Kakav nastup Vučića u UN se očekuje ovoga puta?

Sagovornici Danasa nadaju se, međutim, da Vučić ovoga puta neće pribeći neukusnom zamotavanja u nacionalnu trobojku, niti navijačkom pseudo patriotizmu kakvom je bio sklon tokom prošlogodišnjeg trajanja Generalne skupštine UN. Ali i da će imati malo više diplomatskog uspeha, nego tokom poslednjeg neuspešnog boravka u SAD.

Predsednik Srbije, kako je ranije najavljeno putuje u SAD gde će se, između ostalog, sastati sa Markom Rubijem, američkim državnim sekretarom, a najavio je i da će zatražiti susret sa Skotom Besentom, američkim ministrom finansija u vezi sa američkim sankcijama NIS-u.

Sagovornici Danasa napominju da se očekuje da će glavne teme višednevne posete Vučića Njujorku, gde se ove nedelje održava 80. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, biti pitanje Kosova i Metohije, nastavak dijaloga Beograda i Prištine, stanje u Republici Srpskoj i američke sankcije NIS-u.

Najavljujući Vučićev boravak u SAD, Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, naveo je da Srbija „priprema promenu stava međunarodne zajednice“ o Kosovu i Metohiji, ne precizirajući o čemu se tačno radi.

Zahlađenje odnosa između SAD i Kurtijevog režima idealna prilika za Srbiju

Mijat Kostić, istraživač Novog trećeg puta, kaže da iako je Đurić izjavio da očekuje promenu stava nekih zemalja povodom Kosova, i dalje je nejasno na šta se tačno misli i koje je konkretne korake Srbija preuzela.

„Svakako, momenat zahlađivanja odnosa između SAD i Kurtijevog režima je idealna prilika za Srbiju da dobije veću podršku Vašingtona, ali i međunarodne zajednice. Glavna tema će svakako biti normalizacija odnosa, ali i pokušaj da se spreči učlanjenje Kosova u UN. Đurić je izjavio da je dosta zemalja koje su priznale Kosovo stvorilo negativnu sliku o Kurtijevoj vladi, što znači da bi se možda čak i direktnim glasanjem na Gen Skupštini, UN ili u Savetu bezbednosti protivili njihovom učlanjenju“, kaže za Danas Kostić.

Prema njegovim rečima, iako je nerealno očekivati da će veliki broj zemalja povući priznanje Kosova, ovakva atmosfera stvara prostor za srpsku diplomatsku ofanzivu u obezbeđivanju podrške za stvaranje Zajednice srpskih opština koja još uvek nije formirana.

„Kroz međunarodne institucije kao što je UN, Srbija može da „progura“ rezoluciju o formiranju ZSO u partnerstvu sa jačim saveznicima (Amerika, Rusija, Kina) a koju bi države sa promenjenim stavom o kosovskoj vladi podržale. Iako su malo šanse da se to desi tokom ove sednice, Vučić i Đurić imaju priliku da lobiraju za tako nešto“, dodaje istraživač Novog trećeg puta.

Kostić napominje da su teme sankcija NIS-u i pitanje Republike Srpske od velike važnosti za srpsku vladu, ali o tome će se pre razgovarati bilateralno sa Markom Rubiom, ili drugim zvaničnicima SAD nego u Generalnoj skupštini UN.

„Samo da ne bude neukusnog zamotavanja u srpsku zastavu“

Mihajlo Brkić, bivši ambasadr i potpredsednik Srbija centra, smatra da je predsedniku Srbije svakako mesto u Njujorku, ukoliko naša država zaista ima nameru da dosledno brani svoju poziciju u vezi sa suverenitetom nad Kosovom i Metohijom i reafirmacijom međunarodno-pravnog značaja Rezolucije 1244 UN, jer nema boljeg mesta od GSUN.

„Umesto neukusnog prošlogodišnjeg zamotavanja u nacionalnu trobojku tokom trajanja zasedanja GS, a što je bio čin teatralnog, navijačkog, pseudo-patriotizma, predsednik Vučić bi sada konkretno mogao da pomogne MSP Đuriću prilikom niza, kako je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije najavilo, bilateralnih i multilateralnih susreta sa ministrima spoljnih poslova i zvaničnicima država članica UN, kao i učešća na pratećim događajima koji će biti organizovani tokom trajanja generalne debate 80. Generalne skupštine UN. Dakle, ne bi smelo da bude straha naših zvaničnika od odbrane naše državne pozicije u međunarodnoj areni kada je u pitanju KiM, a što sve češće primećujemo“, navodi Brkić.

On dodaje da eto prilike da Analeni Berbok, predsednik Vučić i ministar Đurić, ako dosledno brane interese srpske države u našoj južnoj pokrajini, skrenu pažnju na poštovanje rezolucija UN u celini i posebno onih koje se odnose na KiM kao neotuđivi deo Republike Srbije.

