Šta dalje nakon Vidovdana?

Da će incidenata biti, jasno je bilo i pre same subote. U očajno stanje je dovedena ova zemlja, pa su ljudi spremni na očajničke poteze, dozlogrdilo im je, pa misle da je nasilje zapravo rešenje. Videlo se to i na prvom protestu u Novom Sadu, kada je došlo do napada na Gradsku kuću, gde nisu, svedočio sam tome iz prvih redova, uprkos široko raspostranjenom narativu samo „ubačeni elementi“ vršili nasilje. Šta god ta floskula „ubačeni element“ više značila.

Zna to Vučić, svestan je dosta dobro u šta je Srbiju uvalio i ka čemu je vodi. Zato stalno provocira, kako bi imao opravdanje za represiju. Svestan je situacije i misli da mu to odgovara. Na protestu 15. marta incidenata nije bilo, iako su ih meštani „Ćacilenda“ provocirali, ali je zato protestante, u sred 16 minuta tišine, zvučno rasterao. Čekao je incidente kao mečka u rupi. Zato sam se i nadao da će u subotu sve proći bez incidenata. No, ni ona druga strana, barem njen deo koji je bio spreman na sukobe sa kordonima policije i žandarmerije, a i sa „ćacijima“, tako nije mislio.

Naredni dani pokazaće da li se Vučić preigrao, koliko ga je nasilje na ulicama uzdrmalo i koliko je imun na ulične proteste, jer se dosad veoma imunim pokazao.

Izlišno je, mislim, pisati o atmosferi koja je na ulicama vladala, ona je obišla sve medije i društvene mreže. Ono što mi, pak, deluje ključno je da je jasno bilo da su policija i žandarmerija imale jasan zadatak da odbrane „Ćacilend“, pa su tako formirali kordone po čitavom gradu kako bi sprečili ijednog demonstranta da priđe ovom strugo čuvanom nehigijenskom naselju iz kojeg su sve vreme letela jaja i drugi predmeti ka novinarima koji su bili u blizini.

Bilo je kamenica, bilo je onda i krvavih nogu i glava. Napadani su i novinari, pa sam i sam imao tu čast da osetim kako to izgleda kada policija odguruje i šutira u zadnjicu.

Nije sinoć Srbija pobedila, kako to Vučić reče, nije niko pobedio, ali se zna ko snosi najveću odgovornost za sinoćne nerede.

Jer ko je slao batinaše na studente FDU-a? Koga su po ulicama gazili kolima? Ko je dehumanizovao studente i pobunjene građane? Ko je instalirao kamp nasilnika koji mu služe kao živi zid i provokacija? Ko je taj koji je raspisivanjem izbora mogao da spreči incidente? I naposletku, ko je taj ko nakon smrti, isprva 15 ljudi, prilikom pada nadstrešnice nije pokazao neophodnu političku odgovornost i nije naterao svoje partijske poslušnike da podnesu ostavke i ko je instrumentovalizovao tužilaštvo pa se ni ne veruje da će ono moći da sprovede istragu koja bi dovela do odgovornosti za smrt 16 ljudi i tuou zemlji koja je samo godinu dana pre toga proživela dva masovna ubistva? E baš Taj najodgovorniji je za sve što se u subotu dešavalo i za sve što će se dešavati.

Vidovdan je preloman za studentsku i opštegrađansku pobunu. One sada treba da postanu jedno, studenti su toliko toga nosili na leđima, predvodeći građane u borbi za demokratsko društvo. Ako ovaj narod nije spreman da zameni studente u prvim redovima ili da makar stane sa njima rame uz rame u prvom redu borbe, onda sve ovo i zaslužuje. Kako je primetio politikolog Aleksandar Ivković na „Iksu“, sada je vreme za pripremu za izbore, pa kad god oni usledili.

Na izbore se spremati, ali bez veštačkih podela na pobunjene studente i opoziciju. Da je zajednički front neophodan pokazali su i nedavni izbori u Zaječaru i Kosjeriću.

U subotu upečatljiva mi je bila sledeća scena, koja pokazuje šta pobunjene građane u ovoj borbi čeka – žandarmerija izlazi iz prolaza kod Ustavnog suda da pojača kordon u Bulevaru kralja Aleksandra. Policajac u civilu trči pored njih, ubrzava ih i viče im „Sad kad krenete, jebite im majku“. Uz takvu naredbu, dobro su demonstranti i prošli. A i mi novinari.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.