Republika Hrvatska smatra da granice treba rešavati na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, kažu za Danas u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske, odgovarajući na pitanje da li je tačno da Zagreb „maksimalno odugovlači“ sa pronalaženjem bilateralnog sporazuma o međudržavnoj granici s Hrvatskom na Dunavu, kao što tvrde pojedini beogradski mediji. Kako ističu u Ministarstvu na čijem čelu je Vesna Pusić, stav Hrvatske izrazila je i šefica diplomatije nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem u Zagrebu, održanom sredinom marta.
S druge strane, u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije juče nismo uspeli da dobijemo odgovor kakvo je gledište Beograda u vezi sa potencijalnom međunarodnom arbitražom. Govoreći o tom otvorenom pitanju sa Hrvatskom, šef tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščevićje prošle godine izjavila da „kao što se Hrvatska obavezala da će u slučaju rešavanja spora sa Slovenijom, ukoliko nema dogovora, ići na arbitražu ili na međunarodni sud, to će biti i naše pravilo, to će biti nešto što će se svakako u našem slučaju primeniti“. Ona je istakla da se, ipak, nada da do suda nećemo ni doći, odnosno da će problem biti rešen diplomatskim putem.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, komentariše za Danas da je izgubljeno 15 godina da se reši pitanje granice na Dunavu, pre svega jer Srbija nije bila dovoljno aktivna.
– Međudržavna komisija za granice se u prošlosti retko sastajala, a Srbija je znala da će Hrvatska insistirati na takvom pitanju, pa je trebalo učiniti određenu vrstu nagodbe. Kao što je poznato, srpska strana se zalagala da granica ide sredinom Dunava, dok su se Hrvati pozivali na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske, po kojima bi državna granica išla linijom rubnih katastarskih opština, uključujući deo Apatina. Sada je izvesno da će se problem rešavati u sudu u Hagu – ukazuje Popov.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da je izvesno da ne treba očekivati postizanje skorog dogovora i pronalaženje rešenja za međunarodni spor.
– Očigledno je da se otvorena pitanja koja postoje između Beograda i Zagreba ne rešavaju u bilateralnom okviru. Utvrđivanje granice je jedno od ozbiljnijih otvorenih pitanja, naročito ako se ima u vidu i sličan spor koji je Hrvatska ranije imala sa Slovenijom. Zagreb, dakle, insistira na međunarodnoj arbitraži, kao i u slučaju međusobnih tužbi za genocid, kojima se bavio sud u Hagu. U političkom kontekstu u kojem Hrvatska dosta oštro nastupa kada je rečo svim otvorenim bilateralnim pitanjima prema Srbiji, nerealno je očekivati da se razgovorima Beograda i Zagreba može rešiti problem granice – zaključuje naša sagovornica.
Različita tumačenja
Pregovori o utvrđivanju 145 kilometara granice na Dunavu počeli su 2002, ali u rešavanju tog problema Srbija i Hrvatska nisu približile stavove. Spor se vodi oko 11.000 hektara zemljišta, 10.000 na levoj obali u Srbiji i 1.000 hektara na desnoj u Hrvatskoj. Početkom pregovora dogovoreno je da bivša međurepublička granica bude osnov za utvrđivanje državne granice, ali dve države različito tumače kuda se protezala međurepublička granica.
Vraćanje slika
Mešovita srpsko-hrvatska međudržavna komisija za povraćaj kulturnih dobara zaključila je juče da su stvoreni uslovi za povraćaj ukupno 533 predmeta arheološke zbirke Muzeja u Kninu, koja su privremeno smeštena u Narodnom muzeju u Beogradu, kao i arhivske građe iz Vukovara koja je privremeno smeštena u Arhivu Vojvodine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
