Vučić ćuti o integraciji studenata u kosovski sistem: Šta studenti Univerziteta u Prištini traže od Beograda?

U saopštenju dostavljenom medijima ističe se da se „grupa studenata Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici već mesecima obraća javnosti, upozorava i poziva na preduzimanje konkretnih mera zbog navoda da će se obrazovni i zdravstveni sistem integrisati u kosovski sistem, ali je targetirana, označavana kao izdajnička, a njeni članovi kao strani plaćenici da bi sad, i pre integracije, studentima i profesorima koji nemaju kosovska dokumenta proces studiranja i rada praktično bio onemogućen“.

„Zahtevi koje traže kosovske vlasti – privremena boravišna dozvola zbog studiranja i rada – gotovo su neizvodljivi dok je Univerzitet u sadašnjem statusu, jer Univerzitet ne može da izda dokumentaciju koju Priština nalaže, budući da institucije Republike Srbije ne priznaju kosovske institucije. Svesni situacije, smatramo da integracija, kao ni eventualno izmeštanje nije rešenje. Zahtevamo treći način za opstanak

Univerziteta, ukupnog školstva i zdravstva, a samim tim i studenata, učenika, prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika kao i celokupnog srpskog naroda na KiM“, ističu studenti Prištinskog univerziteta.

Umesto zvaničnog Beograda koji i dalje ćuti povodom spekulacija o mogućoj, po nekima čak i dogovorenoj integraciji srpskog obrazovanja i zdravstva u pravne okvire samoproglašene kosovke države, juče se oglasio Olivije Gero, ambasador Francuske u Prištini.

„Zdravstvo i obrazovanje su izuzetno osetljiva pitanja. Verujem da trebaju biti diskutovana sa EU i u EU koja je upravljala dijalogom između Kosova i Srbije. Ništa nekoordinisano se ne treba preduzeti“, izjavio je ambasador Gero.

On je ocenio i da je ova tema „predmet lažnih vesti i preterivanja“, ali i da „Srbi treba da budu deo života Kosova, a ne samo da zadrže svoj identitet“.

„Zato je potreban kapacitet mladih kosovskih Srba i mladih Albanaca da razgovaraju međusobno, da dele zajedničke stvari. To je način za korak napred. Ali, ne treba biti ishitren po ovom pitanju. To nije nešto što se može postići preko noći, potrebno je puno osetljivosti, empatije prema narodu i njihovom svakodnevnom životu, a ne samo pridržavanje u okvirima međunarodnog prava – da li je Kosovo priznato, da je stvarno suvereno ili ne. Ono što je važno su svakodnevni životi i kada govorimo o zdravstvu i obrazovanju, mi smo u srži svega toga“, rekao je Gero na panel diskusiji „Dezinformacije i lažne vesti u predizbornim kampanjama“ u Medija centru Čaglavica.

Iako se i ranije spekulisalo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prihvatanjem Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma kao izvršnog dokumenta, niz „prištinsku vodu“ pustio srpsko zdravstvo i obrazovanje, uz kulturu jedine tri oblasti koje su ostale u sistemu Srbije, temu je zvanično početkom septembra otvorila Anu Pratipati, otpravnica poslova Ambasade SAD u Prištini. Ona je saopštila da je integracija „paralelnih srpskih institucija“ neminovna i bez alternative.

Posle upada KPS u krug Doma zdravlja i Kliničko-bolničkog centra u srpskom sevenirom delu Kosovske Mitrovice Zlatan Elek, direktor KBC i predsednik Srpske liste, kao i srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar javno su negirali postojanje srpskog potpisa na integraciju zdravstva i obrazovanja na KiM u kosovski sistem. Eleka i Srpsku listu po kratkom postupku demantovao je Jern Rode, ambasador Nemačke u Prištini, da bi Jerna zbog nepozavanja briselskih pregovora pod hitno prozvao Petar Petković, šef Kancelarije za KiM Vlade Srbije.

Uprkos sve težoj bezbednosnoj situaciji i institucionalnoj agoniji, uz najavu novih asimilacionih poteza Prištine, ni vlast u Beogradu, a ni Srpska lista nisu odustali od predizborne kampanje za lokalne kosovske izbore 12. oktobra i nastavka dijaloga u Briselu. Kritičari Vučićevog režima tvrde da beogradski pregovarači – Vučić i Petković ćute jer znaju šta su sve prihvatili u Ohridskom sporazumu, Poglavlje 35, kao obaveza Srbije u evrointegracijama.

