INTERVJU Londaneze, reper iz Osojana, o „tišini“ svojih sunarodnika: Moja generacija potvrđuje da su Srbi sa Kosova uvek bili režimski nastrojeni

„Kurti nije naša rana / Već ćutanje tvoje stalno / Ti si krivac, ti si pi*ka“, poručuje, između ostalog, Londaneze u svojoj najnovijoj pesmi svojim sunarodnicima. U spotu je sa crvenom šakom – simbolom studentskih i građanskih protesta širom Srbije.

U intervjuu za Danas, Danilo Đurić, alijas Londan Londaneze, otkriva da je ova pesma, u kojoj poručuje i da „demagog sa TV-a dogovorio je žrtve“, nastala nakon sukoba u selu Banjska, a govori i o spoju aktivizma i repa, motivu za pisanje ove pesme, kao i o reakcijama koje je „Tišina“ jeste ili nije proizvela među Srbima na Kosmetu. U razgovoru smo se dotakli i godišnjice Briselskog sporazuma, kojim su Srbi integrisani u kosovske institucije.

*Kada si napisao ovu pesmu? Šta ti je bio glavni motiv za pisanje, kome se obraćaš pre svega?

Pesma je napisana nakon događaja u Banjskoj, koji je bio okidač, ali lanac događaja na Kosmetu zapravo je inspiracija za pisanje ovog teksta. Štokholmski sindrom Srba sa Kosmeta, koji bezuslovno podržavaju režim Aleksandra Vučića, jasno udaljava Srbe sa Kosmeta od Srbije i gasi i poslednje znake života srpske države na Kosovu. Ja razumem da mi, Srbi sa Kosmeta, moramo biti okrenuti ka Beogradu ako želimo da opstanemo, ali mi nije jasno do koje granice su moji sunarodnici spremni da idu, iako im Vučić jasno crta granicu između Srbije i Kosova.

*Uspeo si da spojiš rep i aktivizam – koje si teme do sada obrađivao u svojim pesmama?

Kao i svi reperi, još u osnovnoj školi sam sa drugarom počeo da piskaram neke tekstove, ali tek u srednjoj školi u Kosovskoj Mitrovici sam se povezao sa mitrovačkim reperima i snimio prvu svoju pesmu „Novo ili staro“ u tadašnjem Flow Studiju.
Rep sam uvek gledao kao način da iskažem neko svoje mišljenje, tako da je bilo lako spojiti aktivizam i rep. Što se tiče tema, ima tu svačega – od šaljivih pesama poput „Slađane“, pa do političkih tema po kojima ljudi i najviše prepoznaju moj rad.

*Je l’ su tvoje poruke proizvele nekakve reakcije među srpskom zajednicom na Kosovu?

Pa verujem da nije. Da sam pisao nacionalističko-radikalskom retorikom, verujem da bi to mnogo veću pažnju privuklo. Okrenuti se i reći „E, ljudi, malo smo i mi krivi za stanje u kojem se nalazimo.“ nije baš popularan način komunikacije sa ljudima koji su navikli da za svaki problem nađu krivca u nekom drugom.

*Zašto onako oštar govor prema sunarodnicima – „nije Kurti naša rana, ti si krivac, ti si pi*čka?

Kao što rekoh već – malo smo i sami krivi. Svi znamo koji je cilj Kurtija i o tome ne trebamo puno da polemišemo – on želi Kosovo bez Srba. Ali nije Kurti kriv što predstavnici Srba na Kosovu nemaju razrađen plan za opstanak ovog naroda ovde, već baš suprotno – svaki potez Srpske liste je, blago rečeno, katastrofalan i fatalan za srpsku zajednicu.

„Kurti želi Kosovo bez Srba, svaki potez Srpske liste fatalan za srpsku zajednicu“

E sada, zašto tako oštro? Zato što u kafani, na ulici, na terenu za basket – bilo gde – bilo ko govori sve najgore o Srpskoj listi, a onda opet na izborima odu i zaokruže iste te ljude, jer je uvek lakše utopiti se nego pokušati da promeniš nešto.
Tako da, nažalost, i moja generacija potvrđuje onu rečenicu da su Srbi sa Kosmeta uvek bili režimski nastrojeni.

*Zašto Srbi na KiM, i prema tvojoj pesmi, i prema drugim navodima, ćute? Zašto nema više ljudi u Kosovskoj Mitrovici na odavanjima počasti nastradalima prilikom pada nadstrešnice?

Jedan od glavnih razloga je strah, ali i to što ljudi režim povezuju sa državom. Pa ako si protiv režima ili nekih stvari koje taj režim radi, ti automatski dobijaš žutu traku oko ruke i bivaš proglašen izdajnikom. A na Kosovu je ipak još malo teže nego u Srbiji da budeš izdajnik.

*Je l’ se promenilo nešto u toj tišini Srba sa KiM? Imamo proteste zbog nepravedne raspodele socijalne pomoći i partijskog zapošljavanja. Zašto se Srbi sa KiM bore protiv Srpske liste kroz te proteste, ali i dalje u Vučiću vide spas?

To je ono što sam malo pre rekao – povezivanje režima sa državom. Aleksandar Vučić u očima tih ljudi nije činovnik u službi naroda, već sama država. Ljudi se bune jer imaju svoj lični problem, ne bune se protiv sistema koji ih je doveo do tog problema. Ako njihov lični problem bude rešen, ne verujem da će ostati tu kao podrška nekim drugima kojima problem ne bude rešen.
Zato to i pruža taj manevar – parafraziraću: „Oni su krivi, ali mi smo za Vučića“. To je neko moje viđenje te situacije sa protestima na Kosmetu.

*Godišnjica je Briselskog sporazuma. Tokom ovih 12 godina potpisani su ili usmeno prihvaćeni i drugi sporazumi – Ohridski, evropski, Vašingtonski. Koliko je ovaj prvi, Briselski, promenio život Srba na Kosmetu – tvoj lični, a kako su na život uticali ovi drugi sporazumi?

Pa od potpisivanja Briselskog sporazuma kreće nestajanje srpske države na Kosmetu – Srbi gube sve, a ne dobijaju ništa. Sporazum je učinio da se Srbi integrišu u kosovske institucije i garantovao određene tačke koje bi Srbima obezbedile neki vid autonomije, kao što su školstvo, zdravstvo i lokalne samouprave.

Da ne navodim da region i sever, po sporazumu, mora da ima komandanta policije koji je srpske nacionalnosti – a to nije slučaj – zatim zajednicu srpskih opština itd.

Srbi su napustili institucije jer im je tako rečeno i time su dozvolili da izgube i ono malo što su imali. Ukidanjem pošte, opština, socijalnih službi, Srbi su primorani da odlaze do Raške ili nekog drugog grada u centralnoj Srbiji da bi sredili dokumenta ili podigli penziju, platu, socijalnu pomoć. Tako da možete zamisliti kakav uticaj je sve ovo imalo na srpski narod na Kosmetu, pored konstantne represije Kurtijevog režima.