Zašto se u SNS mnogi pribojavaju Nikole Selakovića?

*I pre dolaska na vlast Vučić hvalio Selakovića kao vrsnog pravnika

Da je Selaković osoba na koju Vučić računa pokazalo se još u danima pre izbora 2012. godine. Tada je Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, novinarima rekao kako naprednjaci imaju „fenomenalne mlade kadrove“. Spomenuo je Marka Đurića, za koga je naveo da govori više stranih jezika, među kojima i jevrejski, Jadranku Joksimović i Nikolu Selakovića. Objasnio je da je mladi Selaković asistent na Pravnom fakultetu i da je vrstan govornik koji je pobeđivao na takmičenjima u besedništvu.

A onda su došli izbori, pobeda SNS i formiranje prve njihove vlade. I nije bilo iznenađenje što je među brojnim pravnicima, advokatima i čak profesrima na Pravnom fakultetu kojima obiluje SNS, kocka pala baš na Selakovića. Tako je postao najmlađi ministar u prvoj naprednjačkoj vladi. Za ministra pravde i državne uprave ponovo je izabran 2014. godine.

Uprkos kritikama naprednjaka na račun prethodne vlasti i reforme pravosuđa koju je sprovela Snežana Malović, nije došlo do ispravljanja kursa, već samo privremenog zastoja. Novi ministar, Nikola Selaković, nakon što je udobno zaseo umesto Malovićeve, kako su tada tvrdili stručnjaci, preuzeo je samo njen kurs. U skladu sa tim, sem nešto buke u medijima, drugih posledica nije bilo, niko nije snosio odgovornost za „nemerljivu štetu koju je ova reforma pravosuđa nanela pravosuđu, državi i društvu u celini“.

„Srbija zasad ostaje na postojećim rešenjima predviđenim Ustavom, ali se izmene u svakom slučaju očekuju pre ulaska u EU“, tvrdio je Selaković 2013. godine.

Kao ministar pravde i potpredsednik Srpske napredne stranke Selaković je javno komentarisao hapšenje biznismena Miroslava Miškovića, tvrdeći da je predsednik Vlade (Aleksandar Vučić) pokrenuo stvari koje niko nije smeo. Tadašnji štrajk advokata dovodio je ministar pravde u vezu sa suđenjem Miškoviću .

„Da se bojim Miškovića, nikada ga ne bih uzeo u usta, a kao što vidite nemam nikakav strah ni od njega, niti od ljudi koje plaća. Ne boji ga se ni Vučić i ponosan sam što Srbija, posle dugog niza godina, ima premijera koji se ne boji Miroslava Miškovića“, rekao je Selaković u jednom od intervjua.

*Uvek na pravoj strani, u SNS ga poštuju, ali ga se i pribojavaju

Uvek je bio na „pravoj strani “ i ta pravovernost je naravno nagrađivana u Srpskoj naprednoj stranci, postavljenjem na mesto generalnog sekretara predsednika Srbije, ministra inostranih poslova, ministra za rad i socijalna pitanja, pa i funkcijom ministra kulture .

Iako nije uvek bio u prvim redovima u kojima se otvara šampanjac ili svakodnevno sa TV ekrana obačunava sa političkim protvnicima, uvek je bio tu kada zatreba čoveku kome se divi. I onda kada je uprkos svojim „patriotskim ubeđenjima“, branio Briselski i Ohridski sporazum“, ali i kada je trebalo zapštriti retoriku protiv političkih protivnika i motivisati članove SNS.

U jeku najžešćih studentskih protesta početkom marta ove godine, ministar kulture Selaković drmatično je saopštio da je fizički napadnut nasred ulice na Vračaru, dok je išao u posetu svojim roditeljima. Najpre je tu vest, razume se, objavio predsednik Aleksandra Vučić, a potom se oglasio i sam Selaković.

„Udario me je u predelu glave, sa leve strane nosa gde sam rasečen. Imao sam naočare, one su spale, isečen sam i udaren u predelu leve slepoočnice“, ispričao je Selaković. Naveo je da je nakon toga je otišao u policiju da prijavi slučaj, kao i kod lekara gde je nakon pregleda preuzeo povrednu listu, objasnio je Selaković na RTS-u, iako vidljivih tragova nasilja nije bilo.

Ubrzo su svi prodržavni mediji izveštavali o fizičkom napadu na ministra kulture, stigle su i osude od najviših državnih zvaničnika, a sve sa ciljem da se skrene pažnja sa studenata.

Bio je Selaković i među prvim ministrima koji su posetili šatorsko naselje „Ćacilend“, a kad su zaposleni u kulturi protestovali ispod njegove kancelarije, sa Instagrama im je poručiao ono što odavno zna napament i što ponavlja u svakoj prilici.

„Nek se samo sete kako im je bilo dok su kulturu vodili „Đilas, Šolak, Marinika, Ješić i ostali separatisti u pokušaju sa severa naše otadžbine“, a kako im je sad, kad je ovogodišnji budžet kulture za 17 odsto veći nego prošlogodišnji“.

I naravno sve to je bilo praćeno rečenicom da život u Srbiji nikad nije bio bolji, uz podsećanje da je sve bilo loše dok naprednjaci nisu došli na vlast.

