3 optičke iluzije koje će vam pomeriti granice razumevanja

Optičke iluzije su zabavne, svi ih volimo, ali mogu da zbune naš um.

Postoji mnogo vrsta optičkih iluzija, a nauka ne može uvek da objasni zašto one zbunjuju ljudsku percepciju. Ono što vidimo u svojim umovima rezultat je toga što mozak prima informacije od naših očiju i popunjava praznine. I to ne rade uvek na pravi način.

Prikupili smo neke od naših omiljenih vizuelnih trikova koji će pružiti vašem mozgu brzi trening.

Iluzija perifernog pomeranja

Iluzija perifernog pomeranja – šareni magenta tačkasti krugovi postaju veći ili se pomeraju ka spolja kada pomerite pogled s jedne tačke na drugu.

Ova iluzija ima mnogo varijacija, uključujući zupčaste obrasce, ali se najlakše vidi unutar kružnih dizajna, kao što je prikazano na slici. Ovu iluziju su 1999. godine opisali DŽoslin Faubert i Endrju Herbert, pokazujući da je efekat jači kada oko pomera ili prilikom treptanja.

Faubert i Herbert su spekulisali da ovu iluziju izaziva kombinacija faktora, uključujući pokret oka, razlike u intenzitetu svetlosti i način na koji naši očni receptori percipiraju dubinu.

Iluzija zec-patka

Iluzija zec-patka je primer „organizacije figura i pozadine“, vrste dvosmislene slike u kojoj se mogu videti dva objekta. Prvi put se pojavila u nemačkom humorističkom magazinu „Fliegende Blätter“ 1892. godine, sa natpisom „Koji su to životinje koje se najviše liče? Zec i patka“.

To što percipirate zavisi od toga šta vaš mozak odluči da vidi, što može biti pod uticajem različitih faktora, uključujući vašu kreativnost. Drugi primeri ove iluzije uključuju klasičnu sliku dva suprotstavljena lica, koja se takođe može interpretirati kao vaza.

Penrozeov trougao

Penrozeov trougao je primer paradoksalne geometrijske-optčke iluzije. Ovo je nemogući objekat koji ne može postojati u 3D formi unutar fizičkog prostora. Postao je popularan zahvaljujući naučniku Lionelu Penrozeu 1950-ih godina, iako su verzije ove iluzije (kao što je iluzija Reutersvärd trougla) postojale i pre toga.

Verovatno najpoznatiji primeri nemogućih objekata pojavljuju se u delima čuvenog holandskog umetnika M.C. Eschera, kao što su „Relativnost“ i „Belvedere“.