Evolucija biranja partnera

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Signali kod životinjskih vrsta

Signali nisu nešto što je karakteristično samo za ljudsku vrstu, zapravo i sve životinjske vrste razvile su svoje signale i mnoge kanale komunikacije.

Poznati su nam zvučni signali poput pesama kojima ptice privlače partnera, ili pesme kojima upozoravaju jedne druge na opasnost. Tu si i signali ponašanjem, recimo ako su psu uši, rep, te dlaka na vratu podignuti, pokazuje nam na agresivno raspoloženje, ili ako maše repom srećan je i prijateljski raspoložen. Postoje i razni signali koji još nisu dovoljno ni istraženi ni shvatljivi, kao recimo električni signali koje razmenjuju određene vrste riba.

Ovo sve su signali koji se po potrebi mogu isključiti i uključiti i poslati samo onda kada to jedinka želi. Postoji i druga vrsta signala koji su trajno, ili u dužem vremenskom periodu ugrađeni u anatomiju životinja, te šalju različite vrste poruka. Znamo da su kod mnogih vrsta mužjaci fizički krupniji u odnosu na ženke, a pol ptica može se raspoznati uz pomoć razlike u perju, dok je kod gorila to oblik glave. Iste ove razlike su uočljive i kod mladunaca i odraslih životinja.

Signali kojima privlacimo suprotni pol

Signali koji privlače posebnu pažnju su oni posebni delovi tela, koji privlače suprotan pol. Ovi signali su isti kao i kod ljudi, jer i kod nas telesni znaci služe za privlačenje. LJudima su oduvek posebno bili važni telesni signali i od davnina su obraćali pažnju na njih. Kod nekih ptica su, na primer, dužina repa ili raskosnošt perja, te boja određenih tačaka na telu ono što privlači i izaziva veću pažnju suprotnog pola.

Svi ovi signali kod životinja mogu se mnogo lakše eksperimentalno proučavati stvaranjem modifikovane životinje, ili lutke sa izmenjenim signalima.

Posle mnogobrojnih istraživanja, naučnici su razvili i tri teorije o telesnim seksualnim signalima. To su teorije o pojedinim delovima tela, koji služe da privuku suprotan pol, ili impresioniraju suparnike istog pola.

Prvu teoriju izneo je britanski geneticar ser Ronald Fiser.

Fišerov model odabiranja po troškovniku

Prema ovoj teoriji žene, kao i ženke svih životinjskih vrsta biraju mužjaka sa najboljim genima, kako bi te iste kasnije prenela na svoje potomstvo. To nije ni malo lak zadatak, s obzirom da ne postoji direktan način da se odmah utvrde dobri geni. Prema ovoj teoriji, ženski pol je genetski programiran da ga privlači sprotan pol sa boljom strukturom koja mu omogućava prednost u opstanku. Te tako žene biraju muškarce sa što boljim genima i karakteristikama, kako bi ih prenele kasnije na svoje potomstvo.

Drugu teoriju je izneo izraelski zoolog Amoc Zahavi.

Ova teorija govori o mnogim telesnim strukturama koje služe kao seksualni signali i toliko su prenaglašene, da su i veoma štetne za opstanak svog vlasnika. Recimo, poznato je da će paun, mužjak, koji poseduje što veći i raskošniji rep privući vise pažnje i više ženki. Taj isti rep osim, toga što je veoma lep i poželjan, predstavlja i veliki problem pri kretanju, bežanju od raznih opasnosti, a i privlači veću pažnju mnogih grabljivica. Upravo i sve ovo je jedna od stavki koja privlači ženke, one „razmišljaju“ da mužjak ne samo što poseduje najlepši rep, već je sposoban i da ga nosi, da se odbrani od svih opasnosti i vešto se kreće sa njim. Samim tim ovaj mužjak je privlačniji i poželjniji u odnosu na ostale.

Ovaj model bi mogli preneti i na ljude i današnje vreme. Ženama neće biti dovoljno da se muškarac samo hvalisa koliko zarađuje, koliko je uspešan na poslu, fakultetu, ali ako ga vidi kako troši velike sume novca na, recimo, skupu odeću, skupe automobile, izlaske, ona će početi da mu veruje.

Treća teorija je američkih zoologa Astrid Kodrik-Brauna i Džejms Brauna, nazvana je istina u reklamiranju.

