„Vanredni izbori sve izvesniji“: Šta nakon pet neuspešnih sednica Skupštine Kosova?

Blokada kosovskog parlamenta nastavila je i posle petog dana konstitutivne sednice koja je 23. aprila trajala nešto preko sat i po vremena.

Poslanik Samoopredeljenja Glauk Konjufca još jednom je ponovio da je kandidat tog pokreta za predsednika Skupštine Aljbuljena Hadžiju, čiji je izbor bio neuspešan već dva puta. Na glasanju 23. aprila, još jednom nije dobila potreban broj glasova, a broj glasova protiv bio je znatno veći.

Od početka zasedanja, predstavnici dosadašnje vlasti i opozicije optužuju jedni druge za institucionalnu blokadu, ali se često mogu čuti i pozivi na izlazak iz krize političkim dogovorom. Ipak, i pored različitih opcija koje su se mogle čuti u javnosti, za sada Samoopredeljenje ne uspeva da obezbedi većinu.

Još jedno rešenje, koje su predložile sve veće partije jesu i ponovni izbori, za koje smatraju da bi uspešno razrešili trenutnu blokadu.

Već nakon dva neuspešna zasedanja konstitutivne sednice parlamenta, poslanik Samoopredeljenja Faton Peci rekao je da, ukoliko njegov pokret ne formira Vladu, treba ići na nove izbore.

Osim njega i poslanica Mimoza Kusari-Ljilja pozvala je kolege da se, ukoliko nema dogovora o izboru predsednika Skupštine, konstituiše parlament kako bi se napravio dogovor da se sakupi 80 glasova za raspuštanje istog i raspisivanje novih izbora.

Slične poruke mogle su se čuti i od strane opozicionih poslanika. Lider Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići je navodio i 15. jun kao mogući datum novih izbora, dok je Hikmete Bajrami, poslanica Demokratskog saveza Kosova je naglasila da je DSK spreman za izbore, te da će na tim izborima Samoopredeljenje doživeti pad.

„Uglavnom smo spremni za izbore… Za stranku koja je prihvatila rezultate, najpovoljnija opcija jeste da idemo na izbore. Na izbore se ide kada se zna ko nas na njih šalje i zašto. Oni koji su dali 48 poslanika gospodinu Kurtiju – više ih neće dati. Doživeće pad“, rekla je ona.

Iz Altenative za budućnost Kosova (ABK), Ramuša Haradinaja ranije su poručili da bi izbori bili dobro rešenje. Tako je danas, nakon petog neuspešnog pokušaja konstituisanja Skupštine, potpredsednik ABK Palj Ljekaj rekao nema alternative novim izborima.

„Pokret Samoopredeljenje je izgubio pravac i poverenje. Nema alternative, građani zaslužuju novi početak. Pripremite se za izbore!“, napisao je Ljekaj.

Iako od njhovih koalicionih partnera iz Socijaldemokratske inicijative (NISMA) nije bilo poziva na izbore, napomenuli su da su izjave Samoopreljenja “priprema za vanredne izbore.

Svaka vlada će biti kratkog veka

Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa za Danas kaže da, uzimajući u obzir nezadovoljstvo svih partija, vanredni izbori postaju sve izvesniji.

“Ovde nije samo stvar u tome ko će obezbediti teško dostižnu većinu za vladu, već ih dodatno demotiviše to što je gotovo izvesno da će ta vlada biti kratkog veka” pojašnjava naša sagovornica i dodaje da već sledećeg marta dolaze predsednički izbori za koje je potreban još veći konsenzus u Skupštini.

Ona ističe da nemogućnost da se predsednik izabere u skupštini automatski izazva nove vanredne izbore.

“Tako da osim što bi nova Vlada imala mnogo problema sa kojima mora da se suoči, sva je prilika da bi ona bila i kratkog veka i u nezahvalnom trenutku politički bi mogla da ode na nove izbore naredne godine”, kaže naša sagovornica.

Kako ističe, sve ove kalkulacije, pored loših odnosa usled zapaljive retorike u predizbornoj kampanji, vrlo komplikuju uspostavljanje institucija u ovom trenutku.

“S druge strane, teško da partije mogu da očekuju bitno različit učinak ukoliko dođe do vanrednih izbora, i analitičari gotovo unisono dovode u pitanje njihovu svrsishodnost”, kaže Andrić Rakić.

Zbog toga, dodaje ona, očekuje da će na kraju preovladati pragmatizam, te da će doći do nekog političkog dogovora za izbor predsedavajućeg Skupštine i izbor Vlade, makar i manjinske.

“U tom procesu međutim, mogu se očekivati maksimalna zatezanja i uslovljavanja opozicije kojoj je u interesu da okrnje imidž Samoopredeljenja kao partije sa većinskim podrškom. To je slučaj i sada sa izborom predsedavajućeg, gde pojedine opozicione partije javno saopštavaju da će glasati za kandidate Samoopredeljenja, ali ne za Hadžiju koji je prvi izbor Kurtija, već za druge kandidate poimence”, zaključuje sagovornica Danasa.

Vanredni izbori sigurni, ali ne sada

Politički analitičar Halil Matoši sa druge strane tvrdi da su novi vanredni izbori sigurno na vidiku, ali da neće biti sada održani.

„Kurti ima za cilj da odvede zemlju na istovremene dvostruke izbore (nacionalne i opštinske) na jesen“, pojašnjava Matoši.

Kako ističe, Kurtija ne interesuje da vlada sa strankama „starog režima“, kako on naziva albanske većinske stranke i Srpsku listu.

„Prema njegovim rečima, ovi ljudi formiraju blok protiv njega, a u korist Vučića. Populista Kurti smatra da će građani još jednom kazniti tradicionalne kosovske državotvorne partije ciljanjem na 500 hiljada glasova za Samoopredeljenje“, zaključuje naš sagovornik.