U saradnji s kancelarijom premijera Hašima Tačija, predstavnicima tamošnjih parlamentarnih partija, kao i zvaničnicima Međunarodne civilne kancelarije i ambasadorima najuticajnijih država koje su priznale nezavisnost, Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) i Klub za spoljnu politiku iz Prištine pripremili su strategiju Kosova za predstojeći dijalog sa zvaničnim Beogradom.
Našem listu je u KFOS potvrđeno da je ta nevladina organizacija radila na kreiranju platforme, ali nam je rečeno da u ovom trenutku ne mogu da saopšte više detalja. Prema pisanju prištinskog lista Koha ditore, od objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti, organizovan je veliki broj sastanaka „sa širokim institucionalnim i političkim učešćem predstavnika građanskog društva i predstavnika međunarodne zajednice, koji su imali za cilj izradu konsenzualne platforme za razgovore s Beogradom“.
Prema predlogu platforme, koja tek treba da bude usvojena kao zvanični stav vlasti u Prištini, verovatno uz određene korekcije, dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da bude podeljen na tri faze – pripremna ili faza bez statusa, srednja faza ili faza s neutralnim statusom i finalna faza ili faza sa statusom. Cilj je da, ovim postupnim metodom, „Kosovo i Srbija reše praktična pitanja i normalizuju odnose“. Na kraju procesa, „dve države“ će se uzajamno priznati i postaće članice EU kao suverene zemlje.
– Vrlo je moguće da iza ove platforme stoji Evropska komisija, odnosno da će iza tog dokumenta stati Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku. To je dokument koji će biti ponuđen Beogradu i koji može biti agenda za predstojeći dijalog – ocenjuje za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Prema njenim rečima, saglasnost u vezi s platformom može biti prvi korak u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine, „a međusobna zavisnost Srbije i Kosova u procesu evropskih integracija biće ključan faktor za efikasnost dijaloga“.
S obzirom da predstavnici vlasti u Beogradu stalno ponavljaju da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, nejasno je kako bi se Srbija saglasila s platformom koja u samom startu predviđa, istina kao krajnji cilj, priznanje nezavisnosti. Biserko smatra da će Beograd pokušati da taj deo platforme retorički drugačije prikaže domaćoj javnosti.
– Beograd će držati u fokusu mogućnost podele ili dobijanja široke autonomije za sever Kosova. Međunarodna zajednica je jasno izrazila svoj stav o tome da nema govora o podeli, ali ima naznaka da postoji mogućnost autonomije za severne opštine. Obe strane u dijalogu pokušavaće, naravno, da odugovlače ceo proces u trenucima kada im to bude odgovaralo. EU će, verovatno, u početku pustiti da dve strane same stupe u dijalog, ali će na prvi pokušaj odugovlačenja reagovati. Tu se nalazi i suštinska uloga Unije – smatra predsednica HOPS.
Biserko napominje da će svakodnevna životna pitanja, o kojima će biti reči, „pritiskati agendu“, odnosno i jednu i drugu stranu da ubrzaju ceo proces, ali dodaje da ne može da predvidi koliko će razgovori trajati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
