Varljivi rejtinzi: Koliko sami rezultati istraživanja oblikuju javno mnjenje?

Sagovornici Danasa naglašavaju da je ova agencija sasvim svesno izostavila studentsku listu u okviru pitanja glasačima za buduće opredeljenje, kako bi umanjila njen značaj, podvodeći je pod slučajnu opciju, iako je izvesno da je studentska lista učesnik na predstojećim izborima.

Agencija IPSOS je to učinila zato što rade u korist režima Aleksandra Vučića, napominju. Za sagovornike Danasa to je glavni dokaz za takvo tvrđenje – to što nisu naveli studentsku listu kao opciju za glasanje.

Na pitanje o tome kako na buduće glasače utiče objavljivanje istraživanja javnog mnjenja, bilo ona lažna ili istinita, urađena lošom ili dobrom metodologijom, odgovaraju – vrlo.

Ovakva istraživanja ne analiziraju stvarnost već pokušavaju da na nju utiču, slažu se.

“SNS zna da deo birača ne želi da glasa ako misli da šanse za pobedu ne postoje”

– Kada iz istraživanja javnog mnjenja svesno izostavite jednog od dva glavna aktera na budućim izborima, a studentska lista to de fakto jeste, onda više ne pokušavate da analizirate stvarnost nego da na nju utičete, kaže za Danas sociolog, Dario Hajrić.

Komentarišući najnovija istraživanja javnog mnjenja IPSOS-a, sagovornik Danasa kaže da “istraživanja koja proveravaju raspoloženje birača nisu unapred ograničena na registrovane političke partije već mogu da istražuju hipotetičke opcije poput manje ili više izvesnih koalicija, pokreta u formiranju i slično”.

– Uklanjanje studentske liste – za koju je opšte poznato da će biti opcija na izborima, kad god se oni dese – predstavlja političku odluku maskiranu metodologijom – smatra Hajrić.

Naravno da IPSOS ili bilo ko drugi može da se zadrži na merenju podrške isključivo strankama ako je to želja naručilaca, dodaje, ali to nije realan prikaz političke volje građana Srbije, i bilo bi pošteno da se to i kaže.

– Istraživanja koja kao opciju ne navode studentsku listu mogu da prikažu samo volju građana u paralelnoj dimenziji u kojoj se desetomesečni protesti ne dešavaju. Stvarno svrhu toga nije teško pretpostaviti: SNS pokušava da signalizira da protesti nemaju široku podršku, znajući da deo birača ne želi da glasa ako misli da šanse za pobedu ne postoje. Time pokušava da zadrži svoje birače i demotiviše one koji žele promene. Problem je u tome što je ogroman broj ljudi očigledno razvio jak imunitet na ovakve forme propagande – zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, pre dva meseca, firma Sprint Insight objavila je istraživanja javnog mnjenja gde je studentska lista ponuđena kao opcija za glasanje i ta lista je, iako se u istraživanjima IPSOS pokazuje kao da ima tek osam odsto, ispostavila kao ona koja ubedljivo pobeđuje naprednjačku.

Da se danas održavaju izbori, u scenariju u kojem na izbore izlaze samo studentska lista (lista profesora, radnika, poljoprivrednika, stručnjaka, podržanih od strane studenata), pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS, Zavetnici) i stranke manjina, 54.8 odsto građana Srbije bi glasalo za studentsku listu, dok bi za Vučićevu listu glasalo 42,1 odsto.

Objavio je Danas 17. jula ove godine istraživanja ove agencije.

“Stara praksa”

Prema rečima Đorđa Pavićevića, profesora Fakulteta političkih nauka i poslanika Zeleno-levog fronta, upotreba istraživanjima javnog mnjenja u svrhu ubeđivanja i manipulacije je stara praksa koja je započela i još traje kroz pokušaje da se potrošači ubede da mnogo drugih ljudi zaista kupuje ono što se prodaje, odnosno da i mi imamo razloga da igramo u tom kolu ili da uskočimo u taj vagon.

– Ovaj efekat je odavno opisan u kognitivnoj psihologiji i igra na različite sklonosti i lenjosti svakodnevnog razmišljanja ljudi. Ova upotreba istraživanja, posebno kao pokušaj manipulacije objavljivanjem i tumačenjem rezultata, primila se i u politici i u tom pogledu spada u opis posla kojim se predsednik Srbije rado bavi i nije čudno što želi da ga razvije u porodični biznis – kaže Pavićević za Danas.

Ipak, ovaj efekat slabi kada se praksa proširi i postane poznata svima, smatra.

– Svako može naručiti svoje istraživanje i oblikovati ga prema onome što je komparativna prednost, a da sve to i dalje izgleda dovoljno objektivno. Zbog toga i imamo mali “rat” vezan za rezultate istraživanja, tumačenja istraživanja, procene vrednosti istraživanja i pouzdanosti agencija koje ih rade. Zbog toga ovaj oblik manipulacije postaje sve skuplji i složeniji. To je razlog zašto nam predsednik sa toliko žara i stručnih termina objašnjava ova istraživanja, a ponekad, po potrebi, relativizuje njihove nalaze. Cilj je, u ovom slučaju da niko nema razloga da iskače iz vagona ili izlazi iz kola – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, “sve češće posezanje vlasti i režimskih medija za ovim oruđem, bez izbora na, a posebno za tumačenjima i ocenama rejtinga drugih aktera, ipak govori o tome da je režim u dubokoj krizi i da ovim putem nastoji da preokrene trendove koji ga vode u političku istoriju, a neke od njih i na optuženičku klupu”.