Foto: EPA / CRISTOBAL HERRERA-ULASHKEVICHPrva reakcija predsednika Srbije na atentat na Čarlija Kirka bila je polu-hvalospev na njegov račun, iako se, kako kaže, ne slaže sa svim njegovim stavovima. Govoreći o tome kako je on samo govorio šta misli i borio se za svoje ideje, Vučić je skočio na domaći teren i pozvao javnost da zamisli “da se sve to dešavalo ovde sa nekima koji drugačije misle”.
Iako je u Srbiji u poslednjih deset meseci anti-SNS sentiment poprilično raširen, posledice protesta su češće povređeni demonstranti nego pristalice vlasti. Same studentske blokade započele su zbog napada na studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti, dok su se kasnije nizale žrtve nasilja na strani demonstranata, od gaženja kolima do razbijanja vilice devojci od strane momaka koji su izašli iz prostorija SNS-a.
Sada, kada je manji intenzitet protesta, sve su češći napadi na suparnike vlasti, razbijanje njihove imovine, ispisivanje grafita na njihovim adresama i slično.
Sa druge strane, od akcija koje su preduzete protiv SNS-a i njihovih pristalica izdvaja se lomljenje i paljenje prostorija i poprilično neprijatne akcije “dezinfikovanja” gradova nakon skupova simpatizera vlasti i drugi simbolični potezi kojima se nepotrebno obezvređuju glasači vlasti.
Onda u Juti, u SAD, hiljadama kilometara daleko, preko okeana, dolazi do ubistva Trampovog saradnika Čarlija Kirka. Tipičnog američkog desničara koji se protivio abortusu, pravima ugroženih grupa i većoj kontroli nad oružjem pod izgovorom da bi radije prihvatio nekoliko žrtava nego ograničavanje prava da se nosi oružje, te podržavao trenutni genocid nad Palestincima.
Realno, poslednji napisan pasus svima zvuči mnogo zanimljivije od pretposlednjeg, i sigurno se većina naroda za vikend bavila Kirkovim ubistvom nego “dezinfikovanjem gradova”.
Vučić se takođe preko noći ponovo pretvorio u američkog konzervativnog analitičara Kirkovog tipa, koji se bori protiv “radikalno ekstremnih ludih anarho-liberala”. Zatim je gostujući na Informeru sam izveo zaključak – studenti će ga pozvati na debatu na Trgu Republike, a onda:
„Oni (studenti) su tačno nameštali scenu u kojoj bih ja bio Čarli Kirk i u kojoj bi me neko, da kažem bilo šta, došao i ubio me”.
Vučić je u pravu kada kaže da nije bitno da li se slaže sa stavovima Čarlija Kirka, niti ima smisla napadati Vučića kao “klasičnog desničara” koji se poistovećuje sa Kirkom zbog njegovih stavova.
Opsednutost Kirkovim ubistvom od strane Vučića i prorežimskih medija ne dolazi iz deljenih vrednosti, već iz tipičnih tehnika vladanja kojima se ovaj režim koristi – izmišlja ludog neprijatelja koji samo što ga nije ubio i porušio sve vredno u našoj zemlji, a zatim ubeđuje ljude da on jedini može da spreči da se to desi.
S obzirom da je Vučiću potrebno da po proverenim receptima demonstrante proglasi za neuračunljive neprijatelje države koji razmišljaju samo o nasilju, ali da toga ovde zapravo nema, ubistvo koje se odigralo desetinama hiljada kilometara daleko poslužilo je savršeno.
Kao što je i sam predsednik rekao otvarajući ovu temu na Informeru – “Nema mnogo veze sa nama, hajde da komentarišemo”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