Poznavaoci prilika u SNS-u kažu da je Selaković Vučićev čovek za sva vremena. U stranci ga poštuju i pomalo zaziru zbog njegove bliske veze sa neformalnim predsednikom strake. Znaju da Selaković govori upravo ono što Vučić misli i tako se, kako kažu našu sagvornici, i ophode prema njemu. Kao sa predsednikovim izaslanikom, bez prevelike bliskosti, i sa popričilnom dozom servilnosti.

„Jer nikad se ne zna“, a on sam u stranci i van nje uglavnom svojim držanjem šalje poruku „znate li vi ko sam ja „, napominju naši sagovornici i podsećaju da je Selaković ovih dana upravo takvu poruku poslao i TOK-u.

*Selaković ne postoji kao autentični politički faktor

Ipak, prema rečima Dragomira Anđlkovića, političkog analitičara, Nikola Selaković ne postoji kao autentični politički faktor.

„On je slepi izvršilac Vučićeve volje. Šta gazda okom, to on skokom, makar i protivno sopstvenih najdubljih uverenja. To se vidi i po tome što spada među najbanalnije apologete Vučićeve veleizdajničke kosovske politike, a po intimnim ubeđenjima, koja mu u praksi očito ništa ne znače, on je naglašeno nacionalno orijentisan. No, njegova izvedena moć, projekcija gospodareve milosti, ne počiva samo na tome što mu je (makar dok misli da je još snažan) odan kao pas tragač, već i na činjenici da je deo unutrašnjeg, skoro porodičnog kruga lažnog cara Srbije. Selaković zna gde mu je tu mesto, a zato je nagrađen posebnom blagonaklonošću“, objašnjava naš sagovrnik.

Prema Anđelkovićevim rečima, koliko god da to za Selakovića nosi korist, toliko je i to i izvor potencijalne opasnosti.

„Kada danas Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja fokus i na Selakovića, to kod Aleksandra Vučića izaziva asocijacije da sutra isto može da se desi i sa njegovim bratom Andrejom, koji za njega ima stostruko veću težinu od Nikole. U skladu sa tim, da bi pokazao da je i dalje opasan, Vučić gura Selakovića da povlači rizične poteze, ali ne znači da ga u pogodnom momentu neće žrtvovati“, objašnjava Anđelković.

I dodaje da se na samodržačkom dvoru uvek zna ko je ko, i to što neko sedi za stolom sa spin diktatorom i njegovom porodicom, ne znači da prestaje da bude njihovo topovsko meso. Samo se radi o tome, kako kaže Anđelković, da je skuplji potrošni materija.

*Sve što danas Selaković radi, dolazi iz Vučićeve glave

„To je ključ u kome treba posmatrati Nikolu Selakovića u partiji kojoj pripada i okruženju samodršca kome gorljivo služi2 , ocenjuje naš Anđelković, dok Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodaraskog pokreta, dodaje da ono što je Siniša Mali Vučiću u sferi finnsija , to mu je Selaković u oblasti pravosuđa.

„Selaković je jedan od glavnih Vučićevih tajnika i on naravno ima značajan status u Srpskoj naprednoj stranci , slično kao što to ima Siniša Mali. Mali je poverilac za pare, a Selaković za pravosuđe. I ne treba zaboraviti njegovu ulogu i kao ministra pravde i u raznim drugim komvinacijama u kojima ga je Vučić ubacivao. Sve što danas radi je iz Vučićeve glave i deo strategije je kako da se određeni džepovi otpora unutar tužilaštva uguše i da se obezebedi da SKAJ prepiska koja postoji i kojoj se spominju i braća Vučić i drugi visoko rangirani članovi SNS ili tog kartela, ne iskoči u javnost. Cilj je da se maksimalno upodobi tužilaštvo“, objašnjava Parović.

On dodaje da je akcija tog upodobljavanja započela besmislenim i lažnim štrajkom glađu Uglješe Mrdića. Ideja je bila da tu naprave temelj za udar na tužilaštvo. Ovo sa Selakovićem je pokušaj završnice te operacije, a sve treba povezati sa otvaranjem naftno gasne krize i onih 50 dana koje je Vučić dao da se to reši.

„Selaković je potpuno sinhronizovan sa Vučiem, on je jedan od njegovih bitnih ljudi, čuvar tajni za određeni deo njihovih nečasnih poslova i ovo je deo ukupnog plana da se upodobe sve insititcije koje bi mogle naprave neki potez u kojima bi bili ugroženi Vučić i njegov brat Andrej, ali i drugi visoko rangirani članovi kartela“, zaključuje Parovdić.

*Ova načela garantuju Selakoviću pravično suđenje

Advokat i potpredsednik LSV Aleksandar Olenik smatra da Selaković nije izuzetak u SNS.

„Niko u SNS ništa ne radi po sopstvenom mišljenju, već samo izvršavaju Vučićeve naredbe kao kad npr. u skupštini glasaju na zvonce. Javno izvrgavanje ruglu najvažnijeg tužilaštva, načela podele vlasti i vladavine prava je stara radikalska praksa koju je Šešelj nametnuo Vučiću, a on sada Selakoviću i svim naprednjacima. Ironija je što samo baš ova načela garantuju Selakoviću pravično suđenje“, napominje Olenik.