Beč: Život po dizajnu s Marsa 1Tatjana Milojević (levo) Foto © Oleksandra Kirpenko

Međutim, prema pretpostavkama naučnika moguće je da su ranijih godina vladali mnogo povoljniji uslovi za život.

Da bi saznali više o mogućim biološkim procesima u ranom periodu Crvene planete međunarodni tim istraživača sa bečkog Hemijskog fakulteta, na čelu sa Tatjanom Milojević, koja je nosilac nagrade Evropskog istraživačkog saveta (ERC), razvili su eksperimentalni jedinstveni prototip mikrobiološkog života na pravom materijalu s Marsa – život po dizajnu s Marsa, saopštila je Kancelarija Grada Beča u Beogradu.

Ima naznaka da je život na Marsu u geološkoj prošlosti bio sličan životnim uslovima na Zemlji, za razliku od sadašnjih prilika, i da su postojala tela sa tekućom vodom, bile toplije temperature i viši atmosferski pritisak“, objasnila je astro-biolog Tatjana Milojević.

Ti mogući raniji oblici života su mogli koristiti postojeće resurse Crvene planete, na primer, dobijali su energiju iz anorganskih mineralnih izvora i pretvarali CO2 u biomasu.

Stene sa Marsa kao izvor energije za prastare oblike života

Možemo da pođemo od toga da su na mladoj planeti Mars postojali oblici života slični nama poznatim hemolitotrofnim mikroorganizmima, koji od stena mogu da dobiju energiju“, dodaje Milojević.

Za istraživanje se koristio meteorit iz severozapadne Afrike (NWA 7034) star oko 4,5 milijarde godina. Ukoliko je postojao život na Marsu moguće je da su ostali sačuvani tragovi u vidu bio-potpisa na tlu iz Nojevog perioda (prvih nekoliko milijardi godina Marsa) – otkada potiče i NWA 7034.

Istraživači pretpostavljaju da su ti tada vlažni predeli sa mineralnim izvorima mogli biti naseljeni hemolitotrofima.

Milojević i njen tim uzgojili su na komadu stene tzv. termoacidofilne mikroorganizme vrste „Metallosphaera sedula“, prastare „stanovnike“ termalnih izvora na zemlji.

Oni su u Beč isporučeni od strane istraživača iz Kolorada (SAD).

Za potrebe studije istraživači su usitnili nekoliko grama dragocene stene sa Marsa da bi reprodukovali raniji život na toj planeti.

Koristeći najmoderniju tehniku istražene su jedinstvene interakcije mikroba sa pravom brečom (stenom) sa Marsa sve do najsitnijih atoma.

Mikroorganizmi su na kori stene proizveli specifične mineraloške i metaboličke otiske koji ukazuju na naslućivane procese biološke promene kore Marsa.

Mikrobi su formirali čvrste mineralne kapsule koje se sastoje od fosfata gvožđa, mangana i aluminijuma.

Pored masivne inkrustacije ćelijske površine (hvatanje kamenaste kore) istraživači su posmatrali i unutarćelijsko formiranje kompleksnih kristalnih naslaga (oksida gvožđa, mangana, mešanih mangan-silikata).

Ovo su jedinstveni primeri biominerala na steni sa Marsa koje ranije prilikom kultivisanja tih mikroba na mineralnim izvorima sa Zemlje i običnog hondrita nismo videli“, kaže Tatjana Milojević. To ukazuje na značaj izvođenja eksperimenata na pravom materijalu sa Marsa kada su u pitanju astro-biološka istraživanja Crvene planete.

close
Beč: Život po dizajnu s Marsa 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.