Kosovska Mitrovica postoji zaslugom Nebojše Čovića, nekadašnjeg šefa Koordinacionog centra. Definisana je teritorijalno i administrativno na osnovu sporazuma Štajner – Čović. Da li će se definisati na osnovu tog sporazuma ili Ahtisarijevog plana, što bi izazvalo političke kontraverze, odlučiće se na pregovorima u Briselu, ako se postigne dogovor kada sever KiM dođe na dnevni red. Kakvo god da bude rešenje, Srbi će ga prihvatiti samo ako dolazi iz Beograda, a ne iz Prištine ili nekih drugih centara – kaže za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM.

Ivanović nije želeo da komentariše pitanje Danasa da li Fejt pokušava da progura rešenje za sever KiM računajući na dosadašnju tihu i neformalnu podršku Beograda u decentralizaciji i formiranju srpskih opština južno od Ibra.

– Nemoguće je da će Priština dobrovoljno hteti da uključi Beograd u decentralizaciju na severu i da će s takvom ponudom izaći u pregovorima. Ni EU neće postavljati pred Beograd uslove poput učešća u decentralizaciji severa KiM. Briselu je važno da država kandidat ima dobrosusedske odnose sa zemljama u okruženju, a u slučaju Kosova, čiju nezavisnost mi ne priznajemo, Beograd treba da reguliše komunikaciju s Prištinom, što je on odabrao da uradi preko međunarodnih institucija i organizacija – napominje Ivanović.

Iako su Srbi sa severa KiM često kritični prema zvaničnom Beogradu u meri u kojoj ne priznaju vlast Prištine, Ivanović je optimista da će srpske vlasti uspeti da bez problema sprovedu eventualne briselske dogovore o severu Pokrajine, čak i ako budu u duhu Fejtove izjave.

– Vlast u Beogradu ne može da pobegne od činjenice da je prihvatila decentralizaciju KiM učešćem u pregovorima u kojima posredovao Marti Ahtisari. Srpske opštine i autonomija manastira SPC su ideja Beograda. Beograd treba da bude svestan i da Srbi na severu nastupaju gotovo kao građanski pokret koji se bori za svoj opstanak i zato mora da objasni tom narodu kako to ne prihvata kosovsku nezavisnost ako pravi ustupke na tehničkom nivou – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić.

On ukazuje na to da decentralizacija nije tema dijaloga u Briselu, a da će se „o severu KiM, koji se uz saglasnost Beograda našao među kriterijumima za kandidaturu za ulazak Srbije u EU, razgovarati u okviru briselskih pregovora o integraciji“. To znači , kaže Janjić, sprovođenje kosovskih izbora i gašenje srpskih opština. Na severu, podseća sagovornik Danasa, ne postoji problem granica kao kod novih srpskih opština južno od Ibra – one se podudaraju, samo je pitanje čija će se legislativa primenjivati – kosovska ili države Srbije.

Tri opštinske administracije

– U severnom delu Kosovske Mitrovice postoje dve opštine – srpska, formirana posle lokalnih izbora koje je na KiM 2008. organizovao Beograd i Unmikova administracija, nastala na osnovu sporazuma Štajner – Čović. U južnom, albanskom delu grada posle lokalnih kosovskih izbora 2009, a u skladu s Ahtisarijevim planom, formirana je opština Južna Mitrovica, dok je Vlada Kosova osnovala Opštinski pripremni tim za formiranje opštine severna Mitrovica. Zbog odbijanja Srba da prihvate vlast Prištine na severu KiM 15. novembra 2009, nisu sprovedeni lokalni kosovskih izbori, niti popis stanovništva marta ove godine.

Obećanja i rokovi

Analitičar Dušan Janjić tvrdi da „Fejt sada govori ono što vlast u Beogradu treba da kaže građanima, jer u novembru ističe rok koji je predsednik Srbije Boris Tadić dobio kad je pre dve godine obećao EU i SAD da će naći rešenje za sever KiM koje će zadovoljiti Brisel i Vašington“.