Ova teorija istice da skupe telesne strukture predstavljaju pravu reklamu kvaliteta, jer inferiorna životinja ne može sebi da priušti taj trošak. Tako da samo najzdraviji, najnegovaniji, najzreliji, socijalno dominantni mužjaci mogu da imaju najizraženije i najzahtevnije telesne strukture. Jeleni sa najvećim rogovima su i najcenjeniji, oni u te rogove ulažu mnogo kalcijuma, fosfata, kalorija i to ne može svakako svaki jelen, samo najsuperiorniji. Oni reklamiraju svoje rogove, ali ti isti rogovi i zaista pokazuju da su oni najbolji iz svoje vrste.

Mogu li se ove teorije primeniti i na ljude?

Kao što smo već rekli, naučnici mogu mnogo lakše da ispituju i razumeju signale kod životinja, jer imaju mogućnost sprovođenja kontrolisanih eksperimenata. Sa ljudima je to gotovo nemoguće, jer nas sprečavaju zakonske prepreke, moralni skrupuli i etički stavovi. Sa druge strane, sigurno vam se čini da ljudi ipak drugačije, složenije funkcionisu i da se ove teorije i ne mogu baš primeniti na nas. Kod nas postoji niz procesa i faza prilikom izbora partnera. Mi nekoga upoznamo, družimo se sa njim, izlazimo, viđamo, razgovaramo, razmenjujemo informacije i na osnovu svega donosimo odluku da li je ta osoba prava za nas ili ne. Da li i mi baš toliko reagujemo samo na telesne seksualne signale ? Mogli bismo reći da bi se i svaka od ovih teorija donekle primeniti i na ljude. I mi se apsolutno oslanjamo na odokativne signale i naši signali su izraz lica, mirisi, boja kose, brada kod muškaraca, grudi žene i sl. Takođe smo razvili i niz telesnih karakteristika koje signaliziraju pol, starost, reproduktivni status i individualni kvalitet, kao i programirane reakcije na ove i druge osobenosti.

Ako primenimo Braunov model reklamiranja i istine u reklami videćemo da se uklapaju barem tri grupe signala kod ljudi. To su mišićavost muškog tela, lepota lica i kod muškaraca i kod žena i zaobljenost žene.

Mišićavost muškog tela ostavlja utisak i na muškarce i na žene. Ženama su mišićavi muškarci privlačniji, smatraju ih snažnijim, jačim, superiornijim, dok su za druge muškarce mišići takođe znak jačine i da bi u nekom međusobnom sukobu bilo bolje da se povuku. Žene će, takođe, pre primetiti muškarca sa izraženim mišićima i na prvi pogled izdvojiti ga od drugih.

Lepo lice takođe privlači suprotan pol i nešto je što nas izdvaja od drugih. Na njemu se mogu videti dobri, lepi geni, mladost, zdravlje, negovanost. Oba pola reaguju na lepo lice i to im je jedan od osnovnih signala da priđu nekome ili da im privuče pažnju.

Kao treći signal izdvojili smo zaobljenost kod žena. Kada kažemo zaobljenost. mislimo na naglašavanje određenih oblina. To su svakako ženske grudi, bokovi i zadnjica. Ovo su oduvek važili kao ženski atributi i nešto na šta muskarci obraćaju veliku pažnju. Oni zapravo predstavljaju simbole ženstvenosti, plodnosti, zdravlja, nečega što je veoma bitno pri biranju partnera.

Uticaj kulture, vremena i mode na telesne signale

Sigurno da postoje mnoge kulturološke razlike, tako različiti narodi cene drugacije telesne signale i favorizuju ih. Ne samo kulturološke, danas moda diktira i pravila lepote i nalaže šta je lepo i privlačno.

U starom Egiptu, idealna figura bazirala se na simetriji lica, vitkom telu sa uskim ramenima i visokom struku. U staroj Grčkoj, idealna je punija figura i svetlija koža. Za vreme dinastije Han u Kini, idealna žena je imala tanak struk, krupne oči, bledu kožu i mala stopala. I danas je poznato da su u Kini veoma privlačne i poželjne žene sa malim stopalima.

Doba Renesanse donosi nešto sasvim drugačije, punije grudi, široke kukove i zaobljen stomak. Ovaj igled još više je naglašen u viktorijanskoj Engleskoj. Smatralo se poželjnim da se bude puniji. Ovakav izgled nas podseca i na Veneru, figure karakteristicne po tome što su žene zaobljene i sa naglašenim oblinama.

