"Zeleno svetlo" samo teoretski moguće

Ovo je našem listu nezvanično rečeno u diplomatskim krugovima u Briselu uoči današnjeg sastanka na kojem bi teoretski mogla da bude doneta odluka o otvaranju poglavlja.Prema rečima naših sagovornika, uprkos činjenici da je na prošlonedeljnom referendumu izglasan izlazak Velike Britanije iz EU, zvanični London „dok je Britanija i dalje zvanično deo Unije dosta pažljivo donosi odluke o zajedničkim pitanjima, uključujući proširenje“.

Ukoliko danas izostane nužan konsenzus o otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije sa EU, ta odluka mogla bi biti doneta u julu ili nakon letnje pauze u radu briselskih institucija, odnosno u septembru. Velika Britanija, podsetimo, nije u ponedeljak na sastanku Radne grupe za susedstvo, proširenje i Zapadni Balkan u Briselu, dala saglasnost o otvaranju poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Srbijom, kao ni Hrvatska. Kako je tada saopšteno, Hrvatska to nije učinila iz „suštinskih razloga“, a Velika Britanija iz „tehničkih“.

Dok Hrvatska ne odustaje od protivljenja regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine i zahteva veća prava za hrvatsku manjinu u Srbiji, nedostatak saglasnosti Britanaca uglavnom se tumači Bregzitom. Budući da niko ne želi da da zvanično objašnjenje za potez Londona, spekuliše se u briselskim krugovima da je to učinjeno „zbog haosa izazvanog Bregzitom koji se ogleda u trenutnom odsustvu odlučivanja“, ali se ne isključuje ni mogućnost da su Britanci nečim nezadovoljni što se tiče ponašanja Srbije.

„Mada se u Srbiji o tome nije javno govorilo, Velika Britanija je pred održavanje referenduma bila zaustavila sve aktivnosti u vezi sa proširenjem EU. Ali, potpuno je neshvatljivo od kakvog je značaja više za njih dalji proces proširenja Unije i zašto ne daju zeleno svetlo Srbiji kada su izglasali izlazak iz Unije. Da li su izašli da bi i dalje opstruirali sve što se u Uniji dešava“, pitaju se pojedini sagovornici Danasa bliski EU. Ipak, naši izvori ističu da „sigurno sada u Britaniji vlada konfuzija izazvana Bregzitom, pa ne treba u ovoj fazi suviše burno reagovati na njihovu suzdržanost prema otvaranju poglavlja“, odnosno „potrebno je stišati strasti“.

Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Jugoistočnoj Evropi na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, navodi za Danas da je iznenađen oklevanjem Britanije kada je reč o otvaranju poglavlja.

– Nisam baš siguran šta je moglo da dovede do donošenja takve odluke. Rečeno je da se to odnosi na tehnička pitanja koja su u vezi sa napuštanjem Evropske unije. Ali, nije jasno šta to znači. Uprkos Bregzitu, Britanija ostaje puna članica EU u međuvremenu. Imamo pun mandat u vezi sa pitanjima EU, uključujući proširenje, dok ne dođe trenutak da odemo. Takođe, uprkos ostavci premijera i dalje imamo u potpunosti funkcionalnu i operativnu vladu. Dakle, nejasno je šta se dogodilo, ukazuje naš sagovornik.

„Dug razvod“

Zvaničnici EU poručuju da Britanija nema „mesece da razmišlja“ o narednim koracima nakon Bregzita, ali diplomatski izvori Danasa iz Brisela nezvanično tvrde da su male šanse da će pre jeseni London aktivirati član 50 Lisabonskog ugovora, koji se odnosi na napuštanje EU. Kako preciziraju naši sagovornici, to će biti učinjeno kada bude izabran novi britanski premijer, jer odlazeći predsednik vlade Dejvid Kameron smatra da nema legitimitet da se bavi tako složenim pitanjima. Istovremeno, očekuje se da će „razvod“ Britanije od EU trajati oko dve godine, a ne isključuje se ni mogućnost produženja roka za „rastavu“.