foto EPA-EFE/Georgi LičovskiNakon “odmora”, parlamentarna kriza na Kosovu nastavila se odustajanjem predsednice Kosova Vjose Osmani da od Ustavnog suda zahteva pojašnjenje koji su sledeći koraci u konstituisanju Skupštine, iako je to trebalo da privede ovu krizu kraju. To je uradila, pozivajući se na odluku da se kao sudija izvestioc na tom slučaju postavi srbin Radomir Laban.
Politička kriza na Kosovu doživela je jednu vrstu pauze prekidom pokušaja konstituisanja Skupštine Kosova nakon 53 pokušaja, i to po nalogu Ustavnog suda.
Ustavni sud reagovao je na zahtev predsednice Kosova, koja je zatražila da sudstvo rastumači šta je naredni potez u ovakvoj situaciji, zbog čega su oni da li rok za konstituisanje do 26. jula. S obzirom da do konstituisanja Skupštine nije došlo, Osmani je poslala zahtev sudu da odluči šta treba uraditi nakon toga.
Ta odluka suda očekivala se 8. avgusta ali, kako je u utorak saopštila Osmani, ona je povukla svoj zahtev, zbog odabira Radomira Labana za sudiju izvestioca na tom slučaju.
„Povukla sam zahtev podnet 22. jula Ustavnom sudu. Učinila sam to kao neposrednu reakciju na potvrđenu informaciju da je Radomir Laban određen za sudiju izvestioca, a protiv njega su naše bezbednosne institucije u godinama 2018., 2021. i 2024. dostavile jasne i zvanične podatke o opasnim aktivnostima. Prema tim informacijama, ovaj sudija predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost Kosova i učestvovao je u delovanjima protiv ustavnog poretka“, rekla je Osmani na konferenciji za novinare.
Osmani je naglasila da Laban nije izabran za sudiju Ustavnog suda za vreme njegovog mandata već Hašima Tačija, te da je moguće smeniti ga ukoliko to predloži dve trećine sudija.
Ovim povodom oglasila se i kandidatkinja Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine Aljbuljena Hadžiju koja je istakla da je njena stranka još 2018. godine tražila Labanovo razrešenje zbog njegove kriminalne prošlosti.
Marinković: Osmani i Kurti sarađuju u prisilnoj integraciji srpske zajednice
Miodarg Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije za Danas pojašnjava da sudija izvestilac u postupku pred Ustavnim sudom nema ovlašćenje da samostalno odlučuje o ishodu predmeta.
“Odluke se donose dvotrećinskom većinom, te jedan sudija, bez obzira na ulogu u konkretnom slučaju, ne može imati presudan uticaj na konačan ishod. U ovom slučaju svedočimo još jednoj instrumentalizaciji etničkih tenzija u političke svrhe”, tvrdi naš sagovornik.
Marinković dodaje da je odluka da se ovo pitanje iznese u javnost na način koji podstiče sumnju i nepoverenje u rad institucija deo “šire političke strategije koja koristi populistički i konfrontacijski diskurs prema srpskoj zajednici”.
“Prema tom narativu, institucionalno prisustvo Srba je prihvatljivo samo ako je u potpunosti podređeno političkim ciljevima vlasti u Prištini. Svaka forma autonomije ili nezavisnog delovanja odmah se predstavlja kao neprihvatljiva”, naglašava Marinković.
Govoreći o tvrdnjama Osmani da postoje informacije da Laban predstavlja pretnju državi, te da je moguće smeniti ga ukoliko to predloži dve trećine sudija Ustavnog suda, naš sagovornik tvrdi da je reč o nečemu ozbiljnijem od samog pritiska na sudstvo.
“Osmani ovim pokušava da onemogući Ustavni sud da reši trenutnu institucionalnu krizu na Kosovu, svesna da se izuzećem sudije iz srpske zajednice gubi kvorum neophodan za donošenje odluke”, navodi Marinković i dodaje da je u pitanju je proračunat politički potez sa jasnim ciljem – paralizom rada suda.
On podseća da se Ustavni sud Kosova u više navrata pokazao kao politički nezavisno telo, van kontrole Kurtija i Osmani, te da im je upravo zbog toga verovatno bilo u interesu da se ovo telo izuzme kao instanca u rešavanju trenutnog političkog zastoja.
Na pitanje kakve ovo posledice može imati na treutnu političku krizu na Kosovu, koja je trebalo da bude razrešena upravo procesom pred Ustavnim sudom, na zahtev Osmani, Marinković odgovara da ovaj potez ima za cilj da obezbedi kontinuitet vlasti Aljbina Kurtija.
“Jedna od ključnih kalkulacija u vezi sa mogućim mišljenjem Ustavnog suda bila je procena da bi, nakon 8. avgusta, mandat za formiranje Skupštine i potencijalno nove Vlade mogao pripasti drugoplasiranoj stranci, tačnije, PDK-u Hašima Tačija s obzirom na to da je trenutni politički zastoj pokazao da Kurti nema neophodnu većinu”, pojašnjava on i dodaje da su krajnji cilj verovatno novi izbori, na kojima Kurti, tvrdi on, oslanjajući se na dodatne populističke pritiske na severu Kosova, očekuje bolji rezultat.
Naš sagovornik ističe da ovaj potez dodatno pokazuje da Osmani i Kurti, bez obzira na aktuelne nesuglasice, u suštini nastavljaju da podržavaju istu političku ideju, marginalizaciju i prisilnu integraciju srpske zajednice na Kosovu.
“To je osnova na kojoj očigledno i dalje mogu sarađivati”, zaključuje Marinković.
Ko je Radomir Laban?
Radomir Laban postao je sudija Ustavnog suda Kosova 2018. godine za vrme mandata Hašima Tačija. Godinu dana ranije, Srbija je od Euleksa zatražila njegovo hapšenje i izručenje.
Laban je kao član „carinske mafije“, 2011. godine osuđen u beogradskom Specijalnom sudu zbog primanja mita na kaznu zatvora u trajanju od šest godina. Pored zatvorske kazne, dobio je i desetogodišnju zabranu obavljanja delatnosti u Upravi carina, čiji je službenik Obaveštajnog odeljenja bio kada je počinio zločin za koji je osuđen.
Ipak, Srpska lista ga je 2018. godine predložila za sudiju Ustavnog suda Kosova.
„Mi kao parlamentarna grupa, odnosno kao srpski i politički predstavnici ovde u Skupštini želimo da predložimo i da podržimo kandidata koji ima veliko pravno iskustvo, sa profesionalnom reputacijom u oblasti javnog i ustavnog prava i kandidata naravno koji ima visoko moralne kvalitete i integritet“, rekao je tadašnji predsednik SL Slavko Simić u Skupštini Kosova.
Mandat Radomira Labana traje do 2027. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