Dvadesete godine 20.veka donele su ženski izgled koji sve više podećao na dečački. Ravne grudi, neistaknut struk, kratka frizura. Stil oblačenja je takođe bio u skladu sa izgledom i muška i ženska odeća su bile dosta slične. Tek u zlatnom dobu Holivuda, od 30-ih do 50-ih godina 20. veka, idealna ženska figura postaje figura tzv. „peščanog sata“. Telo sa oblinama, uzak struk i velike grudi postaju simbol ženkog seksipila. Međutim, već u 60. godinama, idealan izgled je izgled adolescentkinje, vitka figura bez izraženih oblina. Glavni atribut su duge, tanke noge.

Era supermodela donosi nešto potpuno novo. Idealna ženska građa je atletska. Visoke devojke zategnutog tela, ali sa oblinama, smatrane su savršenim. 90-te su suprotnost, mršavost, prozirna koža i androgenost su in. I na kraju, današnja lepota, od 2000. do danas. Ženka figura koja sve više podseća na Barbiku, to podrazumeva ravan stomak, velike grudi, isturena guza, razmak između butina. Vitka linija, ali ne mršave devojke.

Fenomen Barbike

Ovu lutku su mnogi smatrali kontraverznom upravo zbog njene irealne konstitucije. Uprkos svemu, ona je popularna preko 50 godina i danas mnoge devojke i devojčice žele da izgledaju baš kao ona. Mnogi smatraju da vrši negativan uticaj na mlade, jer favorizuje spoljašnji izgled i upravo prenaglašavanje određenih telesnih signala.

Barbi ima 57 godina, ali to se ne može zaključiti na osnovu njenog izgleda. Ona je mladolika, sveža, zgodna i obučena u najmoderniju odeću.Obim njenih grudi je 11,6 cm, struka 8,9cm a bedra su joj 12.7cm. Naučnici su ustanovili da kada bi ove mere preneli na devojke, dobio bi se obim koji je 39% manji od obima anoreksične devojke. Tačnije prosečna devojka koja želi izgled poput Barbi, morala bi da ima struk manji od 50,8 cm, što je u realnosti neodrživo.

Ovaj fenomen, kao i mnogi drugi, govori da ljudi mnogo pažnje posvećuju telesnim signalima, kod sebe i drugih. A današnje vreme i napredak u svim oblastima, pa i medicini, omogućio je da na sebi menjamo, istaknemo, prenaglasimo mnogo toga. Nije ni čudo onda što se veliki broj žena koje žele da izgledaju što privlačnije odlučuje na plastičnu hirurgiju.

Plastična hirurgija i telesni signali danas

Bitno je naglasiti da je utvrđeno da će, prilikom izbora partnera, žene pre birati misićavije muškarce, a muškarci žene sa naglašenijim oblinama i smatraće ih privlačnijim. Tako da se, kroz vreme, može menjati trenutno aktuelni fizicki izgled, boja kose, frizura, odeća i sl. ali neke stvari uvek ostaju najznačaniji signali i nešto što oba pola žele da naglase i istaknu.

Ako se vratimo na signale koje smo istakli kao pravu reklamu kvaliteta, videćemo da se u današnje vreme oni i te kako lažiraju. Odnosno, misice su pre imali zaista samo muskarci koji su prirodo bili jači, više su vežbali, vodili računa o zdravlju, bavili se fizičkim poslovima. Danas mnogi stvaraju mišiće zahvaljujuci plastičnim operacijama ili uzimajući određena hemijska sredstva. Isti slučaj je i sa lepim licem, gde sve više žena, pa i muškaraca, podsećaju jedni na druge jer odlaze na iste korekcije. Žene posebno naglašavaju usne, koje predstavljaju jedan od osnovnih telesnih signala. Pored toga tu su i ženske obline, te sve više žena odlazi kod hirurga kako bi istakle što više grudi, zadnjicu i prenaglasile svoje telesne seksualne signale. Sve ovo nam govori da smo mi ljudi i te kako okrenuti telesnim seksualnim signalima i da pored svih drugih sredstava i komunikacije i mogućnosti upoznavanja određenih osoba i biranja partnera, mi se i te kako okrećemo i oslanjamo na ono što je vidljivo spolja i trudimo se da tako budemo što atraktivniji, upadljiviji i da privlačimo što više pažnje.

Autor: Master psiholog i OLI savetnik, Dragica Danilovic mihajlovic_dragica@yahoo.com 064/525-0848