Zašto je Vučić, nakon drame u Beloj kući, najavio raspravu o drugačijem spoljnopoltičkom pozicioniranju Srbije?

Najavljujući raspravu o novoj spoljnoj polici, Vučić je objasnio da će joj prethoditi i sveobuhvatna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost kako bi se izašlo sa određenim idejama i ocenama o tome kako bi trebalo da izgleda budućnost.

Sve to, kako je rekao naći će se na sednici Skupštine Srbije, a nakon toga će biti potrebne i određene odluke Vlade Srbije, jer se mora dobro sagledati na koji način da se Srbija pozicionira u očigledno potpuno novom svetu.

„Ono što smo videli u petak u Beloj kući je ozbiljno neslaganje SAD i Ukrajine, ali za nas je važnije, uz svo poštovanje Ukrajine, žurba Evropljana da se oštro suprotstave SAD. Nisu sačekali jutro, već samo nekoliko minuta. Utrkivali su se evropski lideri ko će veću podršku dati Ukrajini i Zelenskom, naveo je Vučić.

Dodao je da će jaz između SAD i EU biti samo veći, a neki ljudi u Srbiji se u ovom trenutku raduju, jer je „mečka zaigrala pred njihovim vratima“.

Za razliku od evropskih kolega, predsednik Srbije se nije izjašnjavao niti se stavljao na bilo čiju stranu, nakon dramatičnog završetka razgovora Zelenskog i Trampa, iako je po sopstvenom priznanju celu noć razmišljao i savetovao se. Očigledno je da je nakon tog noćnog savetovanja i došao na ideju da je Srbiji potrebna široka rasprava o spoljnopolitičkim ciljevima zemlje.

Od širokih rasprava o spoljnoj politici neće biti ništa

„Te široke rasprave o spoljnoj politici, ili nekim drugim temama toliko puta su najavljivane pa od njih nije bilo ništa. Neće ih ni sada biti, one su samo predah dok inokosni organ ne uzme vazduh i dok ne vidi kuda vetar duva“, ocenjuje za Danas karijerni diplomata Srećko Đukić.

On primećuje da ni dosadašnje skupštinske debate i kada ih je bilo nisu obavezivale našeg predsednika.

„Veliki, predani i ideji odani državnici deluju odmah i nepogrešivo. Tako su, skoro svi evropski državnici postupili odmah posle loše režije u Beloj kući. Ustali su u zaštitu Zelenskog i Ukrajine pred napadima Trampa, njegovog potpredsednika koji je tu i doveden da isprovocira sukob, a to su ujedno bili i napadi Putina i Rusije“, napominje Đukić i postavlja pitanje – zar i Srbija ne traži da je zaštite od samovolje velikih?

Sagovornik Danasa ističe da Zelenski, međutim, nije sedeo na hoklici pred Trampom, kao neki predsednici i ponašao se dostojno.

„Autor srpske spoljne politike je sada na živim mukama, on se peče na zeravici: kojemu se carstvu privoleti, a da su i ovce na broju i vukovi siti? Biće kao i do sada, Moskva, ali još više, Vašington ali još jače, Brisel, ali još neuverljivije. A kako bi drugačije? Nikako. Srbija je samo fizički prisutana u Evropi, kada se dele pare, liferuju maline i prodaje magla o evropskom putu. Mi živimo u doba kada se skepsa De Gola prema SAD pokazala kao potpuno opravdana „, objašnjava Đukić.

On podseća da je De Gol svojevremeno rekao da se Americi ne može verovati.

To je, kako kaže, obrazlagao činjenicom da se saveznici, na SAD ne mogu osloniti i sa njima računati.

„Zar se to danas ne odigrava pred našim očima, pod vođstvom Donalda Trampa. Ali ima tu i jedna „sitnica“, i SAD ostaju bez najvećeg i najodanijeg saveznika, bez Evrope, koja nije manje pomagala SAD širom sveta. Izbor novog saveznika vidimo Trampu je pao na zakletog strateškog konkurenta“, smatra ovaj diplomata.

Dobro je što su evropski zvaničnici promtno reagovali

Prema rečima bivše ambasadoke Branke Latinović, događaji iz Bele kuće su nastavak onog što smo početkom februara gledali na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada je Džej Di Vens šokirao svojim izjavama i pokazao koji će odnos američka administracija izgrađivati prema Evropi.

„Ni u petak nismo mogli da čujemo reči respekta prema Evropi i Ukrajini, već je to bila demonstracija ucenjivačkog kapaciteta SAD prema Evropi. Uz to o pitanjima rata i mirovnih pregovora se ne razgovara pred kamerama, uz to i u direktnom televizijskom prenosu. To je neozbiljno i govori da, na žalost, američka diplomtija postaje sredstvo u sluzbi „rijaliti“ politike Trampa. Dobra strana svega onog što smo videli je što su evropski zvaničnici odmah reagovali. Njih 30 za par sati“, kaže Latinović..

Ona ocenjuje da trenutak u kojem su se našli međunarodni odnosi, odnosno diplomatija su izuzetno složeni, izazovni i nesterotipni. Na putu stvaranja novog međunarodnog poretka, svedoci smo, kaže, da su se prvi put SAD stavile na stranu jednog nedemokratskog režima, na način koji slabi Evropu.