Vučićeva pozicija je uglavnom urušena u Evropi, pa sad traga za slamkom spasa, od Moskve do Vašingtona

„Multilateralizam je u ozbiljnoj krizi kao i same UN, svet se menja, ali nagore, dok je međunarodna situacija posebno opterećena ratovima koji ne prestaju, poput Ukrajine i Gaze. Načelo sile u međunarodnim odnosima prevladava, što ne odgovara manjim zemljama, poput Srbije. Naša zemlja je uz to dospela u neku vrstu međunarodne samoizolacije, delimično zbog političke krize u zemlji, ali još više zbog neuspešne spoljne politike i lutanja u međunarodnim vezama. Za to su najveći primeri neuspesi u pristupanju EU i u susedskim odnosima. Dobar primer je i nedavna vojna parada na kojoj nije bilo nijednog predstavnika suseda, ako tu ne računamo srpski svet“, ocenjuje Dušan Lopandić za Danas.

On dodaje da je, iako se Vučić potpuno svrstao na stranu Izraela, kako bi time zadobio pažnju američke administracije, to dalo mali rezultat. Lopandić napominje da ostaje da se vidi da li će najavljeni susret sa Rubijem nešto doneti, ali da bar ne bi trebalo da se ponovi fijasko sa Floride.

„Vučićeva pozicija je uglavnom urušena u Evropi, pa sad traga za slamkama spasa, od Moskve, preko Pekinga itd. do Vašingtona. Ali to u celini je više potvrda gubitka smera („vrludanje“ po Vučićevoj definiciji) i strateške stranpuice jednog režima kome je prvi i poslednji cilj opstanak na vlasti po svaku cenu. On to pokazuje i načinom na koji vodi spoljnu politiku zemlje“, ocenjuje naš sagovornik.

Među američkim prioritetima nije čuvanje redova Rajana

I Nebojša Vujović, bivši ambasador, smatra da nije među američkim prioritetima „čuvanje redova Rajana“.

„Taj film će teško moći da pogleda. Pretpostavljam da će u Njujorku naići na kritike, ako izuzmemo aplauze Marka Đurića, koga vodi na put i Dragana Šutanovca koji ga tamo očekuje. Pitanje je šta ovoga puta može da očekuje kada prođe kroz otvorenu portu. Da li protokolarni susret, manje verovatno, ili ozbiljno preslišavanje zašto su i kako pobegla dva špijuna čije izručenje SAD više nego ozbiljno traže. Ali i da li je i kakve aranžmane sa Moskvom i Pekingom pravio između sunčanja u Majamiju i dolaska na East river“, navodi Vujović.

Mali su izgledi da na globalnom diplomatskom vašaru naša delegacija nešto suštinski „pomeri“

Bivši ambasador Milovan Božinović podseća da se ovo zasedanje GS OUN događa u ambijentu odmakle erozije autoriteta i delotvornosti ove svetske organizacije. Kroz recipročne blokade na Savetu bezbednosti, zemlje sa pravom veta uništavaju inicjalnu misiju UN i vraćaju svetske poslove na nadgornjavanje velikih sila.

„U takvom ambijentu najgore je da imate dugotrajni nerešeni državni (na primer terotorijalni) problem i da očekujete da vam ga velike sile reše. A da pritom spoljnopolitilki lutate, da ste svuda i nigde i da vas, uz to, iznuruju unutrašnje politički problemi“, navodi naš sagovornik..

Božinović smatra da su mali izgledi da u takvim okolnostima naša delegacija nešto suštinskih „pomeri“ na jednom globalnom diplomatskom vašaru kakav je, u velikoj meri i sve vise, jedno generalno zasedanje.

„Kad je Kosovo u pitanju, naša delegacija će, ako ponovi naše poznate zvanične stavove, dobiti odavno poznate stavove odlučujuće uticajnih zapadnih članica Saveta bezbednosti koje inače problem Kosova smatraju suštinski rešenim. Sto se SAD tiče, sve dok smatraju da je Bondstil bezbedniji u okruženju države Kosovo, teško da će nešto preduzimati. Da li se može izmoliti neka koncesija u korist tamošnjih Srba ostaje tek da se vidi i spada u granične slučajeve paradiplomatskog umeća“, napominje bivši ambasador.

On smatra i da svi međunarodni konflikti koji završe na Savetu bezbednosti po pravilu zacementiraju faktičko stanje I ne mrdaju sa mrtve tačke.

„Za srpske interese je zaista mnogo izglednije sto je rasprava o Kosovu izmeštena u Evropsku uniju. Ali se tu otvaraju druga pitanja, pa i ono suštinsko na koje današnja Srbija, iz svojih sistemskih antinomija, ne može da odgovori: da li uopšte želi u EU a da joj se veruje. Uprkos skepticizmu u pogledu potencijala Generalne skupštine da na neki način osveži diskusiju o Kosovu i razlabavi kosovski čvor, to ne znači da tu govornicu treba zaobići ili zapostaviti. Najopipljivija korist od ovakvih događaja je što na rubu zasedanja Generane skupštine možete bilateralno sresti mnogo relevantnih sagovornika i iskustvo pokazuje da je to često dobitak koji opravdava obavezu države da se za takve skupove dobro pripremi“, zaključuje Božinović.

Debata na visokom nivou trajaće od 23. do 27. septembra, a na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija očekuje se učešće 195 delegacija.