Sa druge strane, Odbor za KiM Skupštine Srbije, juče je održao četvrtu sednicu od osnivanja, 2. aprila 2024, ali na njoj je razmatrana „Informacija o hitnosti u traženju nestalih lica na AP Kosovu i Metohiji“.

Tom prilikom je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica, Veljko Odalović, izjavio da je od 6.006 osoba koje su se vodile kao nestale tokom rata na KiM i dalje nepoznata sudbina 1.590 lica, od kojih su 568. Srbi, uključujući i 43 vojnika i policajca. Odalović je prozvao Zagreb i Prištinu zbog toga što nekolko godina unazad blokiraju proces traganja za osobama nestalim tokom ratova u bivšoj SFR Jugoslaviji, ističući da su deo problema na KiM i međunarodne institucije – Kfor, Unmik i Euleks.

Prema njegovim rečima, saradnja sa Prištinom gotovo je zamrla posle dolaska na vlast Aljbina Kurtija, a na pregovorima u Briselu, navodno su se čule i izjave prištinskih predstavnika da im nije u interesu da pronalaze tela Srba kao dokaz zločina koje su nad njima počinjeni. Odalović je, pozivajući se na međunarodne zvaničnike, rekao da je u Hagu uništena i prikupljena dokumentacija, kao i da Albanija odbija da sprovede istragu o zločinima u „Žutoj kući“.

„Na KiM je bilo 145 ilegalnih zatvora u kojem su bili Srbi, a većina njih je posle 10. juna 1999. ispražnjena i transportovana u Albaniji, koja odbija da sprovede istragu“, naglasio je Veljko Odalović, ističući da je „država Srbija istražila izmeštene masovne grobnice i predala tela kosovskih Albanaca njihovim porodicama“.

Nadležni ćute na Danasova pitanja

Bez obzira na verbalno „tvrda“ saopštenja upućena premijeru Aljbinu Kuriju, Kancelarija za KiM do zaključenja ovog izdanja našeg lista nije odgovorila na Danasova pitanja u vezi sa tumačenjem Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma – da li podrazumevaju integraciju u kosovki sistem obrazovanja, zdravstva i kulture, koje Beograd jedino još nije predao Prištini.

Takođe nije nam rečeno ni šta je zvanični Beograd, osim saopštenja za domaću javnost, preduzeo da spreči integraciju ova tri sektora u kosovski sistem, kao i povodom prištinske najave uvođenja radnih i boravišnih potvrda za državljane Srbije, koji ne žive na KiM, a koje je po Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 SB UN deo državne, međunarodno priznate teritorije Srbije. Bez objašnjenja je ostalo i pitanje kakav je smisao i interes zvaničnog Beograda da učestvuje na pregovorima u Briselu i o čemu se razgovara dok se ne reše aktuelni problemi.

Iz SNS najavljuju nova „otpriznavanja“

Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je juče da se iz Njujorka, gde se održava zasedanje Generalne skupštine UN, mogu očekivati dobre vesti po pitanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova. Aktuelnu „predaju“ Prištini preostalih srpskih institucija nije pominjala, ali je ocenila da će „80. zasedanje Generalne skupštine za Srbiju biti dobar pomak“, uz „jako dobar signal uoči lokalnih izbora na KiM 12. oktobra iz SAD koje su obustavile planirani strateški dijalog sa Prištinom zbog svega što Aljbin Kurti radi protivno svim dogovorima i sporazumima“.

Turski general ponovo na čelu Kfora

Iz komande Kfora saopšteno je juče da će posle završetka mandata italijanskog generala Enrika Barduanija, na čelo vojne Misije UN na Kosovu ponovo doći turski general Ozkan Ulutaš. Ulutaš e na čelu Kfora bio pre Barduanija, od oktobra 2023. do oktobra 2024. godine. Primopredaja komande Kfora održaće se 3. oktobra, kada će Enriko Barduani i zvanično predati dužnost Ulutašu, a najavljeno je i prisustvo admirala Stjuart B. Manča, komandanta Saveznog komandovanja snaga u Napulju.