Printskrin Kosovo OnlineNakon četiri uzastopna prekida i odlaganja konstitutivne sednice skupštine Kosova, kraj ove krize se ne nazire. Kako ističu naši sagovornici, stanje dodatno otežava činjenica da se za podršku u Skupštini očekuju nagrade u Vladi, ali da Samoopredeljenje ne može da ispuni zahteve svih.
Sednica skupštine Kosova je poslednji put prekinuta nakon što je poslanik Samoopredeljenja Glauk Konjufca od predsedavajućeg zatražio dodatno vreme za razrešenje trenutne situacije, odnosno nemogućnosti imenovanja predsednika Skupštine.
Kandidatkinja Samoopredeljenja, koje je na izboru osvojilo najveći broj glasova, je poslanica Aljbuljena Hadžiju.
Prilikom glasanja za njeno imenovanje, u dva navrata, ona nije dobila dogovoljno glasova – u prvom je dobila 57 glasova za, 20 protiv i 3 uzdržana, dok je u drugom bio samo jedan poslanik manje protiv.
Iako je uoči početka sednice, bilo govora o mogućoj podršci Samoopredeljenju od strane pojedinih opozicionih poslanika, za sada je izostala. Nakon neuspeha izglasavanja Hadžiju, lider opozicione Alternative za budućnost Kosova (ABK), Ramuš Haradinaj je izjavio da bi ABK mogla da glasa za kandidata Samoopredeljenja ukoliko to budu poslanice Škipe Seljimi ili Saranda Bogujevci.
Ipak, Bogujevci je na Fejsbuku napisala da ABK nema pravo da predlaže bilo koga, i podsetila da ju je taj pokret ranije nazvao amaterkom koja nije dostojna da vodi sednicu.
Nakon četiri dana, konstitutivna sednica kosovske Skupštine nije završena. Svako zasedanje je završen prekidom sednice, a nastavak je zakazan za sredu 23. april.
Govoreći o zakonskoj proceduri, politikolog Ognjen Gogić kaže da odgovor na pitanje do kada se sednica može odlagati – ne postoji.
“Nema zakonskog ili uslovno propisanog roka koji definiše do kada treba da se izabere predsednik Skupštine, to je pravna praznina”, tvrdi naš sagovornik i dodaje da su se slične situacije dešavale i ranije, te da je tada poslenju reč imao Ustavni sud.
Gogić podseća da je 2020. godine, nakon odugovlačenja Aljbina Kurtija, Ustavni sud rekao da pravo predlaganja predsednika Skupštine mora da se koristi proaktivno.
“Rekli bi da to nije u demokratskom duhu, da nije smisao ustava da se odlaže konstituisanje ustanova i onda bi verovatnorekli, pošto Kurti nije iskoristio to pravo, da to može da radi opozicija”, pojašnjava sagovornik Danasa.
Kako ističe, Ustavnom sudu bi mogao da se obrati predsednik ili narodni poslanici, a to mogu uraditi u dva slučaja, ukoliko se nastavi odlaganje sednice i ukoliko kandidat Samoopredeljenja ne dobije dovoljno glasova po treći put.
Gogić dodaje da pravo predlaganja predsednika Skupštine ima pobednik na izborima, ali da to nije njegovo apsolutno pravo, već da je on „samo na potezu“, te da ako ne uspe, to pravo prelazi na opozicione poslanike, dok bi Ustavni sud mogao da presudi koliko puta pobednik može da predloži kandidata.
Govoreći o političkom aspektu treutne situacije Gogić naglašava da je izbor predsednika parlamenta povezan sa izborom nove Vlade, te da oni koji bi podržali kandidata za predsednika parlamenta pregovaraju sa Samoopredeljenjem u “u paketu”.
“Izgleda da niko neće da mu da podršku u parlamentu ukoliko nema obećanje šta će biti sa vladom. On radi na tome, pokušava i Nismu i pojedinačne poslanike alabanskih opozicionih partija da pridobije, ali mu to do sada nije uspelo. Oni trguju sa njim, ali ne može da namiri sve te apetite”, objašnjava naš sagovornik.
S obzirom da se paralelno odvijaju pregovori o vladi, Gogić ističe da je proceduralni proces, politički gledano, mnogo značajniji.
Izvršni direktor EPIK Instituta Demuš Šaša za Danas kaže da Zakonski okvir predviđa da se Skupština mora sastajati svakih 48 sati do izbora predsednika Skupštine.
“Zakonski okvir ne predviđa finalni rok do kada se predsednik Skupštine mora izabrati, ali posledice su očigledne pošto bez funkcionalne Skupštine Kosovo neće imati nove institucije koje treba proizaci kao rezultat poslednjih izbora i volje građana”, kaže naš sagovornik i dodaje da se trenutno ne nazire mogućnost odabira predsednika Skupštine.
Komentarišući navode koji su se pojavili u javnosti, da se kao moguće rešenje razmatraju i novi izbori, Šaša kaže da to nije realno očekivati.
“Trenutnu blokadu teba više videti iz ugla momentalnih politčkih pregovora između potencijalnih koalicionih partnera i taktičkih poteza kako bi različite strane dobile što veći deo kolača institucijalne pite”, zaključuje sagovornik Danasa.
Gogić sa druge strane tvrdi da izbori jesu jedan od načina da se razreši trenutna kriza, ali da je pitanje da li bi još jedan neuspeli pokušaj izbora Hadžiju za predsednicu bio dovoljan povod za to.
„Opozicija još uvek nema mandat da predlaže kandidata, ali postoji mogućnost da se pravo predlaganja predsednika da postizbornoj većini. Da li će se ići na izbore, to je više politička procena nego pravna, u smislu da mogu i opozicija i oni da odluče da nema potrebe da se ide na nove izbore“, kaže naš sagovornik.
Gogić zaključuje da će izostanak izbora predsednika Skupštine u dogledno vreme Kosovo verovatno približitinovim izborima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