„Nove situacije zahtevaju promtno reagovanje i postavljanje. Svakako, da sve ovo što se desilo i dešava, zahteva da i Srbija treba temeljno i analitički da razmotri i zauzme poziciju u uslovima kada dolazi do redefinisanja tih odnosa. Samo to je procedura koja traje, koju treba odmah otpočeti s tim da i preterano dugo ćutanje i ne izjašnjavanje, može i te kako imati svoje posledice. Ne bi bilo dobro da nam se ponovo desi nešto poput Berlinskog zida“, ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, slučaj NIS i ono što nam se dešava nakon uvođenja sankcija, potvrđuje da veliki vode računa, isključivo, o svojim interesima i u takvim situacijama potrebno je imati što više prijatelja, u Evropi pre svega.

„Stoga je vredan pažnje predlog italijanske premijerke Meloni da se što pre sazove samit Evropa-SAD, koji treba podržati i to odmah“, zaključuje bivša ambasadoka.

Treba izbeći scenario iznudice i ćorsokaka

I bivši diplomata Milovan Božinović smatra da je prvih mesec dana Trampovog mandata zaista dalo obilje povoda da se zabrinemo u kom pravcu se globalni odnosi menjaju i šta nam je činiti.

„Iako nas potencijalno najdalokosežniji događaj – nestanak NATO u njegovoj dosadašnjoj formi – nominalno ne pogađa, jer Srbija nije članica saveza – ipak bi takav, doskora nepojmljiv preokret protresao planetu, pa i nas stavio pred silne izazove. Otuda je najava da će se temeljno razmotriti naša spoljna i bezbednosni politika, i to na svim instancama koje je artikulišu, pozitivan korak, u tradiciji država koje teže da se blagovremeno, u granicama svojih mogućnosti, pripreme za izazove. I izbegnu onaj fatalni scenario institucionalno slabih država – da ih stihije i improvizacija odvedu u iznudice i ćorsokak“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, česta je, doduše, ocena da Srbiju, u međunarodnim okvirima, treba svrstati u zemlje zapuštenih i kompromitovanih institucija, pa se prirodno postavlja pitanje da li će naše ustavom definisane instance imati dovoljno izvorne snage, autonomije i političkog autoriteta da se o očekivanim izazovima izjasne.

„To su proceduralne i „tehničke“ dileme, ostaju one krupnije, šta i kako da se konkretno postavimo pred nastupajućim izazovima. Tragikomičan slučaj nesrećnog Zelenskog ostaje antologijski poučan, jer sublimira svu tragediju političkog vazalstva, čak i kad su moralni kriterijumi, u najmanju ruku pretežno, na vašoj strani. Pouka je jasna: ne zaglibljuj se u živo blato vazalstva, jer ono stvara iluziju snage koja te možda vodi u propast. Tramp je, u duhu svog dosta varvarskig poimanja „iskrenosti“, suštinski u pravu da taj rat nije trebalo počinjati i da je bio zadatak Zelenskog da to vidi, umesto što se poveo za Bajdenovim neokonzervatinim jastrebovima. Trebalo mu je više trezvene, kritičke distance pred nadirućom tragedijom svoje države“, ocenjuje Božinović.

On smatra da je srpska politika neutralnosti, uz sav prateći kolorit, ovde, sticajem okolnosti na koje nemamo uticaj, iskrsla kao dobro i na dugi rok upotrebljivo rešenje.

„Drugo otvoreno pitanje je kriza EU, kojoj će, pred imperativom da postane globalni faktor ili da se rastvori u marginalije, biti potrebno par decenija da se konsoliduje u novim okolnostima. Uz to, iz neke dosta infantilne solidarnosti sa Zelenskom, ispoveda tvdu ratničku retoriku prema Rusiji, sve u nadi, čini se, da tu državu ipak čeka iminentan slom. Ispada da je EU danas najmilitantniji politicki faktor na međunarodnoj sceni, da se zamerila Rusiji, Kini a evo sad i Americi. Uz krizu javnog političkog diskursa, pre svega u nominalno liberalnim EU medijima, danas dotera dotle da prvi, na rumunskim predsednčikim izborima bude odstranjen jer je „varao“,kaže Božinović.

Na pitanje da li je EU ista organizacija pre rata u Ukrajini i danas, sagovornik Danasa kaže da koliko god da je, nakon svih globalnih, regionalnih i domaćih peripetija, naš pristup EU i dalje spoljnopolitički prioritet i odluku ne bi valjalo doneti dok se ne razjasne gore postavljena pitanja, ali i mnoga druga koja će iskrsavati kako Trampova politička vizija bude sve konkretnija, a odgovore mu američki takmaci, koje on po svojim osobitim kriterijumima prihvati da su mu ravni.

„Eto tema za raspravu o budućoj srpskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, raspravu koja je ovoj državi preko potrebna i ne bi je trebalo unapred, po isprobanom receptu, obesmisliti partijskim nadgornjavanjem i drugim endemski tipičnim „metodama“ pametovanja“, zaključuje Milovan Božinović.