„Vučić traži trenutak s najmanjim rizikom, pokušava da okrnji studentski pokret“: Politikolog o tome kad će biti izbori

On smatra i da će izbora biti i to kad Aleksandar Vučić proceni da je najmanji rizik po SNS.

Da li bi Srbija otišla u pogrešnom smeru ako Aleksandar Vučić ne bude premijer, kako sam tvrdi, ili bi otišla ukoliko to bude? Zavisi li ishod izbora samo od njegove kandidature? Da li u 2026. stiže na naplatu politika ove vlasti i hoće li biti kažnjena ili nagrađena? Kako sneg utiče na pad popularnosti vlasti?

„Moj utisak je da ovakvi vremenski fenomeni imaju neki rok trajanja, da su ljudi ozlojeđeni, ali onda to zameni neki drugi problem. Oni imaju efekta po vlast, ali su kratkog trajanja. Vlast će uraditi sve što može da prekrije te probleme nekim drugim temama i na taj način se upravlja javnim mnjenjem i odlukama birača“, kaže Ilić.

Ono što je, kaže, jako teško za vlast je da bude spremna na vanredne okolnosti.

„Kada ovu vlast zatekne neka situacija koju teško može da kontroliše, vidimo da se ona teško snalazi. Videli smo to mnogo puta do sada i na to smo se gotovo navikli“, dodaje Ilić.

Na pitanje da li će vanrednih izbora biti ili ne, Ilić kaže:

„Ne samo zato što Vučić kaže, mada on to govori od juna prošle godine, meni se čini da su izbori ozbiljna mogućnost. Dve stvari koje bi Vučić voleo da izbegne – prvi, da se izbori održe sada, jer postoji osnovana procena da bi studentska lista mogla da ostavi veoma dobar rezultat, i druga – da Vučić opet želi da se izbegne da se izbori održe u redovnom terminu, a to je proleće 2027, jer ne zna šta sve može da se desi“.

Prema njegovim rečima, to govori da će se tražiti neki trenutak kada je rizik najmanji. „Pa kraj ove godine deluje kao vremenski okvir kada bi to moglo da se desi“, ocenio je Ilić.

On kaže i da je raspisivanje izbora u neku ruku i pokazivanje moći. „A Vučić ne propušta da nas podseti da je on taj koji donosi odluku o raspisivanju izbora“, rekao je Ilić.

„Mi živimo u jednom poretku gde su državne institucije – mesto predsednika, premijera, ministri, čine jedan front a iza toga se nalazi neki neformalni poredak, a svi znamo ko vuče sve konce… Važnije u ovom trenutku je pitanje političke procene ko će da se kandiduje za predsednika, jer Vučić ne može više“, kaže Ilić.

Kako kaže, i vlast i ona druga strana, na kojoj su studenti i opozicija imaju problem sa kandidatom za predsednika Srbije.

„Postoje različiti problemi, sa strane vlasti ne treba imati sumnje da će postojati jedan kandidat, ali je pitanje ko ako Vučić ne može. Sa druge strane, pitanje je kako doći do jednog kandidata. To će verovatno biti jedna od tema kojom ćemo se baviti u narednih godinu dana“, smatra gost N1.

Na pitanje da li je uspela namera vlasti da okrnji studentski pokret, Ilić kaže da nije.

„Ja mislim da nije, ali moramo da počnemo da razlikujemo stvari. Mislim da je podrška studentima stabilna, i jako je teško da se ona uruši. Ali studenska podrška nije isto kao podrška studentskoj listi. To što je neko podržao studentski pokret, išao na proteste, da li će glasati za studentsku listu, to je druga stvar i tu vlast želi da napravi prednost, da ljude koji su podržavali studentski pokret udalji od studentske liste“, naglasio je Ilić.

Dodaje i da se ne zna još uvek ko će biti na studentskoj listi.

„Ne znamo ko će biti na njoj, pa zaključiti kolika će biti njena snaga je veoma teško. O tome više indirektno saznajemo, ja gledam po tome koliko je vlast spremna da raspiše izbore. Pošto vidimo da nije, potencijal studenstke liste da ostvari dobar rezultat na izborima je veoma veliki“, ocenio je Ilić.

Jasniju situaciju, kaže, imaćemo kada budu raspisani izbori i kada budemo videli ko će izaći na izbore i kako.

„Bez nekih okvira u kojima bismo to mogli da saznamo, a još nije vreme za to, možemo samo da nagađamo“, naveo je.

Ilić nema jasan odgovor ni na to koliko i kako stranke opozicije mogu da pomognu studentskom pokretu a da one ne nestanu.

„Mislim da je veliki rizik za opoziciju i da učestvuje na izborima, ali i da ne učestvuje. Rukovodstva tih stranaka i članstvo će morati da donesu odluku da li će učestvovati i u kom formatu, a do tada imaju dovoljno vremena da se pripremaju“, izjavio je.

Pet kritičnih tačaka

Govoreći o tome da li su izborni uslovi u ovom trenmutku gori ili bolji u odnosu na neke prethodne izbore, Ilić navodi pet kritičnih tačaka.

„Jedna je zloupotreba javnih resursa i uslovljavanje birača, i nema razloga da sumnjamo da će situacija biti ista ili gora, vlast će se ponašati na isti način kao i ranije, to je ozbiljan problem izbora. Po pitanju medija i informisanosti birača, ja sam imao neki optimizam da može da se nešto promeni izborom Saveta REM-a, ali ta opcija je sada zatvorena, a ono što bi se desilo sa medijima United Media moglo bi da veoma unazadi situaciju“, predočio je Ilić.

Prema njegovim rečima, ostaju dve stvari koje mogu da daju neki optimizam.

„Jedna je ponašanje izborne administracije, videli smo u prethodnom periodu neke odluke sudova i ponašanja nekih tužilaca gde vidimo da će zaštita izbornog prava moći da bude održana. I peti problem, problem biračkih spiskova, na koji može da se utiče sa formiranjem komisije za reviziju biračkih spiskova, možda mogu da se smanje zloupotrebe. Da li će do toga doći, ne znamo. Ali pretežu ova prva tri problema koja su ključna“, pojasnio je gost N1.

Delegacija EU – znak da EU ozbiljno shvata situaciju

Na pitanje šta očekuje od dolaska delegacije Evropskog parlamenta u Srbiju krajem ovog meseca, Ilić kaže da je ona samo deo jednog većeg procesa.

„Ta misija je bila najavljena u Rezolucija EP iz oktobra, to je sledeći korak u tom procesu. Ona menja nešto u meri u kojoj je Rezolucija nešto promenila. Predstavnici EP nemaju dovoljno poverenja u informacije koje dobijaju i dolaze sada da se lično uvere. Dosta stvari pokazuje da se ozbiljno shvata situacija u Srbiji, a vidimo da vlast već negativno reaguje na njih“, izjavio je Ilić.

Dodaje i da očekuje kritičan izveštaj te misije, ali da treba sačekati i videti.