Grad starih krčmi i gotskih katedrala

Turistu sa naših prostora zatečenog u Beču bez sumnje će prijatno iznenaditi izgled krčmi u prestonici Austrije. S obzirom na to da standard i primanja u Srbiji nisu tako visoki kao u zemljama zapadne Evrope, sasvim je jasno da će naš čovek u nameri da se okrepi, sesti u neku bečku kafanu gde su cene nešto niže nego u elitnim kafićima i luksuznim restoranima. Ako je putnik-namernik još i boemski nastrojen, odnosno voli kafanski život, poželeće da se preseli u Beč.
Bečlije znaju da cene svoju istoriju, i čuvaju izgled i atmosferu svojih nadasve čuvenih kafana iz 19. i sa početka 20. veka koje su posećivali poznati pesnici, glumci i političari, jednom rečju: svi viđeniji ljudi tog vremena.
Ako očekujete luksuzan enterijer kada uđete u jednu od takvih krčmi, odmah na to zaboravite. Doduše, prostorije su uredne i čiste, ali sasvim skromne i jednostavne, što uz dobru hranu i piće predstavlja dobitnu kombinaciju za svakog kafanskog sladokusca.
Takav jedan ljubitelj kafane, sa gorčinom i setom može da konstatuje da snobovski mentalitet naše poslovne „elite“ nalaže i srpskim tajkunima da u Beču budu viđeni na takvim mestima, ali ne i u istim takvim ili sličnim beogradskim kafanicama, jer bože moj, u njima sedi narod koji nema osećaj za „moderno i evropsko“, razmišlja naš „kontroverzni biznismen“. Stoga nije ni čudo što se srpski biznismeni koji postanu vlasnici neke od viđenih beogradskih kafana bez dileme i kajanja odlučuju na pretvaranje istih u skupe i elitne fensi restorane. E, u Beču to nije slučaj. Oni svoju tradiciju čuvaju. Možete da uživate gledajući stare slike okačene po zidu, od kojih su neke i sa početka devetnaestog veka, pijuckajući okrepljujuće točeno pivo iz krigle ili kvalitetna bela i crna vina sa severa Austrije. Naravno, možete probati i tradicionalne specijalitete austrijske prestonice kao što su bečka šnicla ili fijaker gulaš (omiljeno jelo bečkih fijakerista koje se sastoji od safta, mesa, kobasica, knedli i prženih jaja).
Iskusni konobari objašnjavaju da je posao fijakeriste bio izuzetno težek i da je zahtevao veoma „jaku“ i kaloričnu hranu. Nakon dobre kapljice i odlične hrane, pravu poslasticu za turiste predstavlja i razgledanje kulturno-umetničkih znamenitosti Beča.
Posebnu pažnju privlače velelepne gotske građevine. U tom stilu nisu izgrađene samo brojne crkve i stambene zgrade već i neki administrativni objekti, a najveću atrakciju svakako predstavlja zgrada skupštine grada Beča koja je kompletno urađena u gotskom stilu i više liči na „hladnu i strogu“ ali istovremeno i dostojanstvenu i gordu bogomolju nego na zgradu u kojoj stoluje gradonačelnik.
Beč je kao naselje formiran 500 godine pre nove ere kao keltska naseobina. Danas, Beč ima oko 1.650.000 stanovnika. Od tog broja 16 odsto građana prestonice ima neko drugo državljanstvo. Od njih skoro polovina je sa prostora bivše Jugoslavije. Sledeća najzastupljenija etnička grupa u Austriji je Turska, oko 39.000, Poljska 13.600 i Nemačka 12.700. Najbrojniji su pripadnici katoličke konfesije kojih ima 49,2 odsto.
Inače, Beč se danas smatra centrom socijaldemokratije u Austriji. Tokom postojanja Prve Republike (1918-1934), bečki socijaldemokrati su pokrenuli brojne socijalne reforme koje su unapredile svakodnevni život više hiljada radnika u gradu. Austrijskom prestonicom socijaldemokrati vladaju i dan – danas, a najprepoznatljiviji deo programa gradske vlade predstavlja izgradnja i izdavanje jeftinog stambenog prostora.